Taman vas dvoje nešto isplanirate, ali njegova mama misli da bi drugačije bilo bolje. I on se složi sa njom… Pritom, čini vam se da je ona tu non-stop, te da nemate nimalo privatnosti u svom braku. Šta u situacijama kada je partner previše vezan za roditelja, ima li rešenja za prenaglašen odnos sin-majka iako on više nije mali već ima svoju porodicu, ali i kada je vreme za kraj, za Zadovoljnu priča psihoterapeut Stojan Mišić.
Šta pokazuje da nešto nije u redu
Za početak naš sagovornik govori koji znaci jasno pokazuju da je partner s kojim smo u vezi ili braku previše vezan za roditelja.
„Postoji mnogo znakova koji ukazuju na to. Jedan od najčešćih je to što partner ima preveliku potrebu za komunikacijom sa roditeljima. Ovde treba biti oprezan i napraviti jasnu razliku između prirodne i patološke potrebe za roditeljem. Sasvim je u redu da pozovete roditelje onda kada imate potrebu da ih čujete ili ste zabrinuti za njih. S druge strane, svakodnevni višesatni razgovori ukazuju da nešto nije u redu. Takođe, ukoliko vaš partner nije u stanju da samostalno donosi odluke već mu je za to potreban roditelj, to pokazuje njegovu nespremnost za svet odraslih. Jedan od najčešćih primera iz prakse jeste da roditelj daje sebi za pravo da se pita, tj. meša u stvari gde mu mesto nije, poput mešanja u roditeljstvo i slično.“
Psihoterapeut Stojan Mišić otkriva i da li iskustvo pokazuje da je češće u pitanju odnos majka-sin, tj. da li ozloglašeni Edipov kompleks češći od problematičnog odnosa ćerka-otac.
„Mislim da ovde nema pravila, zaista. Moguće je da su žene glasnije od muškaraca kada je reč o tom problemu i onda imamo utisak da je odnos majka-sin češći problem. Odnos između deteta i roditelja suprotnog pola je uvek bio poseban. Kao što neki muškarci imaju patološke odnose sa majkom, tako i žene imaju posebne odnose sa očevima jer pored Edipovog kompleksa postoji i Elektrin kompleks. Iz mog iskustva, podjednako su zastupljena oba slučaja.“
Naš sagovornik govori i kada, za oba slučaja, možemo da kažemo da odnos nije u redu jer negativno utiče na partnerski odnos između muža i žene.
„Onog trenutka kada shvatite da razmišljate o tome šta će njegova mama ili njen otac reći povodom neke bračne odluke – vi imate problem. Tada se dešava da partner nesvesno unosi jednog roditelja u bračni odnos. To se najčešće događa onda kada je partner nesiguran ili nedovoljno osnažen da sam donese odluku, pa onda mora da pita mamu ili tatu. Vi tada suštinski komunicirate sa jednim detetom koji od mame ili tate traži potvrdu da je nešto u redu. On nije sposoban da sam donese odluku i potrebna mu je podrška. Takođe, često se dešava da partneri traže bračne savete od roditelja na svakodnevnom nivou. To nikako nije zdravo jer je neophodno da za svaki problem koji imamo u braku prvo razgovaramo sa partnerom. U takvim situacijama roditelji veoma često daju sebi za pravo da komentarišu partnere svoje dece i na taj način unose nemir u brak. Najčešće čujem da majke komentarišu kako su žene njihovih sinova lenje ili loše majke.“
Konflikt teško može da se izbegne
I šta je ženi tada činiti?
„Uvek se prvo razgovara sa partnerom. Kažite mu kako se osećate kada njegova mama ili tata ima previše upliva u vaš odnos. Ukoliko to ne pomogne, tražite stručnu pomoć. Možda razgovor sa svekrvom pomogne, ali te situacije su dosta retke. Malo puta sam čuo da je nekoj ženi svekrva rekla – hm, razmislila sam šta si mi rekla i shvatila sam da si u pravu i da sam ja pogrešila. To je više na nivou dečjeg maštanja koje najčešće viđamo u filmovima.“
A pošto je najbolje pričati sa partnerom, pitanje je kako mu predočiti problem, a da se sve ne svede samo na svađu i da se on odmah ne uvredi.
„Budite svesni da konflikt ne može da se izbegne. Konflikt je naša svakodnevica i normalna pojava ukoliko želimo za nešto da se izborimo. Recite partneru da se njegov roditelj previše meša i da imate osećaj da u vašem braku postoji i treća osoba. Bez postavljanja jasnih granica roditeljima nema mira bračnom paru. To se pokazalo kao neophodno iz psihoterapeutske prakse. Jednostavno, morate naučiti da roditelju kažete ‚ne‘ i vi onda automatski ulazite u konflikt. Taj konflikt je zdrav i vodi ka separaciji od roditelja.“
Kad je vreme za razlaz
Ipak, ponekad leka nema jer je jasno da će partner uvek i pre svega biti mamin sin.
„Vreme za razlaz je onda kada vi odlučite da je vreme za razlaz. Postoje ljudi koji bi pre trpeli svekrvu ili taštu nego što bi se razveli, i to je ok. Nemaju svi kapacitet i snagu da se razvedu. Ipak, leka nema ako se partnerovo ponašanje ne menja, ako on ne govori mami ili tati ‚ne‘, ako im opet dopušta da se mešaju u odnos, ako opet zavisi od njihovog mišljenja.. Često se desi u tim situacijama da jedan partner preti razvodom i da se onda stvari poboljšaju na neko vreme, ali se ubrzo sve vrati na staro. To sve ukazuje na to da se stvari vrlo verovatno nikada neće promeniti“, kaže psihoterapeut Stojan Mišić.
On napominje da je u našoj kulturi odnos sa roditeljima svetinja i, kada uopšte i dođe do ovakvih situacija, mnogi parovi to i ne mogu da definišu kao problem.
„Problem je rešiv ukoliko osoba ima kapacitet da roditelju kaze ‚ne‘ i da se drži toga. Bez toga nije moguće rešiti ovu situaciju. Ukoliko vidite da vaš partner ne može ili neće da postavi granicu roditelju, onda su velike šanse da se to neće promeniti i da će se problem samo staviti pod tepih.“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
BONUS VIDEO: Istorijat ljubljenja
