Zašto je dojenje najteža stvar kad se porodiš

Podeli:
dojenje
Foto: Jovana Simin/Privatna arhiva

Posle porođaja, dojenje može da bude najveći izazov za mamu, slažu se mnoge žene. Zašto je tako i koji korisni saveti mogu zaista da pomognu, za portal Zadovoljna.rs govori Jovana Simin, lekarka i trostruka mama koja savete o majčinstvu rado deli na Instagramu.

Za početak, Jovana (33), koja je rodom iz Novog Sada, a poslednje četiri godine živi u Minhenu priča zašto se dojenje za toliko žena ispostavi kao vrlo traumatična stvar na početku roditeljstva.

„Zavisi od situacije, ali neki od mogućih razloga su to što žena ne zna šta da očekuje u prvim danima kada postane mama. Tu su i nedostatak podrške, pogrešni saveti koji često dolaze od ‘autoriteta’, pokidanost između verovanja svom instinktu i onome što okolina kaže, preveliki pritisak koji žena stavi na sebe, neprepoznati razlozi zašto je bebi objektivno teško da sisa (jezik ne funkcioniše efikasno), ubeđivanje mame da treba da bude teško i da boli na početku…“, nabraja Jovana.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by DOJENJE- EDUKACIJA (@ivana.i.jovana)

Zato je vrlo važno edukovati se unapred.

„Zamislite da nemate pojma o tome šta da očekujete od porođaja i da počnete da učite o njemu kada počnu kontrakcije. Nije idealno, zar ne? Tako je i sa dojenjem. Kada već imamo gladnu bebu pred sobom i pritom prolazimo kroz oluju hormona koje postpartum donosi, teško je trezveno razmišljati i donositi smislene odluke ako se nismo pripremile. Svakako ne pomaže ni to što se, čim beba prvi put nakon podoja zaplače nađe neko da pita – a da nije možda gladna. Čak i mama koja je jako sigurna u sebe u tim okolnostima će se zapitati da li sve radi dobro, a zamislite tek ženu koja nema pojma šta da očekuje.“

Redovno pražnjenje dojki spas za mastitis

Mnoge žene ne očekuju ni to koliki problem može da bude mastitis, tj. upala dojke koju obično izazove zapušen mlečni kanal, a što može da izazove nesnosan bol u grudima kod dojilja. Jovana priča postoji li čarobno rešenje za ovu muku.

„Postoji i zove se redovno pražnjenje dojki. Ako se beba doji na zahtev (kada beba hoće, a ne kada neko drugi smatra da treba), ne ograničava se trajanje podoja i hvat je dubok (mamu ne boli, beba efikasno dobija mleko), tad je mnogo manja šansa da dođe do upale. Upala nastaje na terenu zapušenog mlečnog kanalića kada mleko dugo stoji u dojci“, upozorava Jovana.

Ipak, to nije jedini problem s dojenjem koji mame mogu da očekuju.

„Treći, četvrti dan nakon porođaja javlja se punoća dojki kada mleko nadođe. Ako se dojke neredovno prazne (manje od 10 do 12 puta dnevno) i ako je mama tokom porođaja dobila veliku količinu tečnosti preko infuzije, može prerasti u prepunjenost dojki koja otežava mleku da izađe iz dojke. To nije razlog da se bebi da formula, nego da se olakša izlazak mleka iz dojke. Najčešći problem sa kojim se srećemo je plitak hvat i  neefikasno sisanje. Svi ostali su nastali od toga ili od loših saveta (dojenje na tri sata, ograničavanje trajanja podoja, davanje vode ili čaja i sl.)“, kaže Jovana, koja je sa sestrom Ivanom priredila Priručnik za prve dane – beba još ne sisa, šta raditi.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by DOJENJE- EDUKACIJA (@ivana.i.jovana)

Naša sagovornica otkriva i koje su to najbolje tehnike uz koje će dojenje ići lakše.

„Edukacija trudnica i osoba koje rade u porodilištima, zlatni sat (ili dva sata ako je beba rođena carskim rezom), nerazdvajanje mame i bebe (ako je mama pozitivna na koronu ovo je tim pre važno!), podrška, neslušanje netraženih saveta. Što se samih položaja tiče, ne postoji jedan idealan, samo onaj koji mami i bebi trenutno najviše odgovara.“

Dojenje ne sme da boli

Jovana priča i kako da mama zna da je beba dobro zahvatila dojku i da uzima mleka koliko joj treba.

„Dojenje ne sme da boli. Ako boli, znači da treba popraviti položaj i hvat na dojci. Ako i dalje boli, treba proveriti da li postoji objektivan razlog zbog koga beba ne može efikasno da sisa (jedan od često neprepoznatih je oralna disfunkcija usled postojanja kratke resice ispod jezika)“, kaže Jovana Simin.

Cucla odmaže

Na sve to i duda može da oteža ceo proces dojenja.

„Cucla mnogo može da oteža dojenje. Duda uči bebu da plitko hvata dojku (koristi potpuno druge mišiće za sisanje dude i za sisanje dojke), maskira rane znake gladi, smanjuje nenutritivno sisanje dojke koje je značajno za uspostavljanje obilne zalihe mleka, promoviše nizak položaj jezika u ustima što ometa normalan razvoj vilice i nepca itd. Njen efekat zavisi od njenog oblika, učestalosti korišćenja, dužine korišćenja, intenziteta kojim beba sisa dudu i dr. U prva dva meseca je ne bi trebalo uopšte koristiti, a ako se uvede, onda je obavezno izbaciti do punih šest meseci života (ili najkasnije 12 meseci). U mirovanju (kada ne jedemo, ne pričamo, kao i kada spavamo) usta treba da nam budu zatvorena, jezik celom površinom na nepcu i da dišemo na nos. Isto je i sa bebama, a duda to onemogućava“, upozorava Jovana.

Ipak, Jovana priča da nema potrebe bebu meriti posle podoja da bismo videli kako nareduje. Mnogo je lakše i manje opterećujuće pratiti da li beba tokom podoja pije, da li ”isprazni” (dojka nikad nije skroz prazna) barem jednu dojku za skoro svaki podoj, da li ima bar šest mokrih pelena tokom dana, da li je nakon podoja dobro raspoložena ili zaspi. To je sve najčešće znak da unosi dovoljno.

A ako dojenje ipak ne ide dobro?

“Potrebno je obratiti se za pomoć osobi koja će znati da proceni u čemu je problem i da da adekvatan savet. Ako je formula i potrebna, treba napraviti plan kada se daje, na koji način i kako će se izbaciti iz upotrebe, a da beba ne gladuje“, zaključuje Jovana i za kraj ističe kako ona jeste lekarka, ali ne vaša lekarka, niti lekarka vašeg deteta, te da edukacija i saveti ne mogu da zamene konsultaciju sa vašim izabranim lekarom.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram