Istina iza Frojdove teorije o klitorisu

Izveštaj Hajt pobija tri Frojdove teze. Prva je da je prvi ženski orgazam klitoralni i da je ženski razvoj otežan jer ona u pubertetu mora da napusti tu vrstu orgazma i zameni ga vaginalnim. Druga je da se seksualni nagon sastoji od neprijatne napetosti, a seksualno zadovoljstvo oslobađa tu napetost. I treće - nezadovoljena žena postaje neurotična.

Iz izveštaja Hajt u kom su glavne učesnice žene, se vidi da je stimulisanje klitorisa značajno ne samo kod mladih devojaka, već i kod starijih žena. Tokom stimulacije većina žena lako postiže orgazam, a prosek je četiri do šest minuta.

Takođe, Hajt dokazuje da orgazam ne dovodi do potpunog opuštanja, već nekad i povećava uzbuđenje. Nekad se tokom masturbacije javlja želja za penetracijom, kaže Šir Hajt, ali se time intenzitet doživljaja obično smanji.

Žene su tokom poređenja masturbacije i seksualnog čina rekle da imaju intenzivniji fizički doživljaj pri masturbaciji, dok je tokom seksa potpuniji doživljaj.

Suprotno Frojovom shvatanju da je žena po prirodi pasivna i da je "predmet postupanja muškarca", Hajt piše da neke žene orgazam mogu da dožive samo kada su aktivne, ako svojom aktivnošću podražuju klitoris i tako dovode do orgazma tokom seksa.

U vreme kada je objavila knjigu Hajt je bila predmet napada, a posebno je padao u oči njen šaljiv opis situacije u kojoj muškarac doživi orgazam, a onda se okrene na drugu stranu i zadrema, ostavljajući ženu nezadovoljenu. Sve bi to moglo da se izbegne, piše Hajt, sa veštim stimulisanjem klitorisa.

Upitno je i da li nezadovoljen libido dovodi do neuroza, jer žene u anketi nisu navele da su, ukoliko su bile nezadovoljene, razvile strah ili neuroze. Uzdržavanje je ponekada teško, piše Hajt, ali se vremenom žene naviknu. Što je žena seksualno aktivnija, ona sve više želi seks. Kad pauzira, želja se gasi i nema štete.

BONUS VIDEO: Istorijat ljubljenja