"Šta ćemo s decom, ko će ih čuvati?" Ovo je pitanje koje od proglašenja vanrednog stanja postavljaju roditelji, kako oni kojima su deca dosad boravila u vrtićima, školama i dnevnim boravcima, tako i oni koji su se oslanjali na pomoć baka i deka. U atmosferi opšte zebnje razgovarali smo sa mamama o novonastalom problemu, ali i sa bebisiting agencijama koje očekuju skok interesovanja za usluge čuvanja dece. Neki su već sad pripremili popuste.
Katarina Glavonjić iz Beograda, mama dva dečaka koji su četvrti i prvi razred osnovne škole, i troipogodišnje devojčice koja ide u vrtić, ispričala nam je svoju muku.
„Prva misao je bila kako se organizovati za sutrašnji dan, morali smo da smišljamo šta i kako. Ja sam danas kod kuće, uspela sam to da izvedem jer sam samozaposlena, radim van kuće kao fizioterapeut. I mada je to s jedne strane ispalo dobro jer sam ostala s decom, s druge strane, to znači da sam otkazala sve planirane mušterije i da danas nemam nikakvu zaradu. Ostaje zato da tek razradim taktiku. Već sutra moram da izađem i normalno radim jer će ovo stanje po svemu sudeći potrajati. Deca će morati da ostanu kod kuće sa bakom koja živi s nama i koja nam je poslednjih 10 godina prva opcija kad muž i ja nismo tu, kad se deca razbole, a ne mogu u vrtić i školu“, priča Katarina.
Svesna je da je to, na osnovu onoga što kažu zvaničnici, opasno po baku jer se pokazalo da deca nemaju većih problema s koronavirusom, ali mogu lako da ga prenesu bakama i dekama koji su među najugroženijima.
„Morala sam da baku stavim u nekakvu samoizolaciju, da svima pripretim da joj ne prilaze, da je ne grle i ne ljube. Već je nekako počelo zahlađenje odnosa među svima nama u kući. Suprug i ja smo navikli da se poljubimo kad dođemo kući, sad toga više nema. Svi smo razmešteni po sobama, srećom, imamo mogućnost da se razdvojimo. Čak se ni sa decom ne grlim. Zamislite kad je dotle došlo.“
Katarina otkriva i da se uveliko čuvaju zaraze koliko je to moguće, pa sa vrata, čim uđu u kuću, idu pravac u kupatilo, dezinfikuju obuću, sklanjaju jakne…
„Baki sam rekla da mora ranije da se povuče na spavanje kad mi dođemo, da ne prilazi mnogo ni deci ni nama. Njoj to teško pada, iako je inače povučena. Ne razume, misli da je to da bismo sačuvali decu, a u stvari mi tako čuvamo nju, ima 86 godina“, priča Katarina.
Ona od sutra mora da se vrati na posao da bi imala platu, a kako će dalje nije ni sama nije sigurna. Nada se da će suprug, koji je direktor u jednoj firmi, uskoro moći da radi od kuće.
„Treba čuvati stare, ali mislim da se oni više plaše što se mi plašimo za njih nego što zaista brinu za sebe“, ističe.
Pročitajte još:
Ana Marković, mama dvoje dece od kojih jedno ima pet godina, a drugo je drugi razred, muči istu muku. Ona radi u jednoj medijskoj kući u Beogradu i kao i drugi bila je u šoku kad je čula vest o proglašenju vanrednog stanja.
„Svi smo očekivali da će se to desiti, ali nismo razmišljali da ćemo mi ići na posao, a da će deca morati da budu kod kuće“, kaže Ana.
Njen suprug inače radi u inostranstvu, ali sada će biti kod kuće, s tim što će morati da ide na sastanke, pa će svakako imati obaveze napolju.
„Ja čekam da vidim šta će da bude jer ja moram da idem na posao. Suprug je danas odložio sve i ostao je sa njima. Ali to nije dugoročno rešenje. Dodatno zabrinjava to što su zvaničnici apelovali da decu ne vodimo kod baba i deda, a ja ne znam šta ću s njima. Čak i da platimo neki bebisiting, to može privremeno. Ne mogu da naredna tri meseca plaćam bebisiterku da ceo dan sedi kod kuće sa decom. Pritom, ona bi morala da kontroliše mog sina da li će pravilno da prati tu nastavu na televiziji ili onlajn, kako već bude. A to je teško i meni i suprugu, a tek nekoj nepoznatoj osobi. Druga stvar, i to da ne viđaju babu i dedu pomalo je besmisleno jer mi nismo bili u kontaktu ni sa kim iz inostranstva, nemamo nikakve simptome, prosto ne znam koliko će to biti izvodljivo. Hajde na mesec dana i nekako, ali sve preko toga…“
Ana otkriva i da je odlično videla koliko su i drugi roditelji uplašeni jer, kako kaže, njihova Viber grupa je maltene pukla od onih koji nisu znali šta da rade u trenutku.
„Roditelji su molili direktorku privatnog vrtića da ga otvori za zdravu decu. Mnogi traže savet šta da rade jer su u istom problemu, u obavezi su da idu na posao, a neki nemaju babe i dede, nekima su oni van Beograda. A i da su tu, ne možemo na njih da se oslonimo jer moramo njih da štititmo. Dakle, štitimo decu, štitimo babe i dede, a mi ne znamo šta ćemo. Ne možemo da se kloniramo i budemo na dva mesta u isto vreme, tako da sve u svemu rešenja nema. Mislim da će sve ovo tek izazvati opštu histeriju. Svi su konfuzni. Znam gomilu drugarica koje danas nisu otišle na posao iako je trebalo da idu. Neke će čak otvoriti bolovanje, na osnovu čega, ne znam, ali kakva je sutuacija, možda se, ne daj bože, i razbole zbog sveg ovog psihofizičkog opterećenja.“
Katarina i Ana svakako nisu jedine. Slične misli more mnoge roditelje, te smo stoga proverili i da li bebisiting servisi već sad imaju više posla i kako dočekuju novonastalu situaciju i čuvanje dece tokom karantina.
Iz agencije za „Kolibri bebisiting“ kažu da imaju pojačan broj poziva za čuvanje dece, a kako bi roditeljima izašli u susret, odlučili su da svim klijentima za vreme vanrednog stanja daju 20 odsto popusta za usluge dadilja, posebno jer su, kako kažu, njihove usluge inače prilično skupe. U skladu sa budućim merama države, oni razmatraju i mogućnost da u saradnji sa medicinskim školama angažuju veći broj volontera, vaspitačice bez iskustva koje su dostupne i koje bi roditeljima bile na raspolaganju nekoliko sati dnevno. To bi za njih bilo sticanje iskustva, a roditeljima bi svakako dobro došlo.
I u Bebi servisu Beograd ističu da se potražnja za njihovim uslugama polako povećava. Ovaj servis za brigu i negu o deci u porodici postoji 30 godina i osnovao ga je Grad Beograd.
„Mi se upravo organizujemo jer deca sada ostaju kod kuće. Gradski sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu obezbedio nam je maske, sredstva za higijenu. Pridržavamo se naloženih mera i to je za sada tako, dok ne dobijemo drugačija obaveštenja. Takođe, za sada nismo razmatrali opciju dodatnog zapošljavanja, ali ako bude bilo potrebno, mi imamo kapacitete da se reorganizujemo i da zaista pružimo uslugu porodicama koje imaju radnu obavezu, koje imaju lekare, zaposlene u kriznim štabovima…“, kaže Ruzmilka Đotunović, rukovodilac Bebi servisa.
Nije lako nikome, to je jasno. I na trenutke se čini da pravog rešenja nema, ali ostaje nada da će nakon prvobitnog šoka ili država propisati odgovarajuće mere ili da ćemo se sami nekako snaći, kao što obično i biva. A do tada jedini pametan savet je – bez panike.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
