Šta je najveći izazov kod dojenja?
Da li imam dovoljno mleka – to je jedna od najvećih dilema koje muče mlade mame i ujedno najveća zabluda zbog koje žene u Srbiji prestanu da doje bebu posle nekoliko meseci. Stručnjaci za Zadovoljnu stoga otkrivaju šta zapravo treba znati o dojenju.
Prim. dr Ljiljana Stanković, specijalistkinja pedijatrije iz GAK Narodni front i nacionalna kooordinatorka za promociju dojenja, govorila je za Zadovoljnu o toj velikoj zabludi o manjku mleka.
„Najveća zabluda zbog koje žene ne doje je to što misle da nemaju dovoljno mleka kad se porode. A prva i osnovna činjenica je da se mleko stvara u trudnoći i da otpuštanje mleka ide iz glave preko dojke. Dakle, mleko postoji, a da li će se pojaviti u dojkama, zavisi od hormona sreće. Taj oksitocin je povezan za stanjem majke, sa tim da li je gladna, žedna, uplašena, ljuta. Onda vidimo koliko tu različitih faktora utiče na to da mleko ne izlazi iz dojke.“
Na sve to se nadovezuje druga jako važna stvar – okruženje.
„Nije dobro ako svi oko porodilje, posebno u prvih 40 dana, žele da presvlače, hrane, nose bebu. Oni mogu da tako naprave problem jer se u maminoj glavi može javiti misao da je maltene neadekvatna za svoje dete, recimo, ako ono u nekom trenutku kod svekrve ne plače, a kod nje plače. Sve to vodi ka smanjenju procenta dojenja i smanjenju samopouzdanja majke. Jako je važno da mlade mame koje misle da njihovo mleko nije dovoljno, da im dojke nisu dobre, treba da znaju da te sumnje nagrizaju samopouzdanje, stvaraju osećaj stresa. To onda smanjuje osećaj zadovoljstva i sreće, a baš taj hormon sreće je odgovoran za lučenje mleka. I onda se desi da mnoge mlade majke imaju dojke tvrde kao kamen, mleko ne izlazi. Mi se tada bavimo njima, a sve je u stvari jedna velika psihološka igra.“
Naime, kako kaže doktorka, samo tri do pet odsto žena posle porođaja nema mleko, a anatomski i medicinski razlog za nedojenje ima njih pet odsto. Dakle, oko 90 odsto dece bi moglo da bude isključivo dojeno, a zapravo procenat dece u Srbiji koja se u prvih šest meseci hrane isključivo majčinim mlekom bez dodavanja formule je oko 13.
Zato je podrška majci vrlo važna.
„Ona posle porođaja treba da ima pomoć u kući, oko kuvanja, čišćenja, pranja veša. Dolaskom bebe iz porodilišta žena je frustrirana što ne može da obavlja sve zadatke koje je do tada obavljala i zato je treba podržati. Ukućani treba da shvate da je zadovoljstvo te mlade mame ključno za njeno zdravlje i za zdravlje deteta. Mama u tih prvih 30, 40 dana treba da se odmara, a jedini deo njenog tela koji ne treba da se odmara je dojka.“
A okruženje, i ono van kuće, ume da odvede u pogrešnom smeru.
„Ako mlada mama od mnogih oko sebe, od prijateljica, čuje da ne doje, da nisu uspele, ona već u glavi ima predrasude i pita se kako će ona ako nisu druge. Zato je važno znati da dojenje nije samo odluka pojedinca, to je odgovornost cele društvene zajednice. Ne možete biti uspešni kao dojilja ako nemate podršku porodice i okoline“, kaže prim. dr Stanković.
O tom snažnom uticaju okoline na dojenje za Zadovoljnu je govorila i Dušica Kovačević, babica i patronažna sestra iz Bebi patrole.
„Za početak žena treba sebi da kaže da može da doji i da stekne samopouzdanje. A da bi ga imala, treba da radi na sebi i da se edukuje. Prva stvar je da kaže sebi da može da ima mleka i da će uspeti u tome. Važno je da se pripremi u toku trudnoće i da svojim ukućanima to prenese, da i oni budu upoznati. Tako će se odupreti predrasudama i savetima kao što su – nije ti kvalitetno mleko, vidiš kad ga razmažeš među prstima da nije dovoljno masno… Svako mamino mleko je dobro. Svaka majka pravi idealno mleko za svoju bebu, idealnog sastava, temperature. A to mleko je besplatno. Isto, na sve dosta utiče i atmosfera u kući, odnosno porodiljina majka. Ako nema njene podrške, sve teže ide. Pritom, ako porodilja nema stručnu pomoć, lako može da posustane.“
Hrana za bolju laktaciju
Dušica Kovačević otkriva i ima li ikakve veze sa dojenjem ishrana majke i postoje li namirnice koje podstiču laktaciju.
„Postoje čajevi, recimo čaj od piskavice, suplementi, tabletice sa tržista, hiperproteinska ishrana. Laktaciju podstiče i ako mama unosi dovoljno tečnosti, oko dva, tri litra vode. Treba i da jede supe od kostiju, čorbe, kajsije, banane, spanać, ovas, ječam, ovsene kaše, šejkove sa ovsenim mlekom, kuvanu pšenicu.“
A ima li nešto što ne sme da se jede dok se beba doji?
„Ne treba mame mnogo ograničavati. Nije tačno ono da ne sme da jede ništa crveno, mahunarke, koštunjave plodove… Ja bih rekla da svi treba da jedu sve umereno, normalno, ali da izbegavaju preterano začinjenu i ljutu hranu, prekomeran unos mleka i mlečnih proizvoda zbog mogućih alergija, kao i da ne uzimaju puno slatkiša, gazirano…“, zaključuje Dušica Kovačević.
BONUS VIDEO: Dušica Kovačević i Marko Obradović o dojenju
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
