Srpski reditelj Stevan Filipović nedavno se pojavio na naslovnici nedeljnika NIN, a pored odličnog intervjua pažnju javnosti je privukao i njegov izgled. Umetnik je uspeo da redovnim treningom i korigovanjem ishrane izgradi mišiće i poboljša svoje zdravlje - a dobar izgled je samo dodatni plus. Otkrio nam je kako izgleda njegova fitnes rutina.
„Sve je smešno i simpatično, jer sam uglavnom navikao da budem iza kamere. Imam 40 godina, i ulazim sigurno u fazu krize srednjih godina, gde se nesigurnosti pojačavaju, a ovo daje iluziju čoveku da je mlađi, što naravno nije istina“, kaže Stevan Filipović o reakcijama ljudi na sad već čuvenu naslovnicu.
Potez NIN-a doživljava „kao pankerski u političkom smislu, jer su verovatno shvatili da je ljudima dosta mraka, zla i pesimizma na naslovnim stranama, čak i ozbiljnih političkih časopisa“, kaže reditelj za Zadovoljna.rs.
„Pogledajte naslovne strane magazine Time. Ima tu i mraka i ozbiljnosti, ali i zezanja, pozitive, vedrine, bunta, eksperimenta“, dodaje.
Novi broj NIN-a od sutra u prodajihttps://t.co/idXgoCcS4y pic.twitter.com/tZF2Td52HP
— НИН (@NedeljnikNIN) November 17, 2021
Najzabavniji su mu bili „a što ne radiš noge?“ ljudi.
„Nadam se da se većina njih šali i zeza me, i da zapravo razumeju osnove anatomije, uticaj naslednih faktora i limite onoga što vežbanjem možemo da postignemo“, kaže Filipović.
A kako je postigao ove impresivne rezultate? Sa rediteljem ostvarenja „Pored mene“, „Šišanje“ i „Šejtanov ratnik“ prošli smo kroz njegovu fitnes rutinu i ishranu.
Put do impresivne rutine
Na početku, Stevan Filipović priznaje da mu je trebalo dosta vremena da uvede bilo kakav režim redovnog vežbanja.
„Kao mlad sam dugo trenirao realni aikido kod Ljube Vračarevića, oko 12 godina, došao do braon pojasa, ali onda odustao zbog fakulteta. Zatim je usledio period studiranja, pa snimanja filmova, ukratko – nerazmišljanja o vežbanju i zdravoj ishrani. Moram da priznam da ni moje obrazovanje o nutricionizmu nije bilo ni na minimalno potrebnom nivou da shvatim šta sebi radim“, kaže reditelj.
Filipović kaže da je rezultat toga „generalka“ oko tridesete.
„Dosta visok holesterol za moje godine, i nekoliko diskus hernija, kao posledica što genetske predispozicije, što sedenja dok pišem scenarije ili u montaži, a možda i nepravilnog vežbanja u mladosti“, priča nam.
Kad je rešio da „preseče“ i počne da živi zdravije, išao je prvo na jogu, oko godinu dana.
„Mislim da mi je to pomoglo da osetim gde sam, i da stvarno moram da počnem sve iz početka. Ta prva analiza situacije je dosta bitna, jer je to ujedno i prvi stepenik na kom ljudi padnu: krenu suviše jako i suviše ambiciozno u treninge, pa i brzo odustanu, jer im deluje nemoguće. Ja sam dugo išao i na fizikalnu terapiju za leđa, i prvo pravilo koje sam naučio jeste da su, za ljude koji imaju probleme sa diskovima između kičmenih pršljenova, neke vežbe, poput popularnog ‘mrtvog’ dizanja – zabranjene. Svih ovih pravila se držim u teretani, i uvek konsultujem sa lekarima šta je ok, a šta nije, što preporučujem i čitaocima. ‘Bro science’ na internetu i forumima nije medicina i nije nauka“, ukazuje Filipović.
Posle pet godina aktivnog vežbanja, reditelj je došao do sledeće rutine: ti puta nedeljno anaerobni treninzi, to jest teretana, koja uključuje obavezno zagrevanje, mali kardio program, i istezanje na kraju treninga.
„Radim sve grupe mišića. Gledam da to budu ponedeljak (leđa, tricepsi), sreda (grudi, bicepsi) i petak (ramena i, verovali ili ne, noge)“, kaže.
Preostala tri treninga (utorak, četvrtak i subota) posvećuje trčanju i boksu, dakle aerobnim aktivnostima, dodaje.
„Trčao sam do sad dva puta polumaraton (21km), želja mi je da jednom u životu istrčim i ceo (42)! Za trčanje su mi velika inspiracija članovi familije poput Zdravka Mrkonje iz Trebinja, koji bez problema trči polumaraton i sa više od 60 godina“, ističe Filipović.
Teretana – srećno mesto
„Ovo će da zvuči bezobrazno ljudima koji nisu u treningu, ali, ja se ne sećam kad me je poslednji put mrzelo da odem da treniram. Mislim sam već toliko ‘navučen’ na teretanu, da mi je odlazak tamo uživanje i odmor, nešto čemu se radujem. Nikad se nije desilo da odem na trening, a da se vratim neraspoloženiji ili umorniji, ali bukvalno nikad. Šta ćete bolju motivaciju od ovoga“, poziva nas Stevan da se zapitamo.
Ako mu treba dodatna motivacija, samo se seti kako je izgledala vožnja automobila sa tri diskus hernije, dok nije učvrstio vratne mišiće, kaže nam.
„Sad mogu da vozim do Grčke i nazad, bez da ikad osetim bol u leđima“, otkriva reditelj.
Neke ljude može da motiviše i fizička transformacija, čuvene slike pre i posle, ali na to ne treba računati odmah, dodaje.
„Treninzi nisu sprint, nego maraton. Neku veću transformaciju ne očekujte pre bar dve ili tri godine redovnih i intenzivnih treninga. Sa akcentom na ovo ‘redovnih’. Ključ je da nema izgovora, i nema propuštanja treninga, trebalo bi ih posmatrati sa dozom verskog fanatizma“, kaže Stevan.
Zanimljivo je i da u njegovom slučaju nije bilo velike razlike u kilaži.
„Kad sam bio klinac bio sam preterano mršav, a dok sam se loše hranio i nisam puno vežbao sam bio ono što se danas zove ‘skinny-fat’. U ovo ne računam ekstremne napore, poput višemesečnih snimanja, kad se izgubi i po 5-10 kila. Međutim, sve je to uvek bilo u rasponu 62-78 kila, na visinu od 183. Na primer, pre 5 godina sam imao oko 65, sad imam oko 75. Znači, nije toliko do kilograma, već do toga šta čini te kilograme? Čovek sa 65 kilograma i dalje može da ima sala, manjak mišića i relativno visok BMI, dok meni sad, sa 75, veći deo te mase čine mišići“, objašnjava on.
Bez šećera i „đubreta“
Stevan Filipović ne jede brzu hranu.
„Mogu da odem u McDonalds, ali onda uzmem triple burger bez sira i bilo kakvih dodataka, i pojedem samo meso, bez lepinje, kečapa, majoneza. Ali – zašto bih to radio, sem kad sam, na primer, u inostranstvu, bez para, i u frci sa vremenom“, postavlja logično pitanje.
Reditelj je sebi napravio režim ishrane koji istovremeno reguliše holesterol i od kog dobija dovoljno hranljivih materija za teretanu.
„Hranim se po principima ‘keto’ ishrane – dosta proteina (meso, jaja, riba, sir, kiselo mleko…), vlakana (sveže voće, povrće), masti (bademi, indijski orasi, pistaći, slanina…). Tri obroka dnevno, bez ‘varanja’ ili grickalica u međuvremenu. Ok, ako baš zatreba, može šaka oraha, na primer“, objasnio nam je.
Koristi i suplemente, ali naglašava da se pre početka konzumiranja bilo kojeg morate konsultovati sa stručnim licem.
„Ja koristim dosta suplemenata, od onih osnovnih (koji bi bili ok i da ne vežbam), poput C vitamina, multivitamina, omega-3 kapsula, glukozamina za kosti i ligamente. Magnezijum u kesicama je super za prevenciju grčeva kod trčanja, posebno pre i posle maratona“, kaže.
Stevan ne pije kafu, ali mu kofein (bez šećera) ponekad pomogne da se probudi pre treninga.
„Pijem protein od surutke (whey), stavim npr. dve merice i jednu bananu u blender, i napravim šejk sa mlekom od badema, ali samo onih dana kad treniram, kao neki dodatni obrok. Gejneri su mahom nezdravi, bolje je pojesti neku dobru pastu umesto njih“, tvrdi Stevan.
Ne jede šećer, ugljene hidrate smanjuje na minimum, sem onih zdravijih, posle težih treninga.
„Šećer je ovde ključ, ima ga u svemu, preko svake mere i granice, a jako je destruktivan za organizam. Meni se čini da je kao droga – nisam imao apstinencijalne krize od droge, ali ih zamišljam slično procesu odricanja od šećera: prvih mesec dana ste u paklu i mučite se, a onda to jednostavno prođe, i postane vam gadno i da pomislite na koka-kolu, veliku čokoladu, ogromne količine sladoleda ili prejedanje kolačima. Meni je sad parčence kolača na nekoj porodičnoj proslavi – bomba. Jedva pojedem“, otkriva reditelj.
Najzad, Stevan smatra da je čekanje na „rezultate“ i gledanje sebe u ogledalu besmislena aktivnost.
„Poenta je potpuna promena životnog stila, kontinuitet i principijelnost. Videćete koliko ćete se bolje osećati samo kad ukinete šećer i prejedanje ugljenim hidratima. Pa onda, na primer, kad uvedete brze šetnje (kome je dosadno, može da sluša audiobook verzije knjiga, muziku ili neke pametne ljude na podcastima). Onda, trčanje, planinarenje. Na kraju, teretanu, ili, još bolje treninge nekog sporta koji volite“, preporučuje on.
***
Bonus video: Joga vežbe
Pratite nas i na društvenim mrežama:
