Šta je nova hit dijeta „paradoks biljaka“

Fitnes i ishrana 12. apr 202115:46 > 17. maj 2021 11:47
Podeli:
Mediteranska dijeta
Mediteranska dijeta; Foto: Profimedia

Pojavila se nova, popularna dijeta predstavljena u knjizi "Paradoks biljaka: skrivene opasnosti 'zdrave' hrane koja uzrokuje bolesti i debljanje", autora Stivena Gandrija, bivšeg kardiohirurga i lekara. Šta podrazumeva taj režim ishrane?

Premisa knjige je da se u velikom delu biljne hrane nalaze lektini, antinutrijenti za koje se navodi da uzrokuju debljanje i brojne hronične bolesti, piše Tportal.

Istina je da se lektini nalaze u puno hrane biljnog porekla, ali malo je dokaza koji podupiru teoriju da su toliko štetni kako to u svojoj knjizi sugeriše dr Gandri. Uprkos odsustvu naučnih dokaza, neki ljudi, posebno oni s bolestima probavnog sistema, dobro reaguju na ishranu iz koje su izbačeni lektini.

Lektini su proteini koji se nalaze u mnogim namirnicama, prvenstveno u mahunarkama, žitaricama i povrću poput paradajza i patlidžana. Prema dr Gandriju lektini su otrovi koje biljke proizvode da bi preživele i ne bi trebalo da ih jedemo jer uzrokuju brojne komplikacije, poput upala, oštećenja creva i debljanja. Iako neki lektini mogu biti opasni, brojna hrana koja ih sadrži vrlo je hranjiva i bogata vlaknima, proteinima, vitaminima, mineralima i antioksidantima.

Foto: Shutterstock

Sirovi pasulj, koji je prepun hranjivih sastojaka, tako sadrži fitohemaglutinin, lektin koji može biti izuzetno štetan ako se jede u velikim količinama. Međutim kuvanje ga uništava, čime pasulj postaje potpuno bezopasna i zdrava namirnica.

Pročitajte još:

Žitarice koje sadrže gluten sadrže i lektine, a prema Gandriju treba ih izbegavati. Ljudi s celijakijom, intolerancijom na gluten ili određenim autoimunim bolestima imaju koristi od bezglutenske ishrane, ali gluten se za većinu smatra bezbednim.

Kako držati ovu dijetu?

Ova je dijeta prilično jednostavna, jer sve što treba da radite je da jednostavno izbegavate hranu koja sadrži lektin. Dozvoljeno je korišćenje bilo kojeg stila ishrane, bilo da je reč o tri obroka s međuobrocima, povremenom postu ili nekom drugom načinu ishrane.

Ipak, postoje dva glavna programa – ketogena verzija s niskim udelom ugljenih hidrata i visokim udelom masti i trodnevni plan detoksikacije za one koji se prvi put odlučuju za ishranu bez lektina.

Program detoksikacije, prema web stranici dr Gandrija, uključuje strogu dijetu bez lektina tokom tri dana, uz dnevni režim laganog vežbanja i pijenje barem dva litra vode, čaja ili beskofeinske kafe svakog dana.

Detoksikacija ne zabranjuje samo sve izvore lektina, nego i sve mlečne proizvode, jaja, šećer, semenke, žitarice, određeno povrće – paradajz, paprike, patlidžan, krompir. Treba izbegavati proizvode od soje i ulja semenki. Dr Gandriju detoksikacija pomaže u pripremi tela za dugoročno prihvatanje dijete bez lektina.

Hrana čiju konzumaciju podstiče dijeta ‘paradoksa biljaka’

Dr Gandri predlaže da se najviše jedu sledeće grupe namirnica.

Proteini: meso životinja hranjenih travom, živinu iz slobodnog uzgoja, jaja iz slobodnog uzgoja, ulovljena riba, tofu od konoplje ili proteinski prah konoplje.

Skrob i proizvodi bez žitarica: batat, paškanat, paleo tortilje ili hleb.

Orašasti plodovi i semenke: makadamija, orah, pekan orah, semenke konoplje, semenke susama i lešnici.

Voće: avokado, bobičasto voće i kokos.

Povrće: gljive, brokoli, spanać, prokelj, špargle, bamija, šargarepa, rotkvice, cvekla, kelj i kupus.

Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Mlečni proizvodi: kozje mleko i sir, organska pavlaka , organski krem sir, organska slatka pavlaka i bri sir.

Masti i ulja: maslac životinja hranjenih travom, maslinovo ulje i ulja kokosa i avokada.

Bobičasto voće treba jesti umereno, a orašaste plodove ograničiti na približno 75 grama dnevno. Iako je većina kravljeg mleka isključena, dozvoljeno je mleko krava koje prirodno proizvode samo jednu vrstu proteina kazeina, A2 beta-kazein, jer A1 beta-kazein iz konvencionalnog mleka nekima može uzrokovati probavne probleme.

Hrana koju treba izbegavati

Na dijeti ‘paradoksa biljaka’ trebalo bi izbegavati hranu koja sadrži lektine i druga jedinjenja, a koje dr Gandri smatra štetnim. Ipak, mnoge namirnice na njegovom spisku „zabranjenih“ zapravo imaju brojne blagodeti za zdravlje – zato ova lista zvuči dosta neverovatno.

Proteini: proizvodi od soje, stoka hranjena sojom i žitaricama, riba iz uzgoja, sve mahunarke.

Žitarice i skrob: testenina, krumpir, kolačići, krekeri, peciva, celovite žitarice, pšenica, riža, zob, kinoa, ječam, kukuruz, kokice.

Orašasti plodovi i semenke: semenke suncokreta, semenke bundeve, chia semenke, kikiriki i indijski orah.

Voće: sve osim bobičastog.

Povrće: krastavci, tikvice, bundeva i druge tikve, kao i povrće poput paradajza, paprike i patlidžana.

Mlečni proizvodi: svi konvencionalni mlečni proizvodi (A1 beta-kazein), grčki jogurt, sveži sir.

Masti i ulja: biljna ulja, sojina, ulja repice, kukuruza, kikirikija i suncokreta.

Dr Gandri ipak ističe da paradajz, papriku i krastavce možete jesti ukoliko im uklonite koru i semenke.

Koliko je dijeta korisna u mršavljenju?

Za mršavljenje je važan kalorijski deficit, odnosno unos kalorija mora biti manji od kalorija koje sagorite. Važno je znati da ni dijeta ‘paradoksa biljaka’ niti trodnevni detoksikacijski program, kao ni keto program, nisu namenjeni mršavljenju jer ne uključuju nikakvo ograničavanje kalorija kao što su kontrola porcija ili brojenje kalorija.

Pročitajte još:

Dakle ako želite ovu dijetu da držite zbog mršavljenja, trebalo bi pažljivo da pratite unos hrane, ali budući da je dijeta ‘paradoksa biljaka’ bogata proteinima i zdravim mastima, ona može izazvati jači osećaj sitosti, što olakšava održavanje kalorijskog deficita.

Dijeta takođe izbacuje većinu prerađene hrane i dodanih šećera, što samo po sebi smanjuje unos kalorija, ali bez obzira na sve, možda je bolje odabrati neki alternativni način ishrane namenjen mršavljenju.

Ograničavanje unosa slatke hrane, žitarica i većine skrobne hrane može poboljšati osetljivost na insulin, hormon koji reguliše nivo  šećera u krvi. Hrana bogata šećerom, prerađene žitarice i skrobna hrana, naročito ona s manje vlakana, proteina ili masti, brzo podiže nivo šećera u krvi, a time uzrokuje skok insulina. S vremenom,  ako redovno jedete takvu hranu, telo može postati rezistentno na insulin, a to je stanje povezano s debljanjem i nekoliko hroničnih bolesti poput dijabetesa tipa 2, srčanih bolesti i Alchajmerove bolesti.

Dijeta ‘paradoksa biljaka’ ima nekoliko loših strana, a glavna je prekomerno ograničavanje hrane. Izbacuje širok raspon hrane, a iako to može pomoći osobama osetljivim na lektin, mala je verovatnoća da ćete osetiti brojne prednosti ako na njega niste osetljivi.

Dosta zabranjene hrane je vrlo hranjivo, a sadrži relativno malo lektina, posebno ako se skuva. Tako su pasulj i mahunarke bogati proteinima, vitaminima, mineralima i vlaknima, a većina njihovih lektina neutrališe se pravilnom pripremom – potapanjem u vodu i kuvanjem.

Budući da dijeta nalaže izbacivanje mesa životinja hranjenih žitaricama i konvencionalno uzgojene živine, pridržavanje može biti dosta skupo jer je meso životinja hranjenih ispašom dosta skuplje i teže ga je nabaviti.

***

Bonus video:

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram