Žensko telo se eksploatiše u mnogim industrijama - i sve počinje dok smo još devojčice. Još od malih nogu, kao da se ženska deca guraju da što brže odrastu. Počevši od lutaka sa kojima se igramo, preko odeće i sadržaja koji se deci nude, često je u pozadini uznemirujuća seksualizacija, koja nije ništa novo.
Sve je više biznisa u Srbiji koje devojčice posmatraju kao odrasle žene.
Brojna deca influenseri u Srbiji se oblače kao odrasli, ili im se čak nameću teme poput dijeta i mršavljenja.
Možda ovo sve izgleda slatko na prvi pogled, svi smo se igrali odraslih kad smo bili deca. Ipak, jedno je dečija igra, a sasvim drugo javni prostor, u kojem se deca predstavljaju kao odrasli, što može da pošalje veoma opasnu poruku.
Devojčice kao seksualni simboli
A koliko je svuda u svetu seksualizacija devojčica bila okej, najbolje govore detalji iz života poznatih žena o kojima smo pisali.
Glumica Bruk Šilds se pojavila u reklami za sapun kada je imala 11 meseci, a u filmu sa 11 godina. Radila je veoma seksualizovane reklame za Calvin Klein, kao i film Plava laguna, u kojem je, sa nepunih 16 godina, provela najviše vremena gola.
Francuski reditelj Lik Beson je upoznao Majven Le Besko kada je imala 12 godina. Venčali su se kada je ona imala samo 15 godina, a rodila je njihovo dete sa 16. Film „Profesionalac“ je zasnovan na njihovoj vezi. Beson je napustio Majven tri godine kasnije zbog Mile Jovovič tokom snimanja filma „Peti element“. Mila je imala 19 godina.
Nastasja Kinski je dobila ulogu u filmu Vima Vendersa „Pogrešan potez“, gde je prikazana u toplesu – sa samo 12 godina. Nage scene snimila je i za druge filmove, pre nego što je napunila 15.
Poze i način na koji je „najlepša devojčica sveta“ Tajlin Blondu fotografisana u magazinu Vogue pokrenule su kontroverze u javnosti. Širom Francuske zavladao je nacionalni spor oko prekomerne seksualizacije maloletnika u oglašavanju i medijima. Možete pogledati u kojim je sve izdanjima malena Tajlin fotografisana ovde. Imala je 10 godina.
Sve te priče su samo vrh ledenog brega – a seksualizacija devojčica od strane brendova, ali nekada i samih roditelja, česta je i u Srbiji.
#thylane-blondeau is #major, my fave #face of the moment! #LOVE #FASHION #KIDS pic.twitter.com/pWqgIjiq
— Tomás Macías M. (@tomasma14) September 22, 2012
Ubrzano odrastanje
Pre svega, valja naglasiti da je prema Zakonu o oglašavanju, u članu 10 propisano da je zabranjeno je da se oglasnom porukom podstiče ponašanje koje ugrožava zdravlje ili bezbednost primaoca oglasne poruke, a naročito prikazivanje maloletnika u vezi sa seksualnošću, kao i muškaraca i žena kao dečaka ili devojčica sa seksualnim odlikama odraslih.
Međutim, primeri iz Srbije pokazuju da se taj zakon ne poštuje previše.
„To najviše govori o patologiji jednog društva, koje je spremno da na takve sadržaje ne reaguje. Trend je svuda u svetu, ali jako obeleži svaku individuu koja je na takav način prikazana u medijima. Traumatično je za dete koje se tako prikazuje, ali i za decu koja to gledaju i lako se sa tim identifikuju. Deca su nezrela, nemaju kritičko promišljanje, pa mogu da zaključe da je to poželjno – da se oblače kao starije žene i šminkaju“, objašnjava za Zadovoljna.rs psihološkinja Ana Mirković.
U psihologiji postoji pojam „presečeno detinjstvo“. To je razvoj situacije gde se detinjstvo završi ranije nego što treba. Uglavnom je to porodična tragedija, gubitak roditelja – ali mi sada devojčice guramo u socijalni pritisak da sa što manje godina izgledaju što odraslije, ukazuje psihološkinja.
„Često i roditelji zaključuju da devojčice brže sazrevaju i postaju mudrije, što razvojno i kogitivno ne može da se desi. Onda se dešava da ranije stupaju u veze, seksualne odnose. Zbog nepromišljenost se dešavaju neželjene trudnoće, promiskuitet. A roditelji u tome učestvuju svojom nesvešću koliko su u tome odgovorni, jer ne promisle pre nego što decu stave u neke situacije ili im daju neke stimuluse“, govori Mirković.
Roditeljski kompleksi
Devojčice čitajući bajke žele da budu princeze – ali to treba da ostane mašta, a ne odmah da se proizvede gotov proizvod koji će se naplatiti. A često vidimo da se brendovi koji devojčice prikazuju kao odrasle predstavljaju kao „luksuzni“.
„Kod nas postoji negativna korelacija između klasne pripadnosti i obrazovanja, nerešenih kompleksa, frustracija roditelja. Znamo kolike su nagrade u Slagalici, a kolike u rijalitijima koji promovišu nemoral i blud. U takvom sistemu, nije ni čudo što roditelji plaćaju nekoliko stotina evra da bi dete izašlo iz sopstvene kože i bilo nešto što nije – što ima nesagledive posledice po njegovu psihu“, kaže Mirković.
Nisu samo brendovi problem. Psihološkinja navodi podatak da roditelji do pete godine deteta podele između 2.000 i 5.000 sadržaja o tom detetu – i ono ima neki digitalni identitet bez da je svesno sebe.
„To nije primereno niti je potrebno – a zakon nema definisan okvir na osnovu kojeg bi socijalne službe morale da reaguju. Društvene mreže su nam dale uvid da vidimo koliko ima problema u roditeljstvu i vaspitavanju deteta. Javna kritika je neophodna, ali bi morale i institucije da reaguju, kao kad je dete zlostavljano. Ovo je jedan vid nasilja – digitalno nasilje, koje ima svoje razne oblike“, kaže ona.
Najzad, apeluje na roditelje da pažljivo filtriraju sadržaj koji daju deci.
„Svi smo se odmalena igrali tako što smo se našli u ulogama odraslih osoba: uzimali mamine štikle, haljine… Za decu je to jedna igra. Ali roditelji bi trebalo da detetu objasne da je to samo fikcija, mašta. Da za sve to u životu treba da se sačeka i da su njihove godinice najlepši deo detinjstva. Treba da se rasterete polnih uloga“, jasna je Ana Mirković.
***
Bonus video: Joga za zauzete mame
Pratite nas i na društvenim mrežama:
