Doktorka raskrinkava sve zablude o kremi za sunčanje

Podeli:
Foto:shutterstock; privatna arhiva

Sunčevi zraci bukvalno mogu da vas ubiju - iako to možda zvuči surovo, jednostavno je istina. Takođe je istina da rizik od raka kože sasvim lako može da se umanji korišćenjem krema sa zaštitnim faktorom. Međutim, veliki broj ljudi te kreme koristi potpuno pogrešno, otkriva specijalizantkinja dermatovenerologije dr Jovana Majstorović.

“Sunce nije više kao što je bilo – zbog ozonske rupe nemamo više prirodnom date zaštitne elemente”, govori za Zadovoljna.rs dr Majstorović, koja ukazuje da zaštita kože nikada nije bila važnija.

Solarijum i “prženje” na suncu treba da postanu stvar prošlosti, kao i taman ten po svaku cenu.

“Potamljena koža je znak bolesne kože. Koža se tako brani nakon preteranog izlaganja suncu. Tamna koža nije nešto što je zdravo”, kaže nam ona.

Izlaganje suncu ubrzava starenje, a naravno dovodi do mnogo većeg rizika od teško izlečivog raka kože. Sa dr Majstorović smo prošli kroz sve zablude o kremama za sunčanje koje su česte u Srbiji.

Krema od prošle godine

Često guglano pitanje u Srbiji je da li možemo da koristimo kremu za sunčanje od prošle godine. Dr Jovana Majstorović već tu otkriva ogromnu grešku koju činimo – da pravilno koristimo kremu, uopšte ne bi uspela da preživi leto.

“Najveća greška je to što ljudi koriste kremu za sunčanje samo kada idu na letovanje. A greška je i što je ne nanose ponovo. Većina ljudi nanese kremu jednom i tu misle da su završili stvar. A suština je da mora na dva sata da se ponovo stavlja, zbog znojenja i ulaska u vodu. Čak i vodootporne kreme se u vodi poprilično speru”, kaže ona.

Postoje i jasna pravila kada je reč o količini kreme – nije dovoljno da se samo malo “macnete”.

“Količina kreme za lice treba da bude veličine lešnika, a za telo bi trebalo da tu količinu stavljati na svaku regiju. Dakle, jedna ruka – jedan lešnik. Nije dovoljno da se površinski pokrije, već treba naneti u debljem sloju. A to niko ne radi”, upozorava doktorka.

Žena, devojka, senka, plaža, more, sunce, sučanje, koža, kosa
Foto: Shutterstock

Krema se stavlja 15 minuta pre izlaska iz kuće, objašnjava dr Majstorović. Čak i ako ste u zatvorenom ili vozite, štetni zraci prodiru kroz prozore – pa je i tada krema obavezna. Može se lako proveriti da li još uvek pruža adekvatnu zaštitu.

“Ako jeste u roku, ali je promenila miris i konzistenciju, ako je vodenkastija nego inače, onda bez obzira na rok trajanja treba je zameniti”, savetuje dr Majstorović.

Niski faktori i ulja

Nije retko da ljudima pada na pamet da na određene delove tela, gde žele više da pocrne, stavljaju kreme sa manjim zaštitnim faktorom. Dermatološkinja upozorava da je to još jedna pogrešna praksa.

“Faktor 30 ili 25 podržavam samo u periodu teške zime, kada niste na planini, nego hoćete nešto malo da stavite a napolju nije sunce”, rekla je.

Takođe, još jedan tipičan letnji prizor su prodavci raznih ulja pored plaža. Kantarionovo ili maslinovo ulje navodno pojačavaju tamnjenje kože – ali po koju cenu?

“Ulje vam je kao kad stavite da pržite jaje – prosto, akumuliraju vrućinu. Nanesete ih kožu da bi što više privlačila sunčeve zrake. Jedino za šta su u redu je hidratacija kože, ali posle sunčanja. Treba biti jako obazriv, jer su ulja jako teška i komogedona, pa za kožu sklonu bubuljicama i alergijama mogu da budu iritantna”, kaže dr Majstorović.

Bolje je da obratite pažnju da vaša krema ima UVB I UVA zaštitu, ali i da odgovara potrebama vaše kože.

“Ranije su kreme bile univerzalne i zato ljudi i nisu hteli da ih koriste, jer nisu odgovarale svakom tipu kože. Danas postoje linije i za masnu kožu, sklonu nepravilnostima, ali i za kožu koja je sklona alergijama. Imaju manje hemikalija koje su alergogene”, savetuje doktroka.

namirnice zubi
Foto:shutterstock

Šta kada izgorimo

Dr Jovana Majstorović kaže da treba da preduzemo sve vrste preventive da ne dobijemo opekotine – pored krema, treba da se držimo hlada i nosimo zaštitnu garderobu poput šešira. Posebno je važno zaštiti decu i adolescente.

“Ono što se desi sa kožom između 15 i 20 godine, u ranoj mladosti, jeste neka vrsta pripreme za to kakva će koža biti u budućnosti. Tada se najčešće izgori – a posledice vidimo tek kasnije”, napominje.

Kada do opekotina dođe, najbolje je tretirati ih kremama koje su za to namenjene.

“Postoje kreme za posle sunca, koje su uglavnom na bazi mentola. Tu su da pruže neku vrstu hlađenja, a imaju u sebi i supstance koje utiču na hidrataciju i regeneraciju. Mogu da budu na bazi cinka, hijaluronske kiseline, ceramida. Neophodno je dva do tri dana da se situacija smiri”, kaže dr Majstorović.

Priznaje da i običan jogurt u dosta slučajeva pomogne – što se u narodu dobro zna. Ključni savet je da se klonite sunca između 10 i 17 časova.

“Nećemo odmah imati posledice, ali koža je organ koji pamti, pa ukoliko više puta izgorite, možda ćete imati problem u budućnosti”, zaključuje dr Majstorović.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram