Štošta se s godinama promenilo u odgajanju dece, najpre jer su nekadašnje generacije savete o roditeljstvu isključivo dobijale od lekara, porodice i prijatelja, dok se današnji roditelji informišu i preko interneta. Tatjana Dimitrijević, predsednica Udruženja patronažnih sestara i babica Srbije, za Zadovoljnu rešava najveće dileme mladih roditelja i daje odgovor na večito pitanje: široki povoj - da ili ne.
„Današnju generaciju roditelja najčešće muče neusaglašeni stavovi struke u vaspitavanju i negovanju beba i dece. Njihove najveće dileme su široki povoj, dubak i cucla, takozvana laža“, priča Tatjana Dimitrijević, koja je i koordinatorka Centra za edukaciju, podršku i osnaživanje budućih roditelja i zdravstvenih radnika.
Široko povijanje
Kako kaže naša sagovornica, kod širokog povijanja ima dosta neusaglašenih stavova, pa je samim tim nedoumica i dilema mladih roditelja veća. Ona podseća i šta je zapravo široko povijanje bebe.
„Široko povijanje, tj. povijanje bebe uz pomoć dve pelene, čini da bebine nožice uvek budu raširene u zglobu kuka, a savijene u kolenima. Glavni cilj ovakvog načina povijanja je pravilan razvoj kukova“, priča Tatjana Dimitrijević.
Kako kaže, starije generacije ortopeda i dalje insistiraju na širokom povijanju uz obrazloženje da je naše podneblje sklono poremećajima u razvoju i formiranju kukova, kao i problemima u kasnijim godinama života.
„U pojedinim regijama Srbije postoji i genetska predispozicija za razvojni poremećaj kukova. Međutim, nove generacije ortopeda i pedijatara ne preporučuju široki povoj. Oni kažu da, u slučaju da beba ima neki razvojni poremećaj, da mu široki povoj ne bi pomogao jer je to preventivna metoda, a ne terapijska. U tom slučaju se uvode druge metode.“
I onda kakva je zaista situacija na terenu?
„Pedijatri i patronažne sestre na terenu savetuju da se široki povoj nosi do prve ultrazvučne kontrole kukova. Taj ultrazvuk kukova zakazuje pedijatar u domu zdravlja na prvoj kontroli i on bi trebalo da se uradi u prva tri meseca bebinog života.“
Dakle, preporuka je da se široki povoj nosi prva tri meseca. Posle toga, ukoliko se na kontroli pokaže da je sve u redu, roditelji prelaze samo na pelene za jednokratnu upotrebu, kaže Tatjana Dimitirjević.
U suprotnom, lekar kaže drugačije.
„Ako su kukovi bebe i dalje „nezreli“, ortoped će savetovati da nastave sa širokim povijanjem ili sa primenom neke terapeutske metode.“
Takođe, ako su roditelji u nedoumici oko širokog povijanja, najbolji savet su redovne ultrazvučne kontrole kukova njihovih mališana da bi se eventualni poremećaji uočili na vreme.
Uz to, danas postoje brojne škole za trudnice i roditelje, kao i korisni tutorijali i za široki povoj i za vežbe za razvoj kukova.
Dubak
Nekada je bilo obavezno stavljanje bebe u dubak, a današnje generacije stručnjaka su izričiti protivnici toga.
„Najčešći razlog je što roditelji uz nagovor starijih generacija, baka ili deka, stavljaju prerano decu u dubak, što može da ima negativne posledice za motorni razvoj deteta. Prerano postavljanje u dubak može da dovede do deformiteta nogu i kičmenog stuba“, priča Tatjana Dimitrijević.
Dodaje i da svako dete mora da prođe kroz normalan proces prohodavanja, a za to mu nisu potrebne razne šetalice ili dubak. Normalno je da dete uči da održava ravnotežu, da puzi, pada i samostalno se podiže.
„Iako roditelji smatraju da je dubak najbezbednije rešenje ili sredstvo za prohodavanje deteta, istraživanja iz određenih zemalja govore suprotno. Ona pokazuju da se veliki broj dece povredi usled korišćenja dupka, pa su određene zemlje uslovile proizvođače dubaka i šetalica testom stabilnosti“, priča Dimitrijević i skreće pažnju na to da je Kanada jedina zemlja koja je zabranila proizvodnju i uvoz dupka, opisavši ga kao opasan po zdravlje deteta.
Cucla
Čuvena varalica, koju zovemo i duda ili laža, od davnina važi za efikasno rešenje za uznemirene bebe, koje se potom smire.
Međutim, nije sve tako jednostavno.
„Istraživanja su pokazala da korišćenje laže može da ima negativne posledice na rast zuba, razvoj govora i vilice, da povećava rizik od nastanka infekcije uha, kao i probleme sa dojenjem“, upozorava Tatjana Dimitrijević i dodaje da, iako su određeni stručnjaci pokušali da je izbace iz upotrebe, ona se zadržala i u današnjoj praksi.
Razlog za to je jednostavan – kad beba plače ili je uznemirena, majka pokušava razne tehnike kako bi je smirila, s tim što su neke bebe neutešne, dok druge smiruje sisanje.
„Najbitnije je da roditelji koriste lažu samo u svrsishodnim trenucima, kada je dete razdražljivo, uznemireno ili pred spavanje i da na vreme počnu sa odvikavanjem. Laža se svakako ne savetuje kod majki kod kojih postoje određeni problemi sa dojenjem, ukoliko nije uspostavljena laktacija ili majka još uvek nije savladala tehniku dojenja, ne postoji ritam dojenja, beba nije naučila da sisa“, napominje naša sagovornica.
To odvikavanje od laže nekad je išlo uz pomoć umakanja u med, šećer ili druge slatke namirnice, a danas se to izbegava jer može da izazove karijes.
„Sa odvikavanjem od laže treba početi što pre. Neka deca se sama odviknu, a nekoj je i te kako potrebna pomoć u tome“, kaže Tatjana Dimitrijević.
BONUS VIDEO: DAN MAJKE TROJKI
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
