Od vezivanja pertli do čitanja i pisanja.
Prvi septembar tradicionalno se vezuje za đake prvake i njihov početak doba za koje kažu da je najlepše u životu. U svemu se ipak izdvajaju i brojna pitanja i dileme roditelja, među kojima je i ono šta dete zapravo treba već da zna kada polazi u školu. O tome za Zadovoljnu govori čuvena pedagoškinja Jelena Holcer, koja je više od 25 godina posvećena radu sa decom.
Za početak, Jelena Holcer govori koje sve veštine dete treba da savlada do polaska u 1. razred, odnosno treba li svako dete da zna kako da veže pertle, kako da brine o svojim stvarima, da se samo obuče, da vodi računa o higijeni…
„U svakoj razvojnoj fazi, u različitim oblastima dete savladava određene veštine, usvaja znanja, stiče sposobnosti. Ove oblasti razvoja su univerzalne za svu decu, ali tempo kojim se deca kroz njih kreću je različit. Tako, na primer, u oblasti verbalnog razvoja pre polaska u školu većina dece će uspevati da prepriča priču ili da govori jasno i korektno (ili uz podršku logopeda će svi glasovi u najskorije vreme biti pravilni). U oblasti krupne motorike dete će uspevati da samostalno hvata loptu, oblači se, vezuje pertle, biće sposobno da nauči da vozi bicikl…“
Što se tiče intelektualnih sposobnosti, naša sagvornica kaže da će dete uspevati da raspoznaje levu i desnu ruku ili da navodi sličnosti i razlike između pojedinih predmeta ili pojava.
Međutim, čini se da se najveća nedoumica oko polaska u 1. razred tiče – čitanja i pisanja.
„Većina roditelja pred polazak u 1. razred njihovog deteta ima nedoumicu da li dete treba da zna da čita i piše. U našim vrtićima se deca ne opismenjavaju i ove veštine tu neće učiti. Sa druge strane, u mnogim školama je gotovo usvojen stav da je poželjno da dete zna da čita i piše.“
I kako onda naći zlatnu sredinu?
„Dovoljno je da pred polazak u školu dete prepoznaje štampana slova (što je preduslov za čitanje), a da je fina motorika dovoljno dobra da dete može da samostalno i pravilno drži olovku i ima koordinaciju pokreta (što je preduslov za pisanje).“
A šta ako se ispostavi da dete u nekim veštinama zaostaje za vršnjacima? Kako da se najbolje prilagodi i kako da roditelj najbolje reaguje?
„Svako se dete razvija svojim tempom razvoja i zato ga ne treba porediti sa drugom decom istog uzrasta. Sa druge strane, školski programi su pravljeni da ih prosečno inteligentno dete može razumeti. Zato, ukoliko dete zaostaje u nekoj oblasti, treba obratiti pažnju i tu oblast intenzivirati, ne zato da bi dete u svakoj oblasti bilo odlično nego da bi maksimalno iskoristilo svoje potencijale, ma koliki su oni. Takođe, ne zaboravite da je svako dete inteligentno, ali se razlikuju po tome u kojoj oblasti je njegova inteligencija najviše izražena. Tako dete koje ima razvijenu matematičko-logičku inteligenciju može imati manje razvijenu verbalnu ili socijalnu“, zaključuje naša sagovornica.
BONUS VIDEO: Radmila Petrović o roditeljstvu
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
