Sređivala je prostor kao pazl - deo po deo, nije odbacila savete svojih roditelja i unela u dom mnogo zelenih drugara.
Lepe slike lepo uređenih životnih prostora iskaču nam sa svih strana – pa kada se neki izdvoji, kada ga upamtite, onda ste sigurni da je posredi enterijer pažnje vredan. Takav je utisak na nas ostavio stan Beograđanke Aleksandre Vasić – ušuškan, moderan, svetao i pametno i domišljato podeljen na zone važne za život. I pun života – tj. biljaka.
Zato smo pozvali Aleksandru da ona i njen životni prostor budu gosti naše rubrike Dom i dizajn.
Ona je po zanimanju digital account manager, rođena u Beogradu koji, kako kaže, uporno ostaje njen omiljeni grad, iako obožava da putuje. Verovatno zbog toga da bi mu se češće vraćala i sa njim opet sretala.
Ova žena za sebe kaže da voli uređenost, prostranost (slobodu), prirodnost i praktičnost, da te osobine preslikava i na odnose sa ljudima, na posao, a evidento je da ih je preslikala i ambijent u kom živi.
Takođe, inspirišu je putovanja, a kada ne putuje, inspiraciju nalazi u knjigama.
Očito da inspiraciju dobija iz pravih izvora. Njen stan izgleda kao da ga je uredila uz savete nekog vičnog enterijeriste. Deluje prostrano, pa je pitamo koliko ima kvadrata i da li joj je neko pomogao kada je slagala priču.
“Stan ima 50 kvadrata, Nisam konsultovala stručnjake za enterijer. Htela sam sve sama da sredim. Gledala sam to kao neki svoj izazov i projekat. S obzirom na to da volim prostranost, i nisam neko ko je horder (a opet nisam ni minimalista), nisam imala potrebu da nalazim neka pametna rešenja za odlaganje”, kaže nam ova kreativna žena.
A sve je uklopljeno s merom, skladno, promišljeno – zato smo je pitali odakle je počela i kako je slagala pazl.
“Bilo je promišljanja svakako, ipak kako nisam neko ko žuri i traži brza rešenja, meni je ključnu stvar odigralo to što sam se ja preselila u stan u kom sam imala osnovne elemente za život – kuhinja, kauč, krevet, jedan ormar. U prvim mesecima, knjige i sve ostale potrepštine – pegla i daska, usisivač itd. – stajale su na podu. Moje mišljenje je da se tako najbolje oseti koje treba da bude mesto za svaku stvar, i onda polako komad po komad nameštaja se ubacuje. Takođe, saveti roditelja su meni bili veoma dragoceni. Verujem da neki ne vole da im se drugi (često upravo roditelji) mešaju u ove stvari, ali ja sam stvarno slušala sve praktične savete, i većinu primenila. Stvarno su bili u pravu”, opisuje Aleksandra način kako su stvari polako zauzimale pozicije u njenoj kući.
Pomenuli smo zone – kuhinja, trpezarija, dnevna soba, spavaća – posebno nas je privuklo pregradno rešenje između kuhinje i trpezarije koja je ujedno i home office, pa smo bili znatiželjni šta za nju znači taj kutak i kako je nastao jer deluje kao fantastično rešenje za odvajanje prostora u domu.
“Po ulasku u stan kroz taj otvor gde je sad pregradno rešenje, gledalo se pravo na kuhinju, tačnije sudoperu. Moja ideja je bila da malo ulepšam taj ‘ulazni kadar’. Imala sam ideju da tu napravim policu, ali nisam htela da ugrozim svetlost u stanu. I onda je otvorena polica došlo kao prirodno rešenje. Za detalje sam inspiraciju tražila na Pinterestu. Trpezarijski sto je tokom peaka virusa Covid19 većini preuzeo funkciju radnog stola, pa tako ni ja nisam bila izuzetak. Tako da bih rekla da je taj home office kutak nastao sticajem okolnosti. Meni je jako bitno da je ambijent u kom radim i boravim lep i prijatan. To mi na neki način daje i inspiraciju.”
U dnevnoj sobi u centru dominira polica za TV, koja deluje vintidž. A da li je reparirana ili je takva kupljhena, zanimalo nas je u vreme kad su moderni vintidž komadi ili replike nameštaja iz 70-ih i 80-ih prošlog veka.
“Kupljena je u Simpu, baš ovakva. Moja dilema u tom trenutku je bila da li će se ta boja vrata uklopiti uz ostale elemente, posebno kauč koji već sam po sebi ima vrlo efektnu boju plavozelenu (zavisno od svetla). Sada mi je toliko drago da sam je kupila.”
A stočić za kafu koji takođe izgleda kao dizajnerski komad?
“Nije dizajnerski, zapravo je Zara Home. To je isto bio komad sa kojim sam ekperimentisala jer je druga boja drveta. Ono što sam otkrila sa ovim eksperentima je da zapravo volim eklektiku”, kaže ova mlada žena.
U dnevnoj sobi je još jedno zanimljivo, eklektično rešenje – kombinacija dva tepiha izgleda kao u časopisima za uređenje enterijera. I toga se treba setiti, a Aleksandra kaže da je i do toga došla intuitivno, spontano.
“U prvim mesecima, čak cele prve godine od preseljenja, znala sam da su neka rešenja privremena i za njih sam pravila plan B, tražeći im novu funkciju.Tako je bio i ovaj IKEA tepih od jute. Kada sam konačno našla tepih koji mi je bio baš onakav kakav sam zamislila u Galeriji Podova, samo sam shvatila da su jako kompatibilni iako su potpuno suprotnog stila – i ostavila sam oba”, priča nam devojka koja vrlo često putuje.
Da li je putovanja inspirišu, koliko često posećujete buvljake, antikvarnice itd., da li voli vintage komade?
“Da putovanja su mi velika ispiracija. Usudila bih se da kažem i svrha. Nemoguće je da se vratite sa putovanja nepromenjeni. Na putovanjima najčešće uzimam neko posuđe. Poslednja kupovina bila mi je staklena boca za ulje. Ne idem po antikvarnicama, čini mi se da nemam tu veštinu da u starim stvarima vidim potencijal. Mada možda bi trebalo da krenem, jer sve se uči na kraju krajeva, zar ne?”
Primećujemo još jednu stvar – Aleksandrin stan je pun biljaka. Šta joj znače biljke i po kom ih kriterijumu bira?
“Mene briga o biljkama umiruje. Zelenilo u mom stanu dosta utiče da se osećam staloženo i srećno u svom domu. Čak se neretko desi da ljudi koji dođu kod mene prokomentarišu neku ‘umirujuću energiju’ koji ima stan. Jedini kriterijum koji biram je da nisu previše komplikovane za održavanje, jer se osećam loše kada biljka ugine. Ne umem da opišem sreću koju osetim kada vidim da niče novi list, mislim da to razumeju svi koji vole biljke koliko ja”, ispričala nam je naša sagovornica o tome šta znače biljke u njenoj kući.
I za kraj, tražimo da nam da neki savet za ljude koji sada sređuju enterijer – čime bi trebalo da se vode.
“Nisam neko ko voli baš da daje savete, posebno ne kada su u pitanju stvari koje zavise od ukusa, što uređivanje stana sigurno jeste. Ono što je meni pomoglo jeste otvorenost za sugestije drugih, ono što mi se svidi primenim, ono što mi se ne svidi ne uzmem u razmatranje. Ono čime se nisam vodila jeste uređivanje prostora po principu ‘za kad neko dođe’. Znate ono, ‘treba da imaš ovo ili ono kad neko dodje da ima…’ Razmišljaću o tome kada budem imala kuću i gostinsku sobu (smeh). Ali to za sledeću zadovoljna.rs priču.”
BONUS VIDEO:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
