"Neka se oni autuju ako su homofobi", objasnila je Milica Crkvenjakov, devojka koja stoji iza profila "Draga devojčice", u vlogu u kojem je ispričala svoju "ponosnu priču".
Milica se u vlogu „Moja ponosna priča“ deklarisala kao panseksualka, danas je kaže da je otišla korak dalje i shvatila da je „panromantična lezbejka“. „Pan samo znači da ti nije bitan rod druge osobe, to je podgrupa od „bi“. Kao „bi“ ti možeš da imaš neke preference, kod „pan“ rod osobe nije nešto na čemu ti zasnivaš to da li ti se ona sviđa ili ne“, objašnjava u razgovoru za Nova.rs.
U svom istraživanju sopstvene seksualnosti nije mnogo razmišljala o tome šta će drugi reći. Priča kako ima sreću da je svojim roditeljima mogla samo da kaže: „Imam devojku“, a oni su bili u fazonu: „Ok, kako se zove?“. Svesna je da mnoge porodice u Srbiji nisu na tom nivou otvorenosti, ali misli da roditeljima ne bi trebalo da specijalno saopštavaš da si gej.
„Smatram da to ne treba da postoji kao proces, kao akt, zato što je normalno, ljubav je normalna. Kao što bih da sam strejt dovela kući dečka, isto tako treba da mogu da dovedem devojku i sve je kul. Ne mora da bude drama: „Mama, tata, ja sam gej“. Ne, dođem i kažem im: „Ovo je moja osoba“. Prebacujem loptu njima. Onda oni mogu meni da se autuju kao homofobi. Nije na meni da ja vama pravdam svoju ljubav, na vama je da me prihvatite“, pojašnjava Milica.
Pročitajte još:
„Naravno, nemaju svi tu privilegiju, neko će dovesti kući partnera istog pola i izbaciće ih zajedno iz kuće u najboljem slučaju. Ipak, mislim da je to nešto čemu treba da težimo kao društvo. Ja ako budem imala decu nikad neću pretpostavljati njihovu seksualnost“.
U razgovoru s devojčicama koje je prate, Milica Crkvenjakov je pomenula i da je često morala da pruži utočište mladima koji bi nakon „autovanja“ i suočavanja s roditeljima završili na ulici. One koji bi se na taj način doveli u opasnost savetuje da to ne rade.
„Ja sam otvoreno LGBT na internetu i svi znaju, ali autovanje, kao velika stvar koju treba uraditi, je mit. Pripadnici LGBT populacije se konstantno autuju, to je proces, nije nešto što uradiš i gotov si. Neko zna, neko ne zna, možeš da kažeš samo najboljem prijatelju, roditeljima, to ne znači da svi odmah moraju da znaju, možeš da biraš koga puštaš u taj krug ljudi kojima veruješ… Ne treba se autovati ako si u zatvorenoj sredini u kojoj te to može dovesti u opasnost; ako si u homofobičnoj porodici od koje zavisiš finansijski i na bilo koji drugi način; ako živiš u malom mestu gde bi to ugrozilo tvoju bezbednost, tvoj život. Sad svi imamo internet, postoje zajednice u kojima možeš da nađeš neku vrstu podrške, da ne izgubiš sebe dok to ne budeš mogao u stvarnom životu“, objašnjava Milica.
***
Bonus video:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
