Naizgled obična objava na internetu pokrenula je pravu raspravu i kod nas i u svetu jer je žacnula u jednu večnu temu.
Američka glumica i influenserka Anđela Belkamino pohvalila se nedavno na društvenoj mreži X da je neudata u 42. godini života, da nema decu i da joj zato ne treba dadilja dok se sprema za izlazak za vikend.
Naoko obična objava jedne žene koja slavi svoj način života pokrenula je pravu onlajn dramu jer očigledno pogađa u škakljivu temu – imati ili nemati decu.
Ubrzo je Anđeli stigao odgovor iz naših krajeva, od jedne Hrvatice. Ivana Šaravanja, mama šestoro dece i profesorka muzičkog, imala je šta da joj poruči. I te njene reči videlo je preko pola miliona ljudi.
A šta je Ivana tačno kazala?
„Imam 46 godina. Udala se s 25. Do 32. rodila 5 dece. U 37. rodila šesto. Muž i ja nismo ‘planirali’ naš život, nego smo ga prihvatali i davali sve od sebe da ispunimo Božji plan, kako najbolje znamo. Nije bilo nimalo lako. Imali smo ‘ludački’ tempo života dobrih 18 godina. Nekad bih se pitala kako uopšte psihofizički možemo izdržati takav tempo, uz hronični nedostatak sna. Večito nam je nedostajalo prostora, kreveta, auto-sedišta, vremena, novaca… Sa svakim novim detetom i svakim novim danom dolazili su novi izazovi i nove poteškoće. Ali dolazila je i ogromna količina radosti i ljubavi, a u našoj kući bilo je sve više i više topline, smeha, pesme, sreće, cike, skake, igre, plesa, grljenja, poljubaca, maženja i zajedništva…Tako je i danas. Ovo pišem samo zato jer je medijski prostor zabrinjavajuće preplavljen porukama upućenim mladim ljudima koje glorifikuju samotnjački život, a sotonizuju osnivanje porodice i plaše decom (kao npr. vrlo popularna „child-free“ influenserka Anđela Belkamino na fotografiji). Ne traćite svesno život na konformizam i individualizam. To je siguran put u duhovno odumiranje. ‚Ima vremena‘ je najveća laž na svetu. Mladost je jedino i najbolje vreme za prokreaciju. Punoću i vatru životu daju otvorenost i spremnost na žrtvu. U protivnom, život se lagano gasi. P. S. Ni meni ne treba bejbisiting. Anđela, možemo zajedno na piće. Svakako smo i generacijski blizu.”
Očekivano, nije trebalo mnogo da se Balkan podeli u dva tabora – one koji su na Anđelinoj strani i one koji podržavaju Ivanu.
Ali kako neko reče, možemo li uopšte da stanemo na bilo čiju stranu kad su obe isključive i slave svoj način života faktički osuđujući onu drugu.
Pritom, pitanje je da li je pisanje o ljudima bez dece čista glorifikacija toga. Ta tema je doskoro bila tabu, samo se šaputalo o tome, pa se svaki javni istup i dalje doživljava najpre kao svojevrsna podrška svima koji nemaju ili ne žele decu, kao poruka da na ovom svetu ima još takvih i da nije zločin ako ne želite brak i decu.
Na kraju, dok Ivana i Anđela stoje jedna naspram druge, upirući prstom, možda treba više govoriti o prihvatanju različitosti i da je sve okej dok su obe zadovoljne, jedna bez dece, druga sa šestoro.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
