"Crni biseri" su dva bungalova na Tari iz kojih puca pogled. Saznajte kako se gradi vikend-kuća na vrhu brda kad sav materijal mora da se iznese na ruke, uključujući i umetnička dela.
U zoni Nacionalnog parka Tara, oaze zelenila i čistog vazduha na zapadu Srbije, nikle su tokom prošle godine dve kabine upečatljive arhitekture i dizajna, koje odraz svog okruženja nose i u imenu koje nose – „Tara Cabins Pure Nature“.
Autor idejnog rešenja je dipl. arh. Stevan Đurić, glavni projekat izradio je studio „Croft“ iz Beograda sa dipl. arh. Stevanom Radomirovićem na čelu, dok je, s obzirom na delikatnost lokacije, proces dobijanja građevinske dozvole trajao čitave dve i po godine, piše portal gradnja.rs.
U potrazi za savršenim pogledom
Kako kaže Marko Đurić, vlasnik „Tara Cabins Pure Nature“, ljubav prema prirodi i povezivanje sa njom bio je osnovni motiv za nastanak ovakvog ambijenta.
„Porodično poreklo sa Tare je uslovilo odabir lokacije i nekoliko godina trajala je potraga za savršenim pogledom na jezero Zaovine i odgovarajućom prirodnom scenografijom”, kaže Đurić.
Ideja je bila da jednostavna, kompaktna forma što manje narušava i menja prirodni ambijent u kom se nalazi.
Pozicija i vizuelnost prostora kao luksuz
Arhitektonska zamisao bila je da jedan objekat bude glavni, a drugi pomoćni, te tako na parceli danas ponosno stoje „Master cabin with lake view“ i „Art collectors landscape cabin“.
„Glavna vodilja bila je ostvarenje kontakta između čoveka i prirode, minimalizacija dekorativnih elemenata i u eksterijeru i enterijeru, kao i praktičnost i maksimalno iskorišćenje prostora.
Ulogu luksuza preuzima sama pozicija i vizuelnost prostora, način na koji se planira koristiti i specifična scenografija planine Tare s prirodnim okruženjem i pogledom na jezero Zaovine, uz maksimalnu privatnost“, navodi Đurić.
Objekti su, dodaje, zamišljeni da budu jedinstven spoj prirodnog i modernog i da na savremen način kombinuju tradicionalnu arhitekturu sa modernom, uz primenu savremenih detalja i principa.
„Konačni proizvod je autentičan i drugačiji ali primenljiv, vidljiv i prepoznatljiv na jasan i realan način bez radikalnih rešenja i kao takav podređen savremenom čoveku, u našem slučaju mladoj porodici koja dosta vremena provodi u prirodi i prepoznala je taj princip kao primaran”, objašnjava vlasnik.
Đurić skreće pažnju i na zanimljiv prilaz samim objektima, do kojih se dolazi preko stepenica.
„Ideja je bila da se zadrži specifičnost parcele i da se nakon izgradnje objekata sve vrati u pređašnje stanje. Stepenice, koje su postavljene kao da lebde iznad samog terena, izvedene su od metala, konstrukcijski, sa drvenim odmorištima i terasama.”
Gazišta su granitna i na određenim promerima umetani su specifični metalni rostovi, koji služe za čišćenje obuće od prljavštine ili snega. Projekat stepeništa uradili dipl. arh. Ana Milivojević i dipl. inž. građ. Dragoslav Arsović.
Naglasak na autohtonim materijalima
Đurić navodi da su objekti čvrste gradnje, zidani su (beton, blokovi, konstruktivni elementi i dr.), odnosno nije u pitanju montažna ili prefabrikovana gradnja. Za fasadu su korišćene drvene talpe od jelovine.
„Odlučilo se da što više bude autohtonih materijala, pa je samim tim iz izbora eliminisan sibirski ariš, a bor koji je najtvrđi, nije korišćen jer pušta smolu, kao ni smreka koja je najlošijeg kvaliteta.”
Dimenzija talpi je 8 x 4 cm i svuda su korišćene u punoj dužini do maksimalne visine objekta, tako da je drvo moralo proći termičku obradu, a kasnije i maksimalno biti zaštićeno najkvalitetnijim premazima.
Za odabir crne fasade odlučili su se najviše zbog prilagođavanja ambijentu, u kome dominira crni bor, a i zbog geomorfološkog sastava stena, koje su grafitno crne boje. Izvođači su morali da prave pomoćne alate za spuštanje staklenih portala i sve je moralo ručno da se dostavi na postojeću lokaciju.
Upečatljivost bungalova daju veliki stakleni portali. Fasadna stolarija je troslojna, aluminijumska, proizvođača Elvial i korišćen je podizno-klizni sistem 6800.
„Zbog nepristupačnog terena, postavka staklenih portala je bila je jedan od većih izazova. Izvođači su morali da prave pomoćne alate za spuštanje staklenih portala i sve je moralo ručno da se dostavi na postojeću lokaciju“, kaže Đurić za Gradnju.
Izazovi dolazili sa svih strana
S obzirom na to da se parcela nalazi na fizički nepristupačnom terenu, najveći izazov u projektovanju bio je pozicioniranje kabina, tako da se doživljaj panorame unese i u same objekte, kao i nagib terena.
„Dva odlučujuća faktora su bila implementirati pejzaž i na najbolji način iskoristiti nepristupačan teren“, objašnjava Đurić.
Ističe da su se sa mnogo više izazova susreli u izvođenju, a u pitanju su razne situacije koje arhitekte nisu mogle ni predvideti.
„Recimo, iz razloga što putna saobraćajnica na koju se parcela naslanja ima veliku zaštitu, jer vodi ka brani jezera Zaovine, uslovi su nalagali da minimalna udaljenost objekta od granice parcele bude minimalno 10 metara.”
To je u praksi značilo da sav materijal mora doći do pozicije ugradnje isključivo „na ruke“.
„Pokušajte da zamislite kako to izgleda po ovakvom tipu terena i šta se sve događalo tokom gradnje…“, kaže Đurić.
Naravno, imajući u vidu da su objekti u zoni nacionalnog parka, bilo je mnogo izazova i u prikupljanju neophodne dokumentacije, dobijanju odgovarajućih saglasnosti, kao i organizaciji cele infrastrukturne logistike.
Po pitanju sadržaja, projekat je zamišljen kao sklop glavnog i pomoćnog objekta, tako da je glavni objekat dobio dominantniju poziciju i organizaciju prostora.
Na samom ulazu u glavni objekat, skreće pažnju Đurić, daju se primetiti određene „nelogičnosti“ – u vidu duplih ulaznih vrata.
„Naime, glavni ulaz direktno vas uvodi u hodnik pa u dnevni prostor, dok su druga vrata na samom ulazu proširena i recimo da su tehnička, jer vas uvode u prostor kroz prostoriju koja ima određenu ulogu utility prostora. Mi tu prostoriju zovemo ’prljava’ soba jer služi kao filter za koriščenje objekta kada se, recimo, vraćate ’prljavi’ iz planine“, objašnjava vlasnik.
Ova prostorija ima posebno kupatilo sa WC-om i vrlo je koristan prostor za odlaganje alata i raznih pribora (lov, pecanje) ili pomoćnih stvari poput bicikla ili opreme za planinarenje, a tu se nalaze i razne vrste korpi i sušača za lekovito bilje, gljive itd.
Autentičan i dominantan dnevni prostor
Dnevni prostor ujedno je najautentičniji prostor kompletnog projekta i upija prirodnu scenografiju jezera Zaovine, dalje sa pogledom na predele Vežanje i vrha Janjač.
„Uz punu visinu, gde je ostavljena da se vidi betonska kosa ploča kao tavanica, sa velikim staklenim portalima, ovaj prostor dominira, i u njemu je predviđeno da vlasnici i korisnici pronađu mir i ostvare kontakt čovek – priroda, koji je i bio vodilja u projektovanju svih ostalih arhitektonskih celina“, kaže Đurić.
Vidljive su tranzitne putanje kao i kružne komunikacije u arhitekturi i organizaciji prostora, odnosno mogućnosti da iz dnevnog prostora odete u prostor namenjen za spavanje pa dalje u kupatilo, iz kupatila na terasu, i obrnuto.
„Prostori namenjeni za spavanje su takođe specifični, to su određene vrste niša u prostoru, obložene drvetom, gde je umetnut krevet, dok je sa spoljne strane kompletan stakleni zid koji pruža nestvaran pogled na noćni pejzaž. I ovaj specifičan doživljaj pruža savršene noći kao i buđenja i početke dana kroz ostvareni spoj čovek – priroda“, ističe Đurić za Gradnju.
Drugi prostor za spavanje je takođe niša, gde je implementiran krevet na tri sprata. Ideja je došla od organizacije spavanja kao u planinarskim domovima, gde je iskorišćenost prostora maksimalna. U toj sobi se nalazi i radni deo sa bibliotekom gde se čovek može povući u trenucima poslovnih obaveza.
„Glavno, master kupatilo je zamišljeno kroz upotrebu tri prostora koje čine jednu celinu i to: posebno ozidana, zasebna i velika tuš-kabina, zaseban WC i takođe, zaseban prostor sa samostojećom kadom iz koje se kroz stakleni zid ostvaruje, opet, konekcija čovek – priroda, a ujedno je i tranzit ka terasi i spoljašnjosti“, objašnjava vlasnik i dodaje:
„Pomoćni objekat je manjih dimenzija ali isto autentičnog ambijenta, sa svim arhitektonskim detaljima koji su pomenuti i primenjivani na glavnom objektu. Okruženje je za nijansu drugačije, ovaj bungalov je više okružen šumom i oko nje dominira šumski pejzaž.“
Posebno dizajnirane konzolne ograde
Oba objekta imaju pripadujuće terase, prostore za dnevno, spoljašnje “konzumiranje prirode”, sa posebno dizajniranim konzolnim ogradama koje mogu poslužiti i kao klupe.
„Posebno je izdvojena konzolna terasa koja se nalazi iznad objekata, na mestu koje je prepoznato kao tačka sa koje se pruža maestralan pogled na jezero Zaovine“, naglašava Đurić.
Dizajn prostora su radili sami vlasnici objekta koji su po profesiji istoričari umetnosti uz pomoć ljudi koji su učestvovali u nastajanju celog kompleksa od samog početka.
Enterijer je jednostavan i sveden, sa naglaskom na drvenim detaljima izrađenim od starih hrastovih talpi, preuzetih i restauriranih sa kolibe stare preko 100 godina.
„Obradu starog drveta je uradila firma Arbor iz Železnika, uz maksimalno iskorišćenje i zadržavanje estetskih karakteristika radi dobijanja željenog efekta, koja je i najzaslužnija za ovako autentičan proizvod“, ističe Đurić.
U enterijeru su, dodaje, pored drvenih, vidljivi i metalni elementi, izrađeni prema posebnom zahtevu investitora.
Prostor prilagođen ličnoj pasiji
Kao nešto što daje poseban pečat autentičnom prostoru, ističe i jedinstvenu kolekciju umetničkih dela koja se nalaze u bunglaovima.
Naime, vlasnici koji su istoričari umetnosti su u kabinama izložili deo sopstvene kolekcije od 12 umetničkih slika, autorke dr Jelene Šalinić Terzić, redovnog profesora na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu, dobivši na taj način za njih poseban i ličnom stilu i pasiji prilagođen prostor.
Kako je reč o planinskom predelu, kod uređenja dvorišta se trudilo da se održi što više originalan prirodni ambijent, tj. da se „minimalizuje uticaj i redukcija same prirode“.
Naime, pre samog početka rada na idejnom rešenju, geometarski je ucrtano svako drvo na parceli.
“Tako je arhitekti kroz projektni zadatak zahtevano da objekte i pozicionira tako da smo na kraju dobili situaciju da iz spavaćih ili dnevnih prostora na bukvalno 1,5 do 2 metra imate seriju borova koji rastu prirodnim putem 70 i više godina“, objašnjava sagovornik Gradnje.
Video-nadzor i sistem zaštite od provale
Napominje da je svako drvo koje je iz razloga nastajanja ravnog platoa čak i minimalno zatrpano nasipom naknadno otvoreno za navodnavanje posebnim šahtovima i cevima.
„Betonska podzida – potporni zid, koji je morao da postoji zbog same konfiguracije terena, namerno je ostavljen neobložen i u sirovom stanju.”
Kao takav je pandan unutrašnjoj tavanici dnevne sobe i vidi se iz samog unutrašnjeg prostora kroz autentičan dužinski postavljen svetlarnik-prozor i na taj način sjedinjuje spoljašnjost i unutrašnjost.
“U stvari, sve je povezano i detalji koji su prisutni u unutrašnjosti prepliću se sa paralelnim pozicijama spolja“, kaže Đurić.
Od biljaka koje su naknadno sađene na parceli korišćene su od drvenastih – juniperus, berberis, patuljasti bor, tisa, a od zeljastih – lavanda, smilje, ruzmarin, pampas-trave, razne vrste puzavica i perena…
S obzirom na to da se nalaze na udaljenoj lokaciji, objekti su pokriveni 24-časovnim video-nadzorom i sistemom zaštite od provale u delu prilazaka samim objektima, kao i u prostoru parkirališta. Planirana je i ugradnja detektora dima kao i sistem zaštite od požara.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
