Proverite da li ste i sami žrtva Gugl efekta

Ovaj psihološki fenomen se može objasniti kao teškoća u pamćenju jednostavnih informacija koje smo upravo saznali, iako nam ne predstavlja problem da zapamtimo komplikovane informacije iz prošlosti do kojih smo došli na teži način. Psihološki efekat o kome govorimo dobio je ime po popularnom pretraživaču Gugl, koji nam omogućava brz i lak pristup velikom broju informacija. On se, međutim, ne odnosi samo na njega, već i na sve korisne tehnološke uređaje, aplikacije i sajtove, zbog kojih više ne moramo toliko stvari da pamtimo kao nekad.

U eri pre mobilnih telefona, ljudi su znali napamet brojeve telefona članova svoje porodice i bliskih poznanika, dok danas to uglavnom nije slučaj. Takođe su se pamtili rođendani prijatelja, za čim danas nema potrebe, jer nas Fejsbuk podseća na važne datume. Problem nastaje, međutim, kada se zbog lake dostupnosti informacija ulenjimo jer više nema razloga da „treniramo“ svoj mozak na tradicionalan način, beleženjem i pamćenjem relevantnih podataka, što može dovesti do gubitka fokusa i slabije koncentracije, a samim tim i lošijeg kratkoročnog pamćenja. Upravo to su istraživači ljudskog ponašanja definisali kao Gugl efekat.

U jednoj od studija koje su dokazale ovaj fenomen, učesnici eksperimenta bili su podeljeni u dve grupe i od njih je traženo da pročitaju 40 zanimljivih činjenica o našem svetu. Prvoj grupi je rečeno da će date informacije biti dostupne na kompjuteru odmah nakon što ih pročitaju, dok je drugoj grupi rečeno da je to prvi i poslednji put kada će videti iste informacije u toj formi. Nakon što su učesnici prostudirali činjenice sa spiska, istraživači su odlučili da testiraju njihovu memoriju. Ispostavilo se da je druga grupa ljudi bila u stanju da se seti mnogo više nedavno pročitanih činjenica, nego oni koji su obavešteni da će iste informacije moći da pogledaju kasnije na kompjuteru.

Budući da živimo okruženi svakojakim gedžetima, šta nam preostaje da uradimo kako ne bismo bili žrtve Gugl efekta? Psiholozi preporučuju tri strategije za suočavanje s ovim problemom i jačanje kratkoročnog pamćenja. Oni smatraju da kada imamo vremena treba da potražimo željene informacije na teži način, bilo konsultovanjem enciklopedija i drugih knjiga ili stupanjem u kontakt sa osobama koje poseduju data znanja. Druga preporuka psihologa je da krenemo da pravimo beleške, ali samo olovkom na papiru, a ne preko aplikacija. Taj proces će nas dovoljno usporiti i omogućiti nam da se zaista skoncentrišemo na ono što pišemo. Treći predlog stručnjaka je da ponekad namerno pravimo pauze u korišćenju svojih gedžeta, posebno kada smo van kuće, piše Psychology Today, prenosi City magazin.

***
Bonus video: Levoruki ljudi