Pitala sam seksologa kako da pričam sa svojim detetom o seksu

Na svetu postoji mnogo teških zanimanja – koja čovek svesno bira pa makar ona uključivala velike visine, ogromne dubine... A ni zidar, ni rudar, ni miner, ni spasilac nije ni približno teško kao biti roditelj tinejdžera. Ogovoran i otvoren roditelj. A šta to uopšte znači?

Da li to znači biti strog ili biti sa detetom drugar čak i kad naiđu one faze koje pokazuju da je dete poraslo, da je na pragu da bude čovek i biološki spremno da i ono – postane roditelj.

Hm, hm, kašljuc, kašljuc. Teško je i prevaliti preko usana, na znam za vas, ali ja jednostavno još nisam spremna da postanem baba.

Deca rastu brzo, hop-hop, i eto ih jednog dana dođu tinejdžeri kući s partnerkom ili s partnerom i zatvore se sa njom u sobi. Kako se tada reaguje? Kako se ulazi u sobu i odneti im kolače i sok, kada, umesto „samo napred“, čujete „ni slučajno“, „čekaj sek“.

Između male mature i „ju šta bi“ situacije vreme proleti, a ispreči se mnogo pitanja – na koja su nam potrebni odgovori urgentno.

Potrebna nam je pomoć jer niko nas ne uči kako da se odnosimo prema seksualnosti svoje dece i tinejdžera, kao uostalom ni mnoge druge roditeljske veštine.

Pa se savetujemo s prijateljima, kosultujemo sa sajtovima i priručnicima. Seksualnost je velika, važna stvar. Nedavno nam je dr Aleksandar Milošević, urolog, seksolog i androlog, ispričao da je seksualna energija veoma jaka i da može čoveka da odvede u mrak ukoliko se ne oslobađa i ne kanališe.

Kao majka, odmah čim sam shvatila da moj sin ima devojku, rekla sam mu da pita ako nešto želi da zna, da treba da mi kaže da mu kupim kondome, te da su posledica seksa bebe. Rekao je samo: „Mamamamaaaa, još smo deca.“ I jesu, dečurlijansi su. Rekao je i da se on već o svemu informisao na internetu.

Tokom razgovora sa dr Miloševićem o seksualnim navikama u Srba, postavila sam i pitanje koje bi moglo da bude korisno svim samohranim majkama i svim isprepadanim roditeljima tinejdžerskog uzrasta. Da ne pričamo o samohranim majkama dva tinejdžera koja su fokusirani na svoja tela, idu u teretanu i po ceo dan se pumpaju pred ogledalom.

Jedno istraživanje američkih naučnika kaže da se oko seksualnih odnosa, a naročito oko prvog seksualnog odnosa u životu, mnogo više opterećuju dečaci nego devojčice, te da je za njih to mnogo stresnije iskustvo nego za devojčice.

Pritom, kolega, koji takođe ima dva sina tinejdžera reče mi jednog dana u prolazu da je i od svog sina tinejdžera dobio takođe odgovor: „Tataaaaaa“, pa onda muk. A po svim pravilima, trebalo bi da su dečaci slobodniji i otvoreniji sa očevima. Dobro. Ni to danas nije ko što je nekad bilo.

Da skratim priču, evo šta mi je kazao seksolog Milošević:

„Nije važno da li majka ili otac, roditelji moraju da budu otvoreni prema deci kada je u pitanju seksualnost i da ih polako uvode u taj kutak najnormalnije što mogu. Očigledno je da kad deca nisu u kontaktu sa oba roditelja, onda roditelj koji je sa njima, ili staratelji, mora da preuzme ulogu oba roditelja i da edukuje decu o seksualnosti, ali da ih ne gura u seksualnost. Da ih pusti da to ide spontano, normalno, da im ne daje zadatke – seks je stvar komunikacije. I da ih edukuje da što manje koriste mobilne telefone za takvu vrstu zadovoljstva jer bi to moglo da ih odvede sigurno u pogrešnom pravcu. Seksualno odrastanje treba da bude sa što manje pritisaka i što manje interneta, a sa što više slobode. Treba da puste da se najpre druži, da gradi prijateljstva, lepe odnose koji mogu da prerastu u ljubav i seksualni odnos. Seksualnost u nama sazreva kroz ceo život. U pubertetu je seksualnost najizraženija, tada se kod muškaraca javlja najviši nivo testosterona, potom se ulazi u jedan malo mirniji period od 20. do 25. godine, kada bi trebalo da se već ima neko iskustvo u seksualnim odnosima…“, kaže dr Milošević, pa dodaje:

„Obrazovanje dece o seksu treba da počne u ranom detinjstvu, primereno dečjem dobu – od higijene piše do slobodnog razgovora o tome kako se ta higijena sprovodi. Sa odraslim dečacima otac bi trebalo da razgovara o seksu i zdravlju reproduktivnih organa. Zato je najvažnije edukaciju uvesti u škole, gde će mladi moći slobodno da pitaju, a stručnjaci da im objasne sve što nije jasno.

Nažalost, danas je mladima prijemčivije internet obrazovanje, mladi gledaju sadržaj neprimeren njihovim godinama i namenjen starijim muškarcima koji su izgubili seksulanu motivaciju.“

Ali šta kad dete odbija da razgovara, kad kao u pomenutim situacijama nastane muk.

Ne treba odustati već pokušavati opet. Iako se poverenje sa decom gradi od kako dođu na svet, treba probati, saznati i pitati, pitati, razgovarati.

Stručnjaci kažu da pitanja treba da se tiču njihovog mišljenja o tome šta za njih znači seks, šta za njih znači biti u vezi, šta za vezu znači seks, kakva su njihova očekivanja, da li misle da će ih seks zbližiti s partnerom, da li će posle toga njihov partner od njih očekivati više nego što su oni spremni da daju...

I da, segment pitanja mora da se tiče i kondoma i bezbednosti – jer posledica seksa jesu bebe, ali i polno prenosive bolesti.

Važno je pokazati strpljenje i ne očekivati od tinejdžera da odmah imaju sve odgovore, dati mu vremena da razmisli, sačekati nekoliko dana, pa opet. Sigurno je samo jedno: tinejdžer će pre ili kasnije – i svakako uskoro imati seks. Roditelji to svakako ne mogu da spreče, mogu samo da pruže edukaciju, podrže zdravlje i spreče eventualne neželjene situacije.

BONUS VIDEO:

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram