Sofi Beresiner je nagrađivana novinarka iz Londona sa višegodišnjim iskustvom u najboljim svetskim lajfstajl magazinima, a pored toga je i mama dvoje dece koje je dobila uz pomoć surogata.
Svoju priču o tome kakve sve pritiske trpe žene koje su se na ovaj način ostvarile kao mame, Sofi je prenela u svom tekstu na sajtu Glamour UK. Njenu priču prenosimo u celosti.
„Dobila sam decu uz pomoć surogat majke. Zašto moram svima da se pravdam?“
Moje interesovanje za vest da je Lili Kolins upravo dočekala svoju prvu bebu putem surogat majčinstva bilo je jednako rasplamsano kao i svima, ali možda iz drugačije perspektive. „Neočekivana“ beba posle „ne-trudnoće“? Dobro došli u moj klub.
Ja sam izuzetno ponosna majka dve devojčice, rođene surogat majčinstvom, tako da sam u najboljem položaju da razumem i saosećam sa svima koji se na ovaj način ostvare kao roditelji. Oči su mi pune suza pri samoj pomisli na izvanredne veze koje se stvaraju na ovaj način, kako sa ljudima koji pomažu, tako i unutar ove izuzetno posebne porodične dinamike, jer je to zaista posebna priča.
Ali priznajem da smo i dalje veoma mali i ekskluzivni klub i da ne može svako da nas razume, a većina onih koji su došli na internet da ponude svoja razmišljanja i osećanja povodom slučaja Lili Kolins uradili su to iz totalnog neznanja i ovo je za mene krajnje problematično.
Reakcije na dirljivu objavu Lili Kolins i Čarlija Mekdauela na Instagramu bile su očekivano podeljene, začinjene spekulacijama o tome zašto bi oni mladi i zdravi morali da naruče surogat majku da bi stvorili svoju porodicu. Uz sve to ide i značajna količina podsmeha i pretpostavki.
Moram priznati da sam se i ja zapitala „zašto?“ To je prirodna reakcija u nedostatku informacija, posebno kada su u pitanju poznate ličnosti čiji je posao da privlače pažnju. I dok uživam u dokonim tračevima – to je na neki način deo mog novinarskog posla – zadržavam se na temi samo ako je meni posebno relevantna. Na primer, definitivno se još uvek pitam od kakvog se raka lečila princeza od Velsa Kejt Midlton, jer želim da li je moje iskustvo raka slično njenom. Ali ni u jednom trenutku ne verujem da ja, ili bilo ko od nas, imam pravo da znam. Svesrdno se slažem sa kraljevskom porodicom – a sada i sa Lilinim mužem Čarlijem Mekdauelom – da svako ima pravo na privatnost. Bez osuđivanja.
Moj lični izbor je bio da svoje iskustvo, svoje motive i u suštini svoju dušu ogolim javno. Kolumna za The Times, pod nazivom The Mother Project, dokumentovala je moje četvorogodišnje putovanje do roditeljstva od početka do kraja. Mom mužu je to ponekad teško padalo. Još uvek dovodi u pitanje moje onlajn prisustvo. „Zašto sve moramo da objavljujemo?“ Odgovor je, naravno, da ne moramo. I realno, stvarno ne moramo, ali iz ličnih razloga mi je u to vreme bilo vreme utešno, čak i zanimljivo da otvorim tu temu. Da povedem ljude sa sobom na ovo putovanje. Da demistifikujem celo iskustvo, moj rak i eventualnu dijagnozu neplodnosti, da srušim taj tabu. Ali stvar je u tome što je to još uvek tabu. Moje kolumne su izazvale sličan prezir iz sličnih razloga – pogrešno informisanih ratnika iza tastature.
Ali kontekst i komentari su izuzetno slični kao u slučaju Lili Kolins. Evo nekoliko užasnih i promašenih komentara na Liline vesti:
„Bogati ljudi ponovo koriste žene kao inkubatore.“
Pa ovo je prosto odvratno, omalovažavajuće i iskreno, ograničeno. Osoba zaključuje da je najočiglednije objašnjenje za to što neka slavna ličnost koristi surogat majku – sujeta. Ili lenjost. Bilo kako bilo, oni imaju novca, pa neko drugi može to da uradi umesto njih.
Surogatno majčinstvo je nesumnjivo praksa rezervisana za privilegovanu manjinu – i ja sebe ubrajam među njih. Skupo je. A ako ne ide sve po planu, kao u našem slučaju, čak i ucenjivački skupo. Medicinski, ovaj proces je vantelesna oplodnja, i kao takav može da se rastegne na nekoliko pokušaja – a svaki krug lečenja košta nekoliko hiljada funti u ovoj zemlji, a desetine hiljada u Americi. Imala sam izuzetnu sreću što sam bila u poziciji da to priuštim – uslovno rečeno. Kuću smo stavili na duplu hipoteku i bićemo u dugovima do kraja života, ali uspeli smo da prikupimo sredstva – a stvaranje porodice za mene nema cenu i uvek će se isplatiti.
Ponekad sam besna zbog činjenice da smo toliko novca morali da platimo za nešto na šta bukvalno svako ima pravo, a većina ne mora da plati. Čak ni oni koje društvo smatra nepodobnim za roditeljstvo. Ali moja bolest mnogo nas je koštala, i finansijski i emotivno. Dakle, istina je, poznate ličnosti imaju privilegiju da zarađuju eksponencijalno više od prosečne osobe, ali to ih ne čini imunim na neplodnost, zar ne? I to ne poništava odmah njihove moralne ili etičke vrednosti. Postojaće isti broj razloga da bogata poznata osoba koristi surogat majku kao i bilo ko drugi, i nema šta da se neko smeje u vezi s tim.
„Ljudi koji nisu u stanju da zatrudne imaju mogućnost da usvoje jedno od miliona dece koja nemaju dom.“
Ovo je zanimljiva stvar, sa kojom sam se stalno iznova susrela, a moj odgovor je jednostavan: nije odgovornost ljudi koji se bore da zatrudne da usvoje decu. Tačno je da postoje milioni dece koja nemaju dom, ali je takođe tačno da postoje milioni zdravih ljudi koji bi potencijalno mogli da im ga ponude. Po mom mišljenju, usvajanje je neuporedivo sa surogat majčinstvom kao što je prirodna trudnoća — drugačiji put do roditeljstva otvoren i za plodne i za neplodne ljude, i to je pravi podvig superherojske nesebičnosti. Često sam se osećala kao da moram da se pravdam zbog svog izbora da postanem majka surogat majčinstvom, ali takođe bih rekla da to za nas nije bilo pitanje izbora. Moj prvi izbor – očigledan izbor – nije bio moguć zbog mojih specifičnih okolnosti, i iako sam odlučila da ih podelim sa svetom, to zaista ne sme da utiče na moje pravo na privatnost. Šta se dešava sa telom bilo koje žene, ili bilo kojim njenim izborom, ne tiče se nikoga osim nje. Tema surogat majčinstva je zanimljiva i trebalo bi da bude otvorena za informisanu debatu ili diskusiju, jer i dalje ima toliko zemalja koje su plodno tle za eksploataciju i zloupotrebu ove prakse. Ali ono što me stvarno muči je generalizovanje da je svako surogat majčinstvo – eksploatacija. Svako ko želi da bude roditelj treba da bude u stanju da bude roditelj, plodan ili neplodan, gej ili strejt, slavna ličnost ili običan čovek; ne bi trebalo da se pravi razlika. Samo je nekim ljudima ovo teže nego drugima i činjenica da moraju preko svih granica da se bore za to predstavlja podvig samo po sebi. Uvek pomislim koliko je neverovatna medicina koja nam je uopšte omogućila ovu priliku.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
