Pitali smo psihologa zašto ljudi kao ludi kupuju šećer

Kako neko pomene „k“ od krize, u prodavnicama vidimo opustošene rafove gde treba da stoje šećer, brašno, ulje… Šta se krije iza nemilih scena i šta nas to pokreće da sumanuto gomilamo namirnice, za naš portal govori psihološkinja Ana Mirković.

„Verovatno korena ima u svemu onome što smo prolazili devedesetih. Mnogi se sećaju toga, nestašice, stajanja u redovima. Ali to je jedna stvar. Druga stvar govori o jednoj autističnosti u odnosu na društvo, egocentrizmu. To da ja kupim mnogo, a da za drugog ne ostane ništa govori o društvenoj klimi koja je vrlo neempatična. Svako gleda samo sebe. Ono što je najvažnije – ovom narodu nedostaje prespektiva.“

A kada vam nedostaje perspektiva, dešava se ono što vidimo skoro svaki dan.

„Vi ste u nekoj borbi za goli život. Ljudi razmišljaju - samo da imam sada, žive od danas do sutra. Mi smo vrlo nepoverljivi, ucenjeni smo i poniženi. Iz ove situacije uvidite da ljudi vuku džakove brašna misleći da su se spasli, ali čega? Mislim da je to samo zadovoljavanje trenutne potrebe i zapravo pokazivanje neke nadmoći u odnosu na druge – ja imam, a ti nemaš.“

Naša sagovornica istče da sve to govori o vrlo velikim patologijama u društvenom ponašanju.

„Nema saosećanja za druge, ali ni zdravog razuma jer šta ćete da radite sa 50 kilograma brašna. Sećamo se kako je bilo i sa toalet papirom tokom pandemije. Ljudi koji tako to kupuju su skloni tome da se hvale kako su dobro organizovani, a mislim da su jako autistični i egocentrični u odnosu na sistem, da je to zatvarenje nekih rupa u psihi pojedinca.“

Ana Mirković zaključuje da su takve osobe neretko i žrtva manipulacije.

„Kroz medije dolazi sve od različitih političkih aktera. Ljudi koji su skloni da tome veruju su konzervativni i njima se onda manipuliše. Sve je to nedostatak kritičkog promišljanja. Mi smo društvo nezrelih i sebičnih pojedinaca“, zaključuje Mirković.

BONUS VIDEO: Kako do pozitivnih misli