„Kakva bih ja to majka bila da se ne osećam kao nemajka sve vreme.“
Ako makar nekad virnete na srpski Tviter, sigurno znate da su Mali i Veliki sin prave zvezde na ovoj društvenoj mreži. Genijalan tvit njihove mame Shalty o domaćem zadatku iz likovnog iz vremena korone, kad smo svi bili u kući, prepričava se, evo, već tri godine.
Otprilike, priča ide ovako: mama se budi malo pre devet u pidžami, seda za komp, čita poslovne mejlove, Veliki sin dolazi i jeca jer je zaboravio da treba da uradi domaći iz likovnog. Probaju tehniku s lišćem, ali oboje imaju po dve leve ruke, sve im ispadne mrljavo i nikakvo. Opet zove klijent iz banke, Mali sin kuka da njegova posuda za vodu ne radi, ide da uzme bratovljevu, otimaju se, prospu. Opet nervni slom, ali ko broji. Počinju sa umakanjem ruke u boju i tehnikom štapića za uši. Ona mora sve i Malom sinu da pravi da ne plače, usput pokušava da spremi doručak. Opet klijent zove, njena mama brine što je nema da zove, stiže mejl, Malom sinu se piški hitno. Svih šest levih ruku su umrljane temperama. Mali sin neće spremljen doručak hoće „ermokrem“, plače. Veliki sin gleda samo da smulja rad što pre da skine s vrata, Mali plače da ima jedan štapić manje. Nekako završavaju rad u zadnji čas, ona uzima da opere sve što su umrljali, mužu koji zove kaže da proklinje dan kad su se upoznali…
Iza ove priče stoji najpoznatija mama na srpskom Tviteru, Beograđanka Ivana (46), bankarka, supruga, majka, i nadasve jedna duhovita žena.
Ona sada za Zadovoljnu priča zašto ne radi domaće sa klincima, kako se psihički sprema za 1. septembar, dokle ide njen perfekcionizam što se tiče majčinstva, kakve legendarne bisere su klinci imali pred drugima, ali i kad se istopila od sreće zbog ponosa.
„I pored toga što bih volela da se predstavim kao neka supermama, prava istina je da ne radim domaće zadatke sa detetom prosto zato što ne moram i zato što sam, kada je stariji sin u pitanju, jedna mama-srećnica, pa je on, sam po sebi, odgovoran, a ja sam tu samo pomogla time što nisam puno smetala. Ali nepisano pravilo majčinstva kaže da, nakon što je ovo izgovoreno, nastupa period u kojem ću sa mlađim detetom morati da radim sve.“
O tome ćemo već čitati u narednom periodu i zabavljati se, budući da Mali sin ove godine polazi u školu.
Do tada, savest je, kako kaže, grize non-stop zbog tih domaćih.
„Kakva bih ja to majka bila da se ne osećam kao nemajka sve vreme.“
Ali da se to dešava svakodnevno, da stalno radi domaće sa sinom, mini nervni slomovi bi se samo nizali. Srećom, za sada ne mora.
„Stalno bi bilo upravo onako kako sam opisala u tom ‚domaćem iz likovnog‘. Ako mi verujete, nijedna reč nije izmišljena. Zaista sam poslala velikog sina ispred zgrade da skupi lišće koje smo potom lepili na karton dok sam malom sinu spremala doručak i pričala sa klijentom. Svaka mama, a naročito mame više dece, verujem, svakog dana je suočena sa time da sa dve ruke radi pet poslova i jednim mozgom razmišlja o pet stvari, to nam je u opisu posla.“
Mali sin jednog jutra odlučuje da ne mora da ide u školu jer je sve previše lako
Sve to bude još više naglašeno oko polaska u školu. Ivana otkriva kako se oseća pred 1. septembar i kako u njenim najcrnjim snovima izgleda taj dan.
„Ove godine imam tremu od 1. septembra jer ćemo po prvi put imati dva đaka. U mojim najcrnjim snovima mali sin jednog jutra odlučuje da ne mora da ide u školu jer je sve previše lako.“
Sličnim potezima kojima je pokazao koliko je samostalan – već ju je zaprepastio.
„Njihova samostalnost mi je najviše bitna zbog njih samih, ali mnogo zavisi i od samog deteta. U poslednje vreme primećujem u mnogim situacijama, i kod svoje i kod tuđe dece, da starijoj deci otežavamo time što ih, od silne želje da im sve pružimo, prosto ne puštamo na miru i zato mlađa deca uglavnom budu mnogo opuštenija i samostalnija, a čini se i hrabrija. Veliki sin je naučio da vozi bicikl tako što smo studiozno birali novi, da bude određene marke i boje, istraživanja i protokoli su trajali, bojažljivo je isprobavao više puta dok smo mi, članovi šire familije, prijatelji i komšiluk, stajali oko njega, slikali ga i aplaudirali. Čitav kosmos se vrteo oko vožnje bicikla. Mali sin je rekao da ne mora da uči da vozi jer on to zna, to je lako‘ i onda seo na bratovljev već poluraspadnuti bicikl i vozio kao da mu je stoti put, niko ne zna kako.“
Bilo je tu i bisera pred drugima, kojima se danas slatko smeje.
„Najviše volim kod tog mog naloga na društvenoj mreži, za koji govorim da nije moj, to što sam zapisivala razne smešne situacije sa decom, a verujem da bih mnoge i zaboravila. Zanimljivo je bilo na nedavnom testiranju za polazak u školu kada je psihološkinja postavila par pitanja malom sinu o osnovnim podacima o roditeljima – ime, prezime, datumi rođenja, zanimanje, adresa, pa čak i brojevi telefona. On je sve odgovarao kao iz topa, na šta je ona prokomentarisala kako sve zna, a on najležernije rekao: ‚Pa, sve piše na ekranu iza Vaših leđa‘. Ona je pogledala u mene, do pola propala u laminat i rekla: ‚Njemu i ne treba škola‘.“
Shalty je poznata po tome što sa pratiocima deli svakodnevne „krizne“ situacije, kad sve krene naopako i iskomplikuje se. Tad muž obavezno čuje sada već čuveno – da je brak na staklenim nogama.
„Život porodice u kojoj su oba roditelja zaposlena zna da bude prilično zahtevan i brak je neprestano na staklenim nogama oko kojih se mota raspored treninga, termin kod logopeda, treba mi sveska na kvadratiće, boli me grlo, male su mi patike, nestalo nam je mleka, jesmo li platili porez za treći kvartal, bojler se nešto čudno čuje, kad ono ističe registracija. Jedina caka za plivanje bez mišića u tim talasima je humor jer drugih ideja nemam. U principu, gledam da se što više smejemo. Takođe, obavezno je dodati u planer vreme za omiljenu seriju.“
Ivana priča i postoji li neka roditeljska greška zbog koje se kaje i kako bi drugačije danas.
„U majčinstvo sam, kao i svaka novopečena mama, krenula studiozno, štreberski, kao ponosna članica mamećih foruma, ali sam negde usput shvatila da samo želim da moja deca imaju osećaj ljubavi i sigurnosti koji sam ja imala sa svojim roditeljima. Promenila bih samo to što bih još više uživala, a manje brinula što avokado nije savršeno zreo i nisam im uparila čarapice sa potkošuljom, zato što deca prebrzo rastu.“
Za kraj, Shalty otkriva i kad se poslednji put istopila od sreće od ponosa zbog dece.
„Bilo je to pre par dana kada smo od familije dobili gomile poruka koliko su dečaci divni i vaspitani nakon što su bili bez nas na nekoj proslavi. Čak sam pitala muža da li su zaista vodili i malog sina.“
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
