Više od polovne svetske populacije smatra pirinač osnovnom namirnicom u ishrani. Beli pirinač je mnogo češći od smeđeg jer ima duži rok trajanja i lakše se transportuje. Međutim, takođe je i manje hranljiv.
Smeđ pirinač ima karakterističan deo koji nedostaje belom pirinču. To je, spoljnji, jestivi sloj zrna. Osim što ovi delovi smeđem pirinču daju boju, oni sadrže i najviše hranjivih supstanci.
Jedina mana je što masnoće iz spoljnjeg sloja čini da se smeđ pirinač brže kvari od belog. Prosečni rok trajanja smeđeg pirinča je oko šest meseci.
Beli pirinač je ono što ostaje nakon što se zrno ispolira, a spoljašnji sloj ukloni. Time se beli pirinač brže kuva i ima duži rok trajanja. To ne znači da je beli pirinač sam po sebi loš, iako je manje zdrav, kaže istraživačica Elizabet Rajan sa Univerziteta Kolorado.
„Na kraju dana, najvažnije je da jedete celovite žitarice“, kaže ona, a piše Insider.
Zapravo, kada uklonite spoljnji sloj, vi zapravo uklanjate kalcijum, masti, fosfor, vitamine B1 i B3, proteine i magnezijum.
? VS. ?
?BROWN RICE:
✅slightly more protein
✅slightly more fibre
✅more calcium
✅lower GI
⠀
?WHITE RICE
✅less carbs
✅less fat
✅more thiamin
✅more iron
✅more niacin— Calorie Tips (@CalorieTips) August 11, 2020
Prednosti jedenja smeđeg pirinča u odnosu na beli pirinač
Istraživanje koje je sprovela Rajan pokazalo je da hranljive supstance mogu da pomognu u zaštiti od karcinoma debelog creva. Spoljnji sloj čini smeđ pirinač bogatim jedinjenjima zvanim fitohemikalijama koje imaju antioksidativna i protivupalna svojstva.
„U smeđem pirinču ima puno fitohemikalija kojih nema u belom pirinču“, tvrdi ona.
Smeđ pirinač ima više topivih i netopivih vlakana i proteina od belog pirinča. Ova vlakna su dobar prebiotik, kaže Rajan, što znači da pomaže da se hrani zdrav mikrobiom creva. A zdrav mikrobiom creva neophodan je za bezbroj funkcija, uključujući probavu i snažnu imunološku funkciju.
Dok većina kalorija u belo i smeđem piriču dolazi iz ugljenih hidrata, beli pirinač ima viši glikemijski indeks od smeđeg pirinča. To znači da porcija belog pirinča omogućava brži skok šećera u krvi, što, prema „Harvard Medical School“, „ima gotovo isti efekat kao jedenje čistog“. Smeđ pirinač ima niži glikemijski indeks, što je bolje za sprečavanje bolesti poput dijabetesa.
Zato Rajan ipak savetuje da, ako imate mogućnost izbora, odaberete smeđ, a ne beli pirinač.
U poslednjoj deceniji pirinač je privukao pažnju jer je žitarica koja je prirodno kontaminirana arsenom koji je kancerogen.
U 2012. „Consumer Reports“ testirao je smeđ pirinač, beli pirinač i proizvode od pirinča koji su dostupni u supermarketima i otkrio da je u raznim vrstama merljiv nivo arsena.
I beli i smeđ pirinač sadrže arsen iz okoline. Koja količina arsena je u pitanju zavisi od regije i količine ovog elementa u samom tlu, prenosi Index.hr.
Godine 2016. Uprava za hranu i lekove (FDA) izdala je nacrt smernica proizvođačima za ograničavanje arsena u pirinču za odojčad. FDA preporučuje odraslima i deci da i dalje jedu proizvode od pirinča, ali i da jedu raznoliku ishranu bogatu celovitim žitaricama poput pšenice, ovsa i ječma.
Pranje smeđeg pirinča, kuvanje u dodatnoj vodi, a zatim ponovno ispiranje rešiće se oko 50 odsto arsena, ali će takođe isprati neke od korisnijih hranljivih supstanci.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
