Šta znači pravilno dojenje, kako može da se spreči mastitis, ali i koje su ključne razlike kod porodilja u Srbiji i Nemačkoj, objašnjava Jelena Perić, pedijatrijska sestra iz Minhena.
Nedavno je u Beogradu održan Dan za trudnice „Mamina priča“ u okviru kog su stručnjaci iz oblasti ginekologije i pedijatrije govorili o važnim temama. Među njima je bila i Jelena Perić koja 12 godina radi u Minhenu na Klinici za neonatologiju. Jelena je pedijatrijska sestra i specijalistkinja za dojenje i ona sada za Zadovoljnu govori šta znači pravilno dojenje, kako može da se spreči mastitis, ali i koje su ključne razlike kod porodilja u Srbiji i Nemačkoj.
Koža na kožu – ako mama ne može, onda bliska osoba iz pratnje
Nemačka i Srbija se u mnogo čemu razlikuju i te razlike se vide i kad je u pitanju odnos prema trudnicama i porodiljama. Jasno je da i ovde i tamo postoje patronažna služba, edukativne radionice, posvećeni stručnjaci koji pomažu mladim mamama, ali pojedine stavke su ipak drugačije. Pre svega, tu je jedna pogodnost za mame u Nemačkoj koja se tiče zlatnog sata – prvog sata po rođenju koji je neizmerno važan i za bebu i za mamu i kada bi trebalo da su njih dvoje blisko zajedno.
„U Nemačkoj, kao i u Srbiji, postoje edukacije za trudnice o samom porođaju, dojenju i nezi novorođenčeta. Na LMU Klinikum München, na kojoj sam zaposlena već 12 godina, maksimalno se trudimo, shodno situaciji u kojoj se nalaze mama i beba, da odgovorimo i ispoštujemo sve potrebe i želje porodice. Ukoliko je mama sprečena iz medicinskih razloga da se pomazi sa svojom bebom odmah nakon porođaja, pozivamo partnera ili najbliskijeg člana porodice koji je podrška mami i pratnja na porođaju da ostvari kontakt kože na kožu sa bebom.“
Dakle, kontakt koža na kožu se prvenstveno ostvaruje sa mamom jer je to jako bitno, a ako mama iz bilo kog razloga to ne može, onda bebicu prihvata tata ili neko iz porodice, odnosno pratnje na porođaju, stavlja je na grudi i ona odmah ima osećaj da nekom pripada, da je neko voli, odmah oseti brigu i nežnost čim ugleda ovaj svet.
Roditelji sa prevremeno rođenom bebom 24/7
Jelena ističe i još jednu vrlo bitnu razliku koja se tiče prevremeno rođenih beba.
„Najveća razlika u Nemačkoj u odnosu na Srbiju je što roditelji na neonatologiji sa prevremeno rođenim bebicama mogu da se maze 24/7. Taj kontakt koža na kožu koji može da se ostvari i koji može da poboljša, pospeši, unapredi, olakša proizvodnju mleka neizmerno je važan. A ako su mama i beba razdvojeni, odmah nakon porođaja se kreće sa izmlazanjem ukoliko mama ne može da doji. To je esencijalno važno za prevremeno rođene bebice, kao i to da tata može da bude tu.“
Tokom tog maženja ne samo da se podstiče laktacija već i drugi blagotvorni procesi.
„Tako se reguliše bebina telesna temperatura, stabilizuje se nivo šećera u krvi, bebica potražuje manje kiseonika ako je na aparatu za disanje, srčana frekvencija se smiruje, tj ako je ubrzano lupanje srca, dovodi se u ravnotežu. Disanje se takoreći preuzima od roditelja jer ako je srce na srce, duša na dušu, taj spokoj koji roditelji osećaju pri maženju sa svojom bebom oseća i beba.“
I eto kako maženje čini nešto što sveukupno malo koja mašina može.
Još jedna razlika između Nemačke i Srbije tiče se dojenja u javnosti. U Srbiji je to i dalje, nažalost, uglavnom tabu. Nemačka je druga priča.
„Nemačka je zemlja koja broji više od 13,4 miliona stranih državljana, samim tim različitih kultura, uverenja i običaja. Uzajamno poštovanje i prihvatanje razlika je osnov, tako da mama i beba mogu u svakom trenutku i na svakom mestu da podoje i biće apsolutno podržani u tome.“
Ipak, dojenje samo po sebi nosi određene prepreke, a Jelena govori kako se prema tome odnose u Nemačkoj.
„Bol u dojci ili na bradavicama bih izdvojila kao najveće prepreke na koje mame mogu da naiđu tokom perioda dojenja. Istraživanja su pokazala da mame koje trpe bol brže odustaju od dojenja. Shodno tome, negujemo izuzetno nežan pristup sa mamama jer ništa ne sme da ih boli – ni dojka, ni duša.“
Kako sprečiti mastitis
Kada pominjemo taj bol i dojenje, prva pomisao je mastitis. Taj problem je nesumnjivo među najvećima kod porodilja i izaziva veliki strah i pre porođaja. Jelena izdvaja pet najvažnijih faktora za sprečavanje nastanka mastitisa:
Odmor
Redovni obroci i dovoljan unos tečnosti
Dojenje bebe na zahtev – kada god i koliko kod dugo da želi podoj u tom trenutku, dakle praćenje potreba bebe
Podoj u različitim položajima na obe dojke
Pravilan hvat bebe na dojci
Pravilan položaj za dojenje
Položaj uvo, rame i kuk
Važna stavka kod dojenja je svakako i pravilan položaj bebe u kom sisa. Mlade mame se oko toga često muče, pa strahuju da beba ne dobija dovoljno mleka jer je ne drže kako treba. I kako se beba pravilno postavlja na dojku – koji položaji su poželjni?
„Za pravilan hvat bebe na dojci potrebno je da se mama udobno smesti, opusti ramena, leđa su prava, dok noge, tj. stopala, moraju imati oslonac. Nakon toga mama uzima bebu u naručje. Položaj tela bebe dok doji je sledeći – beba rukicama grli dojku – jedna ruka je ispod dojke, jedna ruka je iznad dojke, stomak bebe je okrenut ka stomaku mame, uvo, rame i kuk bebe se nalaze u jednoj liniji – dakle telo bebe je pravo.“
Zatim mama postavlja bebu na dojku tako da se nos i usta bebe nalaze u visini bradavice, kaže naša sagovornica.
„Potrebno je da beba ustima obuhvati celu bradavicu i što veći deo areole. Nosić bebe blago dodiruje dojku.“
Jelena Perić kaže i da na osnovu jednog pokazatelja mama može da zna da je beba dobro zahvatila dojku i da uzima mleka koliko joj treba.
„Pravilan hvat bebe na dojci ne boli. Ukoliko se beba doji na zahtev, dakle prate se njene potrebe, svakodnevno puni pelene, faze budnosti i sna se smenjuju, podoji ne bole, velika je verovatnoća da je sve u apsolutnom redu i da se beba fiziološki razvija shodno njenim potrebama.“
Najveće zablude o dojenju
S druge strane, zbog silnih saveta mama, baka, tetki, kuma, komšinica, mlada porodilja ume da se zbuni, sve slabije osluškuje i bebu i sebe i onda se rađaju brojne zablude. Jelena Perić izdvaja najveće zablude o dojenju:
Mama sa malim grudima ima malo mleka.
Mama sa velikim grudima ima puno mleka.
Detetu je dovoljno da doji po podoju 15 minuta po dojci.
Mama koja ima ravne bradavice ne može da doji.
Tokom dojenja ne sme da se pije kafa, citrusi, ne sme da se jede grašak, pasulj ili orašasti plodovi.
Bezalkoholno pivo, boza, zova i sok od jabuke povećavaju količine mleka.
Mama ne sme da pije mnogo vode jer će joj nadoći velike količine mleka.
Tata je tu da čuva mami dušu
Zbog svega toga mami je vrlo važna dobra podrška, a tu je tata važna karika. Kako on može da pomogne kad je u pitanju dojenje, šta može konkretno da radi da olakša mami period dojenja?
„Partner je u periodu dojenja najvažnija podrška. Studije su pokazale da mame koje imaju podršku partnera duže doje i lakše savladavaju izazove u periodu dojenja. Opisala bih tatu kao stub porodice, kao jako stablo, a mama bi bila grana, tako da može da se njiše, ali je stablo drži u ravnoteži. Tata je tu da prigrli, razume i voli sve mamine strahove. Glas razuma. Oslonac. Tata je tu da zaštiti mamu, da čuva njenu dušu.“
Ipak, ponekad je neophodna pomoć stručnjaka. Onog trenutka kada se mama zadesi u situaciji u kojoj ne zna kako tačno sebi može pomoći, tada je pravi trenutak da se obrati stručnom licu za pomoć, zaključuje Jelena Perić.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
