Šta raditi kad dete gori od temperature i zašto ne treba da slušaš bakine savete

Povišena temperatura kod dece je neminovna situacija u kojoj će se pre ili kasnije naći svaki roditelj, a tada je važno ne paničiti i primeniti savete lekara, te odbaciti narodske lekove i metode koje nisu medicinski opravdane.

Po rečima pedijatra, prof. dr Dejana Škorića, prvo pravilo je rashlađivanje deteta. Potrebno je da se dete otkrije i nije ispravno uvreženo mišljenje da će se dete prehladiti ili dodatno razboleti ukoliko nije pokriveno. Kada postoji povišena temperatura, oblači se laganija odeća, a kod temperatura preko 39 odeća se skida.

Kada su u pitanju temperature koje prelaze 39.5 stepeni, pored potrage za adekvatnim lekom dete treba i tuširati mlakom vodom. Voda nikako ne treba da bude hladna, a ukoliko dete ne želi da se tušira može se i napuniti kadica mlakom vodom. Drugi način obaranja visoke temperatura je orošavanje deteta, odnosno kvašenje vodom pelene, krpe ili peškira i brisanje čela, vrata, tela, ruku i nogu deteta. Dete nakon ovoga ne treba sušiti, već ga treba ostaviti da se samo osuši, čime će se temperatura dodatno sniziti.

Masaža kože alkoholom je stara metoda, koja se više ne preporučuje iz više razloga. Prvi je potencijalna iritacija kože, a drugi su isparenja od alkohola koja mogu toksično delovati na dete.

Pravilno rashlađivanje deteta je neophodno, efikasno, ali kratkotrajno. Zato je neophodno primeniti lekove za snižavanje temperature.

Aspirin se nikada ne daje deci. Salicilati kod dece mogu dovesti do teških komplikacija, naročito kada dete ima infekcije uzrokovane određenim tipovima virusa, tako da se decenijama ne koriste za snižavanje povišene telesne temperature. Ove komplikacije su veoma retke, ali izuzetno opasne.

Najčešće se daju lekovi tipa paracetamol ili ibuprofen. Odnosno, u narodu su poznatiji fabrički nazivi ovih lekova, za paracetamol (Febricet, Paracet), odnosno za ibuprofen (Brufen). Paracetamol i ibuprofen su veoma efikasni za snižavanje temperature, ali svako dete različito reaguje. To znači da ako dete reaguje slabije na jedan lek, na drugi lek može da reaguje bolje. Važno je znati i da se ova dva leka ne daju istovremeno, već se daje ili jedan ili drugi, a kombinacija ovih lekova se daje po shemi koju prepiše lekar.

Antipiretici se najčešće daju kao sirupi – oralno, ili kao čepići – rektalno. Prirodnije je da se lek da kašičicom, ali ako dete povraća ili odbija lek na usta, mogu se primeniti čepići (supozitorije). Čepiće ne treba davati kada dete ima dijareju. Veoma je bitno da se napomene da dete treba adekvatno pojiti, odnosno najbolje je deci davati da piju rastvore za oralnu rehidraciju, a tečnost koja se unosi ne treba da bude ledena, ali treba da bude blago rashlađena.

Takođe, treba izbegavati vruće napitke i čajeve koji dodatno mogu da podignu temperaturu kod deteta, a ukoliko roditelji sami ne spuste temperaturu ili ona traje duže od 72 sata, potrebno je obratiti se lekaru.

Važno je znati da se kod lekara ide odmah, bez čekanja, kada se kod deteta pojave febrilne konvulzije, odnosno fras. Dete je bez svesti, obično ukočenog (fiksiranog) pogleda, zgrčeno je, ili se naizmenično trese i opušta, a neretko se može videti i pena na ustima. Tada treba što pre odvesti dete lekaru, ili pozvati hitnu pomoć. Dete transportovati na strani, ne treba mu izvlačiti jezik, a potrebno je znati da fras kod ogromne većine dece ne ostavlja posledice ako ne traje duže od 20 minuta. Fras je stanje koje u najvećem broju slučajeva ne uzrokuje oštećenje mozga i ne ostavlja negativne posledice na intelektualni razvoj deteta.

BONUS VIDEO: Podcast Mamazjanija, Milica Vučković: Danas je odgajanje dece lakše nego ikad