Telesno kažnjavanje deteta je krivično delo.
Školovanje
Od 1842. godine svako dete u Švedskoj ima pravo da ide u školu, po zakonu. Danas postoji deset godina obaveznog školovanja, podeljenih u četiri faze: forskoleklass (predškolska godina, godina 0), lagstadiet (godina 1–3), mellanstadiet (godina 4–6) i hogstadiet (godina 7–9) . Većina dece posle toga ide u opštu gimnaziju (višu srednju školu ili ekvivalent američkoj srednjoj školi 10-12 godina) i diplomiraju kada imaju 18 ili 19 godina.
Škola je u potpunosti subvencionisana porezima, sa izuzetkom obdaništa, koje delimično finansira država.
Deci od šest do 13 godina nudi se vanškolska nega pre i posle nastave.
Školska godina
Švedska školska godina traje od avgusta do juna, sa jesenjim raspustom u oktobru, božićnim raspustom, zimskim raspustom u februaru i martu i uskršnjim raspustom.
Zakoni
Otprilike jedna petina od 10 miliona stanovnika Švedske je mlađa od 18 godina. Švedski zakon osigurava da su deca dobro zaštićena i da se njihova prava brane.
Ombudsman za decu je vladina agencija koja štiti prava dece i brine o njihovim interesima. Ona prati kako se u društvu poštuje Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima deteta. Zalaže se za njegovu implementaciju u švedskim opštinama, regionalnim većima i vladinim agencijama.
Švedska je bila jedna od prvih zemalja koja je potpisala Konvenciju UN i inkorporirala je u švedski zakon 2020.
Nezakonito je udarati decu
Švedska je 1979. godine zabranila udaranje dece, i kod kuće i u školi – kao prva zemlja na svetu, a o listi zemalja u kojima je zabranjeno udarati decu smo i mi pisali.
Pozadina švedskog zakona
Švedski zakon sada eksplicitno kaže da roditelji ne smeju da koriste bilo koji oblik nasilja ili drugog ponižavajućeg tretmana u okviru vaspitanja svoje dece. Telesno kažnjavanje deteta je takođe krivično delo prema švedskom krivičnom zakonu.
Pomoć i podrška
Postoji mnogo organizacija kojima se mladi u Švedskoj mogu obratiti ako im zatreba pomoć. Organizacija Dečja prava u društvu nudi usluge podrške kao što su telefonske linije za pomoć, ćaskanje i savetovanje putem mejla.
Prijatelji su organizacija posvećena suzbijanju maltretiranja, uglavnom u školama, ali i van nje – tokom organizovanih sportskih aktivnosti, na primer.
Život u porodici
Većina dece u Švedskoj živi sa majkom i ocem, koji mogu ili ne moraju biti u braku i obično imaju jedno ili dvoje dece u proseku. Ipak, ni razdvajanje nije neobično. Danas sedmoro od desetoro dece mlađe od 18 godina živi sa oba roditelja, dok oko dvoje od deset živi sa samohranom majkom ili ocem, a jedno od deset sa očuhom ili maćehom.
Otprilike svako četvrto dete u Švedskoj ima porodicu sa korenima u drugoj zemlji.
Oko 60 odsto dece živi u privatnim kućama ili kućama u nizu, ostatak u stanovima.
Švedska je prilično retko naseljena, sa samo 24,5 ljudi po kvadratnom kilometru. Prosek u EU je više od 100 po kvadratnom kilometru. To znači da mnogi ljudi imaju prirodu na raspolaganju, a uživanje u njoj je veliki deo odrastanja. Pravo javnog pristupa omogućava svima da slobodno istražuju prirodu.
Roditelji koji rade
Većina dece ima zaposlene majke, a 80 odsto žena između 20 i 64 godine u Švedskoj je zaposleno. Broj muškaraca koji rade između 20 i 64 godine je 85 odsto, tako da većina dece ima i očeve sa poslom.
Roditelji dobijaju 480 dana plaćenog roditeljskog odsustva po detetu koje mogu da podele između sebe. Ovi dani se moraju iskoristiti pre nego što dete napuni osam godina ili završi prvu godinu škole. Većinu roditeljskog odsustva uzimaju majke, ali očevi sve više vremena provode kod kuće sa svojom decom. Muškarci sada polažu pravo na oko 30 procenata svih uzetih roditeljskih odsustava.
Hobiji i razonoda
Kao i većina dece, švedska deca uživaju u slušanju muzike i druženju sa prijateljima. Takođe se podstiču da se fokusiraju na svoja interesovanja, te su pevanje i sviranje muzičkog instrumenta popularne vannastavne aktivnosti.
Mnogi se bave sportom. Među najpopularnijim sportovima su fudbal, hokej na ledu. Jahanje je takođe jedna od omiljenih sportova među devojkama. U poslednje vreme individualni sportovi poput gimnastike beleže veliki rast – najverovatnije zahvaljujući brzo rastućem broju parkur klubova, koji su uključeni u ovu kategoriju.
Mnogi klubovi i udruženja – kao što su vodiči i izviđači Švedske – organizuju aktivnosti na otvorenom za decu. ‘Skogsmulle’, na primer, je vrsta škole u prirodi koja je dobila ime po izmišljenom liku koji je odrastao u šumi. Organizacija je pomogla oko dva miliona dece da nauče da cene i brinu o prirodi.
Društvene mreže i igrice
Mladi Šveđani su strastveni korisnici interneta. Među decom od 12 do 15 godina, 50 odsto koristi internet najmanje tri sata uobičajenim radnim danom. U 2020. godini, 75 odsto je koristilo društvene medije na dnevnoj bazi, pri čemu je Snapchat bio najpopularniji, a sledili su Instagram i Tiktok.
Gledanje video klipova na Jutjubu je jedna od najčešćih zabava. Otprilike 70 odsto mladih od 13 do 16 godina gleda video zapise svakog dana.
Igrice su takođe popularne, posebno među decom od 9 do 12 godina, gde oko 80 odsto tvrdi da ponekad igra video igrice. Dečaci u proseku igraju duže i češće od devojčica.
Filmovi
Švedski reditelji koji snimaju filmove za mlade ne beže od teških tema. Izvan snova (Drom vidare, 2017) Rojde Sekersoz je iskrena priča o tome kakvo može biti odrastanje i radnja je vrlo realna. Mirja je odslužila prvu zatvorsku kaznu zbog neuspele pljačke, a posle zatvora mora da se zaposli. Ona pokušava da pronađe svoj put, rastrzana između svoje bolesne majke i svoje stare bande, koja je oduvek bila njena prava porodica.
U Izgubljenim devojkama (Pojkarna, 2016) Aleksandre-Terez Keining, tri 14-godišnje devojčice otkrivaju da se mogu transformisati u dečake pijući nektar sa čudnog cveta. Film nudi novi pogled na tinejdžersku anksioznost.
Monki (2017) priča priču o 11-godišnjem Franku i njegovom tajnom prijateljstvu sa majmunom koji se pojavljuje u dvorištu njegove porodice jedne noći nakon tragedije. Ubrzo postaje jasno da ovo nije obična životinja i u potrazi za odgovorima, Frank i njegova porodica kreću na putovanje od malog švedskog sela do dubokih džungle Tajlanda.
Knjige
Nemoguće je govoriti o švedskim knjigama za decu, a da ne govorimo o Astrid Lindgren — ženi koja je stvorila Pipi Dugu Čarape, Karlson na krovu i brojne druge likove. Njena dela su prevedena na više od 100 jezika, oko 165 miliona njenih knjiga je prodato širom sveta. Čak je i ozbiljna književna nagrada dobila ime po ovoj autorki, a za nju je ove godine bila kandidovana i naša spisateljica Olivera Olja Jelkić.
Gunila Bergstrom je želela da piše o stvarnom životu i stvorila je dečaka Alfija Atkinsa (Alfons Aberg) kao svog glavnog lika. Ona opisuje priče kao mini-drame na psihološkom nivou, te kako izgleda praviti nestašluke, plašiti se duhova, i kada ti nedostaje prijatelj… Ona pokriva teme sa kojima se svako dete može povezati. Serijal obuhvata 26 naslova do sada, objavljenih na oko 30 jezika.
Inovacija
Švedske škole sarađuju sa raznim organizacijama kako bi podstakle interesovanje mladih za tehnologiju i preduzetništvo.
Program za mlade Finn upp (prevod – „izmisli“) koristi nastavnu metodu osmišljenu da probudi želju za znanjem kod dece u školskom uzrastu. Program ih podstiče da izmisle stvari koje će im pomoći da uče. Finn upp svake godine organizuje takmičenje za mlade pronalazače uzrasta od 12 do 15 godina, događaj koji ima za cilj da inspiriše novu generaciju pronalazača, inovatora i preduzetnika i oslobodi snagu svežih ideja. Finn upp je 1979. godine osnovalo Švedsko društvo inženjera.
Neprofitno udruženje Snillebliktarna je namenjeno deci od predškolskog uzrasta do šestog razreda. Cilj je da se podstakne interesovanje dece za tehnologiju, prirodne nauke i preduzetništvo. Snillebliktarna pruža nastavnicima i vaspitačima alate i radni model za podsticanje radoznalosti dece, želju za učenjem i sposobnost kritičkog razmišljanja, piše Sweden.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
