Navike u ishrani koje blokiraju mozak

Preterujete sa šećerom

Ako želite da dobijete maksimum od svojih moždanih vijuga, pazite koliko šećera unosite u organizam. Može vam se čak činiti da jedete nešto zdravo, a to zapravo u sebi sadrži skriveni šećer – zato je važno pročitati sastav na ambalaži.

„Funkcija mozga u velikoj meri zavisi od nivoa šećera u krvi, jer se glukoza smatra glavnim gorivm za mozak. Iako previše šećera ne šteti mozgu direktno, može da izazove oslobađanje velike količine insulina. Insulin ima uticaj na pristup različitih aminokiselina mozgu, tačnije blokira dopremanje većine aminokiselina osim triptofana“, objasnio je dr Dimitar Marinov.

Ne jedete ugljene hidrate

„Glukoza nije jedino gorivo za mozak, on može, takođe, da sagoreva ketone. Smanjenim unosom ugljenih hidrata u organizam dolazi do ketoze, stanja kad jetra razgrađuje masne ćelije u masne kiseline i ketone. Iako će se većina ljubitelja keto dijete zakleti da je sagorevanje ketona optimalnije i da poboljšava rad mozga, prilagođavanje na to se ne događa u jednom danu“, kaže dr Marinov i dalje objašnjava:

„Osim ako vaše telo nije dobro prilagođeno ketozi, prestanak unosa ugljenih hidrata može da dovede do nestabilnosti nivoa šećera u krvi, pa čak i do hipoglikemije kada se javlja zbunjenost, pa čak i kratkotrajan gubitak svesti“.

Prekomerno konzumirate alkohol

„Konzumiranje više od preporučenih jedno, do dva alkoholna pića na dan, može da utiče na normalan rad mozga.

„Previše alkohola vremenom može da utiče na nivo neurotransmitera u vašem telu. Oni su neka vrsta hemijskih glasnika koji pomažu moždanim ćelijama u komunikaciji, čak i ako se radi o povremenom konzumiranju veće količine alkohola“, smatra dr Melisa Mitri.

Preskačete obroke

„Kod preskakanja obroka telo prelazi u kompenzacijski način rada kako bi pokušao da stvori dovoljno glukoze za mozak i dobro uravnoteži šećer u krvi. To u telu može da se manifestuje kao nizak nivo energije, uznemirenost i nemogućnost koncentracije“, kaže dijetetičarka Liz Vajosnik i dodaje:

Ona smatra da bi trebalo doručkovati najkasnije sat vremena nakon buđenja, a zatim pojesti uravnotežen obrok svaka tri do četiri sata tokom dana.

Radite i jedete u isto vreme

„Izvođenje raznih zadataka tokom jela znači da niste svesni hrane koju imate ispred sebe. Multitaskingom tokom obroka lako gubite osećaj sitosti, odnosno niste fokusirani na signale koje vam telo šalje. Tako sposobnost vašeg mozga da registruje sitost i zadovoljstvo zbog obroka postaje poremećena“, kaže dr Vajosnik.

„Smetnje u ishrani znaju da rezultiraju osećajem nezadovoljstva nakon hrane koju ste pojeli, pa ste skloniji konzimiranju raznih grickalica“, objasnila je doktorka.

Ne unosite dovoljno vitamina B12

„Vitamin B12 štiti nervne ćelije i pomaže u stvaranju neurotransmitera koji nervnim ćelijama olakšavaju komunikaciju. Simptomi nedostatka vitamina B12 uključuju loše pamćenje, zbunjenost, depresiju i demenciju. Nelečeni nedostatak ovog vitamina može da rezultira nepovratnim oštećenjem nerava“, kaže dr Elizabet Vord.

Ona dodaje da ljudi koji izbegavaju svu hranu životinjskog porekla ili je ne jedu u dovoljnoj količini, lako mogu da razviju nedostatak vitamina B12, posebno nakon 50. godine života, piše msn.com, prenosi N1.

Ishrana vam je bogata zasićenim mastima

„Po mom mišljenju, ishrana bogata zasićenim mastima je najveći neprijatelj vašeg mozga. Takva ishrana može da podstakne kognitivni pad, kao i pogoršanje kognitivnih oštećenja kod ljudi koji već imaju neki mentalni problem“, objasnila je dr Sandra El Haj.

„Osim toga, ishrana bogata zasićenim mastima izaziva nekoliko komplikacija koje mogu da dovedu do anksioznosti, depresivnog ponašanja, poremećene homeostaze kao i do podizanja upalnih citokina. Sve to rezultira neravnotežom u mentalnim i kognitivnim funkcijama“, dodala je doktorka.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram

BONUS VIDEO: POSNA DIJETA