Možda i najvažniji tekst koji ćete pročitati ovog meseca.
Hrana iz pekare, ugljeni hidrati, testo u svim oblicima, kupovni sokovi, mesne prerađevine, samo su deo namirnica koje srpski kardiolozi izbegavaju u širokom luku, jer su najopasniji za srce i krvotok, a u razgovoru za Zadovoljna.rs, otkrivaju da povremeno, jednom do dva puta mesečno, naprave izuzetak, pa pojedu kolač, parče pice ili lisnato pecivo, ali da je zdrava, redovna ishrana, izbalansirana sa fizičkim aktivnostima recept za dug i zdrav život.
“Ne sećam se kada sam poslednji put pojela nešto iz pekare. Pobornik sam zdravog života od kad znam za sebe, mnogo pre nego što sam počela da radim kao kardiolog, a zdrava ishrana mi prija. Priznajem da u 20 odsto slučajeva prekršim neka pravila ishrane, koja sam sama sebi postavila, ali u 80 odsto ih poštujem. Izbegavam meso, ali nisam veganka. Ako sam na nekoj proslavi, pa ima raznih vrsta mesa, trudiću se da ne jedem svinjetinu. Ono čega nikada zaista nema na mom meniju su mesne prerađevine, viršle, šunke, čajne kobasice, paštete, sve što je suhomesnato. Iznenadim se svaki put kad u prodavnici shvatim da je najveća gužva upravo na suhomesnatim proizvodima”, priča za Zadovoljna.rs kardiološkinja dr Emilija Nestorović, načelnica Centra za transplantaciju srca na Klinici za kardiohirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije (UKCS).
Doktorka ustaje u zoru, ali naglašava, da razlog nije samo posao, već i zato što želi da umesi hleb i pripremi zdrav obrok za taj dan.
“Ne kupujem hleb, nego ga umesim, da znam šta jedem, pa ako ja, koja radim smene od po 12 sati, nađem vremena za kuhinju, mislim da mogu i drugi. Dešava se da prekršim pravila ishrane, ali jako retko, možda jednom, do dva puta mesečno. Ponekad odem na picu ili pojedem prasetinu, ali to je samo u posebnim prilikama. Važno je da ljudima to ne bude stil života, jer masna hrana utiče na povišen krvni pritisak, rastu masnoće, a u Srbiji su ovakvi zdravstveni problemi prisutni kod 99 odsto populacije. Kod ljudi koji neprestano jedu masnu hranu, dolazi do ozbiljnih problema sa srcem, a zdrava ishrana je najvažniji vid prevencije. Naši građani zanemaruju ishranu, a ona utiče i na izgled, lepotu, kožu, a posebno na rad srca. Naši ljudi prosto nemaju naviku da vode računa šta jedu”, kaže doktorka.
Većina građana, nažalost, ne može da priušti zdravu hranu.
“U našoj zemlji je tek od nedavno zastupljen trend zdrave ishrane. Međutim zdrave namirnice su jako skupe, pa mnogi koji bi jeli ražani hleb umesto belog, koristili organsko ulje umesto suncokretovog, ne mogu da plate te cene. Ipak, svako može malo vremena da uloži, pa da bar kod kuće sprema hranu, da ne jede ‘na ulici’ brzu hranu, niti po restoranima. Iako je takva hrana najukusnija, ona je potencijalni ubica. To je upravo zato što sadrži namirnice koje bi trebalo izbegavati”, naglašava dr Nestorović.
Zajedničko svim kardiolozima je da – ne jedu masno.
“Izbegavam ugljene hidrate, testo svih vrsta i masnu hranu, svinjsko meso naročito. Ako baš moram da jedem meso, onda uzmem junetinu ili teletinu. Takođe, trudim se da ne jedem često slatko, kolače bilo kog tipa, a to mi, iskreno, jako teško pada. Ne pijem sokove, to je pravilo. Ljudi treba da se drže određenih restrikcija u ishrani, ako jedu hleb da onda to bude ražani ili heljdin, ali ne belo brašno. Čak ni sa tim, zdravim hlebovima, ne treba preterivati”, objašnjava za Zadovoljna.rs prof. dr Predrag Mitrović, kardiolog u UKC Srbije.
On ističe da svačiji organizam drugačije reaguje na hranu.
“Neko jede sve i svašta, pa se ne goji. Postoje ljudi koji su jako mršavi, a jedu nezdravu hranu. Oni, međutim, opet mogu imati problem sa srcem i krvotokom. Sama gojaznost nije uvek direktno proporcionalna sa srčanom bolešću. Kod mršavih ljudi, koji nemaju salo, takođe mogu da se talože loše materije u krvnim sudovima. Kod gojaznih je očigledno da se talože jer imaju loš metabolizam, ali ni mršavi ljudi nisu zaštićeni srčanih problema, ako se hrane nezdravo”, upozorava prof. dr Mitrović.
Balans zdrave hrane i fizičke aktivnosti je recept za zdravlje, kaže za Zadovoljna.rs prof. dr Arsen Ristić, načelnik Odeljenja za srčanu insuficijenciju u UKC Srbije.
“Trudim se da ne jedem ekstremno masnu hranu. Sve ono sa čega se cedi mast ne želim u svom organizmu. Važno mi je da obroci budu raznovrsni, češći, a manji. Ljudi treba da znaju da je ključ u balansiranju fizičke aktivnosti sa unosom hrane. Povrće mogu da jedem uvek i ono je svima preporučljivo u većim količinama, salate, krastavac, kupus. Takođe, slatko može da se jede, ali u manjim količinama i odmah posle slanog obroka. Ako neko jede slatko, bolje je da ga konzumira u nastavku obroka, jer ako ga jede posebno onda pankreas mora da potroši mnogo više energije nego kada ga jedete posle nečeg slanog”, objašnjava prof. dr Ristić.
Postoje opšte preporuke za zdravu ishranu, koja prija svima.
“Svakom organizmu prijaju češći, a manji obroci. Ako ljudi vole meso, treba da jedu ćuretnu, piletinu ili ribu. Oni koji imaju srčanu slabost treba da izbegavaju slanu hranu i mineralne vode. Najrizičnije je kad srčanog bolesnika neko pozove na slavu ili svadbu, a tamo ima mnogo hrane koja je dosta slana. Ako ta osoba pojede po malo od svega što mu se nudi, to za posledicu može imati da mu na kraju svečanosti pozli, jer se voda uvuče u pluća i dođe do gušenja, a sve zbog hrane”, naglašava profesor Ristić.
***
Bonus video: Kurkuma – neizostavni začin orijentalne kuhinje
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
