Najlepši kreativni haos.
„Enterijer bez umetnosti je prazan. Ako nema umetnosti, nema ni dušu“, govori slikarka Svetlana Zarić, koja nam je pružila priliku da zavirimo u njen maštovito uređen dom.
Kuća Svetlanine porodice nalazi se u Somboru i ima 250 kvadrata. Ispunjena je njenim slikarskim delima, koja kući daju autentičnost i posebnu atmosferu, ali je odmah primetan i Svetlanin dar za uklapanje boja, detalja i materijala.
Neosporno je da umetnica ima odlično oko, a za Zadovoljna.rs otkrila je male tajne svoje velike, živopisne kuće.
Svetlani je danas kuća u Somboru i radni i životni prostor, a sredila ju je s pokojnim suprugom od nule.
„Zatekli smo samo zidove, a sve ostalo smo uradili suprug i ja. Imamo dnevnu sobu, spavaće sobe, a na spratu su stanovi za decu. Moj atelje je sa sprata premešten u prizemlje u sobu od 70 kvadrata, u kojoj se još ne snalazim. Navikla sam da radim u velikim prostorima, a puno radim i puno izlažem“, kroz smeh nam govori.
Pri uređivanju kuće, znala je u vezi čega neće pristajati na kompromise – najvažnije joj je bilo da kuću ispuni prirodnim materijalima.
„Ne volim PVC ni ništa slično, želela sam drvene prozore, drveno stepenište, podove. Kad imaš nešto za sva vremena, lako je menjati fotelje, lampe, prefarbati nešto. Bitno mi je bilo i da su zidovi ravni, bez gipsa, kamena, Sahara tehnika i ostalog“, naglašava Svetlana.
Nameštaj je uglavnom naručivala po meri, a sve što je mogla je iskoristila.
„Stepenište smo recimo napravili od krovnih greda. Nismo hteli da ih bacamo. Volim da sve bude iskorišćeno maksimalno i da to ne bude kičerica“, kaže nam slikarka.
U kući joj je omiljena dnevna soba, ispunjena svetlošću, bojama i umetnošću – pravo srce doma. Prepuna je i detalja koji su uglavnom ručno napravljeni. Ili ih je napravila sama Svetlana, ili njene kolege umetnici širom sveta.
„Jako puno putujem i donosim sve i svašta s putovanja. Od saksija do velikih ćupova, sve što vidim da je neko dobro, ručno napravio. Recimo, korpe, opčinjena sam korpama, pa sam znala auto napuniti korpama da njima ispunim dom“, priča nam.
„Stalno pravim lampe, a volim i stare lustere da prefarbam. Ne volim da kupujem zavese, već nađem materijal i sama ih sašijem. Imam dara i žao mi je da ga ne iskoristim. Samo mi se rodi ideja i onda ja to napravim“, dodaje.
Zanimljivo je da je neke lampe napravila od starih štafelaja.
„Izokrenula sam ga, napravila abažur, spojila struju i eto – sad ko god ih vidi zine, ne može da veruje – izgledaju kao milion dolara“, priča Svetlana.
A posebno, centralno mesto u prostranom dnevnom boravku zauzima klavir, koji je za umetnicu od neprocenjive vrednosti – zbog divnog sentimentalnog značaja.
„Klavir ima 151 godinu, a kupio mi ga je pokojni muž. Svi su tada bili zapanjeni. Kod nas u porodici su svi umetnički nastrojeni, a ja sam oduvek želela da imam klavir. Onda mi je jedan muž rekao: Kupio sam ti klavir. Veću sreću nisam osetila u životu. Posebno sada, kad je on umro, taj klavir je ogromna uspomena – jer bio je neverovatan iskaz ljubavi. Nikada ga ne bih prodala“, otkrila nam je Svetlana.
Upravo su takva autentičnost i lični pečat koji unosimo u dom za slikarku najvažniji segmenti enterijera.
„Volim i radnje kao što je IKEA, kupim nešto i tamo, ali mi se ne dopada što su danas svi stanovi isti. Kao osamdesetih, kad su svi imali iste regale i police, sad imamo tu istu priču, samo što su drugi nazivi firmi“, primetila je.
Najgore je kupovati sve odjednom. Bolje je imati viziju i plan šta želimo da stvorimo za recimo pet godina, pa onda uložiti pare u nešto što stvarno izgleda dobro, savetuje Svetlana.
Drvo i prirodni materijali su odlična osnova za dalje kombinovanje, a nikada ne treba gušiti prostor s više od tri boje, njena je preporuka.
Najzad, slikarka je imala i lep savet za sve koji grade svoj dom iz snova.
„Ulažite u umetnost – jer deca, kada umru babe i dede, kupatila razlupaju, kuću prodaju, a umetnost iznesu“, kroz osmeh zaključuje.
***
BONUS VIDEO: Aleksandrino kupatilo kao iz bajke
Pratite nas i na društvenim mrežama:
