Beba koja se budi svaki čas je velika muka za roditelje - mnogi nemaju sna prvih nekoliko godina detetovog života, što naravno razara sve oblasti života. Ipak, koliko god da u sebi vrištite kad beba zaplače, da li biste mogli da je samo ignorišete i ostavite zacenjenu? Upravo to nalaže kontrovezna i osporavana Ferberova metoda.
Upravo ova metoda bila je uzrok peticije koju je pokrenula grupa roditelja u Srbiji – želeli su da se iz prodaje povuče knjiga „Naučite dete da spava“ autorke Nevene Lovrinčević.
Majke iza peticije tvrde da u knjizi postoje štetni saveti koji negativno utiču na razvoj deteta, dok autorka Lovrinčević smatra da nikada nije pomenula Ferberovu metodu u bukvalnom smislu i da su njene reči izvučene iz konteksta.
Šta je zapravo Ferberova metoda oko koje se roditelji i psiholozi svađaju već decenijama?
U pitanju je strategija treninga spavanja koju je razvio Ričard Ferber, pedijatar i direktor Centra za dečije poremećaje spavanja u Dečjoj bolnici u Bostonu.
Ferber je 1985. godine napisao knjigu „Rešite probleme spavanja vašeg deteta“, koja je detaljno objasnila njegovu metodu – a zasniva se na tome da decu treba pustiti da plaču dok sami ne nauče da zaspe.
Ovaj „trening“ uspavljivanja bebe se temelji na pretpostavci da su deca zavisna od utehe roditelja i da bez toga ne mogu da zaspe – zato vremenom počnu da „manipulišu“ pažnjom roditelja.
Ferber tvrdi da, ako roditelj odbije da bude kraj deteta sat, dva ili koliko je potrebno da zaspi, ono počinje da plače i vrišti. Zato se vreme potrebno za uspavljivanje često duplira.
Zbog stalnog plakanja pri uspavljivanju, Ferber tvrdi da se dete noću češće budi, zahteva još više pažnje, a sledeći dan bude u gorem stanju – pa ulazite u začarani krug.
On nudi surovo rešenje – da roditelji ignorišu plač deteta. Prve noći treba da dete ostave uplakano na tri minuta, pre nego što ga obiđu. Ne treba da ga podižu u naručje i nose ga po sobi. Potom ponovno napuštaju sobu i ne ulaze u nju pet minuta. Zadnja faza je proveravanje deteta posle 10 minuta, sve dok ne zaspi. Svake sledeće noći roditelji povećavaju razmake dolazaka u sobu – ulaze nakon četiri, šest pa 11 minuta, itd.
Postoji i tačna tabela koja navodi vreme čekanja da obiđete dete, a često je daju i u srpskim domovima zdravlja.
Ferber method: This is not maths…it's pure science.#parenting #mothernchild #Children
Follow us for more parenting tips @CanteenKinder . pic.twitter.com/xJmCFXwwi3— KinderCanteen (@CanteenKinder) May 18, 2020
Zašto je ova metoda osporavana?
Glavni argument protiv ove metode je činjenica da se tokom plakanja luči hromon stresa – koritizol – koji može jako loše da utiče na razvoj deteta.
Kada mala deca ostanu sama noću, mogu doživeti jedan od najmoćnijih stresova – anksioznost zbog odvajanja. Ne znamo šta sve može da se desi sa bebinim mozgom kada se roditelji ponašaju kao da su neosetljivi na njihov plač. Ferberova metoda zato može pogubno da utiče na njihov sistem reagovanja na stres, ali i na razvoj vezanosti, emocionalnih veština i osobina ličnosti.
Takođe, važno je imati na umu da ne možemo pretpostaviti da je sve u redu jer beba ne plače. Kada bebe prestanu da plaču, to može značiti da više nisu u pod stresom – ali bi to moglo samo da ukazuje da su odustali od pokušaja da daju signal negovatelju koji ne reaguje.
U emisiji „Probudi se“ takođe je pomenuta metoda koja se odnosi na stariju decu – a o njoj piše Nevena Lovrinčević u svojoj knjizi „Naučite dete da spava“.
„Meni je cela knjiga obojena jednim delom u kojem kaže da kada dete plače samo u sobi da držite vrata da ne može da ih otvori“, bila je kritika Katarine Gligorijević, majke koja je potpisala peticiju protiv knjige.
Autorka knjige je odgovorila da opet primećuje da postoji nerazumevanje njenih reči.
“U knjizi imam celo poglavlje o tome da pristup pusti ga da plače nije dobar pristup. Dete se postepeno odvaja – roditelj u redovnim razmacima da umiri dete. Metoda sa zatvaranjem vrata se odnosi na stariju decu, od četiri ili pet godina, koja spavaju sa roditeljima, a roditelji žele da ih od toga oduče. I tu je maksimalno vreme pet minuta”, rekla je Nevena Lovrinčević.
Zdrav razum sugeriše da traumatizirana i osetljiva deca ne bi trebalo da budu podvrgnuta ovoj metodi, a zagovornici Ferberovog treninga spavanja se slažu. Ako se dete plaši da ostane samo u svom krevetiću ili ima veliki strah od odvajanja od roditelja – treba da se posavetujete sa bihejvioralnim psihologom o najprikladnijem pristupu spavanju.
Takođe, metod neće rešiti probleme poput noćnog mokrenja, noćnih mora, hrkanja…
***
Bonus video: Kako izgleda dan majke troje dece
Pratite nas i na društvenim mrežama:
