10 rečenica koje sam čula od psihologa, a koje mi svakodnevno olakšavaju život

Rasprava o mentalnom zdravlju, koja je i opravdana i neophodna, značajno se proširila proteklih godina, ali čini se da to tek treba da sasvim prihvatimo kao nešto sasvim prirodno.

Kao novinarka koja godinama piše o toj temi, Ana Morales se trudila da u praksi primeni neke od dragocenih saveta stručnjaka koje je upoznala, iako joj to nije uvek polazilo za rukom.

„Ima ih mnogo i teško ih je sažeti u svega nekoliko redova, ali pokušala sam da izdvojim one koji su mi ostali u sećanju i koji mi na neki način pomažu da sebi pojednostavim život“, kaže ona za Vogue Italia.

Briga o sebi ne znači da ste sebični

Zašto briga o sebi treba da bude prioritet u životu bila je tema jednog od njenih prvih tekstova o mentalnom zdravlju i jedna od stvari koje je pokušavala da ponavlja sebi kada bi zbog toga osećala krivicu.

„Uvek mi je pomagalo objašnjenje psihološkinje Sare Nohede: ‚Moći ću da pomažem drugima u zavisnosti od toga kako se osećam. Ako nisam dobro, nemam šta da pružim. Sve počinje od mene. To nije sebičan pristup, već realističan.‘“

Osim toga, uverenje da briga o sebi ne treba da bude prioritet često pokreće još jednu negativnu misao - verovanje da bi drugi trebalo da se brinu o nama. Tako ulazimo u stanje pasivnosti, praćeno negativnim prigovorima koji nikome ne donose korist.

Briga zbog svega ne znači da ste odgovorniji

„Donedavno sam mislila da je neophodno da trošim energiju na razne scenarije koji bi mogli da se dogode u određenim situacijama. Verovala sam da je zabrinutost pre nego što se nešto dogodi način da predvidim moguće probleme i pripremim se za suočavanje sa potencijalno lošim ishodima. Međutim, kada upadnem u tu opasnu zamku preteranog razmišljanja, setim se izjave psihološkinje Ane Gutijeres Laso: ‚Brinuti se nije isto što i postupati ispravno. Izraz ’zabrinutost unapred’ opisuje unutrašnje stanje koje prethodi stvarnom ’preuzimanju odgovornosti’ za nešto. Nema smisla unapred trošiti energiju na brigu, već treba što pre prionuti na posao. Brinuti se nije isto što i učiniti ono što je potrebno da bismo se izborili sa nekom situacijom. Kada je zabrinutost preterana, dovodi do blokade umesto do delotvorne reakcije.‘“

Pozitivnost može da se nauči

Kako kaže, Ana Morales već neko vreme više ne želi da bude zarobljena u konformističkom načinu razmišljanja prema kom je pozitivnost stanje uma neraskidivo povezano sa ličnošću, tj. nešto sa čim se ili rađamo ili ne. To je pojednostavljen argument koji su brojni stručnjaci opovrgli u mnogim intervjuima.

„Možete da naučite da budete pozitivni, ali da biste u tome uspeli, morate mnogo da radite i da budete dosledni. Promena je izazovna jer je naš um navikao da razmišlja i posmatra stvari na potpuno drugačiji način od onoga koji želimo da usvojimo“, rekla joj je Blanka Tehero Klaver, istraživačica u grupi za sajberpsihologiju na univerzitetu UNIR, onlajn univerzitetu povezanom sa poslovnim svetom.

Ako uzmemo u obzir da ćemo, kada razmišljamo pozitivno, moći da pronađemo bolja rešenja, onda je vredno uložiti trud.

Neuspeh je deo puta

Ohrabrujuće poruke koje nas navode da poverujemo da možemo da postignemo baš sve mogu da stvore toksični pritisak da uvek budemo pozitivni, što izaziva negativne posledice kada ne ostvarimo željeni rezultat.

Istina je da je neuspeh deo života. Kako joj je psiholog Hose Elijas jednom rekao, neuspesi su stepenice koje vode do uspeha.

„Uvek postoji nešto što možemo da uradimo. Naš život postaje sve složeniji, a mnogo pomaže kada naučimo da prepoznamo šta ne mora nužno da bude ostvareno baš danas, već može da se rasporedi tokom cele nedelje“, dodaje psihološkinja Ibana Hihosa Sola.

Samopouzdanje se gradi zajedničkim snagama

Pre izvesnog vremena Ana Morales je čula glumicu Kajetanu Giljen Kuervo kako govori o potrebi da se među ženama stvori mreža ženske solidarnosti. To je važan i neophodan korak, naročito imajući u vidu rezultate više studija koje pokazuju da devojčice od najranijeg uzrasta imaju manje samopouzdanja.

„Naučni časopis Science zaključio je 2017. godine da je manja verovatnoća da će šestogodišnje devojčice smatrati sebe inteligentnim i bistrim od svojih vršnjaka dečaka. Zbog toga volim da primenjujem pozitivno potkrepljenje u odnosima sa ljudima oko sebe. Ističem njihove dobre osobine i obraćam im se s ljubavlju. Zbog toga se osećam dobro, a takav pristup pozitivno utiče i na moje mentalno zdravlje, kao i na mentalno zdravlje drugih.“

Naučite da se prema sebi ophodite lepo

„Kada postanemo sami sebi najbolji prijatelji, život postaje lakši.“

Taj citat Dajan fon Firstenberg velika je istina koju bi trebalo da primenjujemo u svakodnevnom životu.

„Koliko često razgovaramo sa sobom grubo i zahtevno, onako kako se nikada ne bismo obratili nekom drugom? Neću tvrditi da je lako, i dalje sam previše stroga prema sebi kada pogrešim, ali trudim se da se setim ovog citata i objašnjenja koje mi je dao psiholog Hesus Matos: ‚Kada naučimo da promenimo način na koji se ophodimo prema sebi, možemo da promenimo i svoje raspoloženje.‘“

Govorite o mentalnom zdravlju javno

Poslednjih godina mnoge javne ličnosti otvoreno su govorile o svom psihičkom stanju, normalizujući raspravu koja se dugo smatrala gotovo tabu temom.

„Razgovor o mentalnom zdravlju pred drugima, baš kao što razgovaramo o drugim aspektima svog fizičkog zdravlja, veoma je koristan. Kako je objasnila psihološkinja Ana Gomez de Eskarusa: ‚Deljenje osećanja sa drugima pomoći će nam da ih bolje razumemo, kontrolišemo i regulišemo.‘“

Manje razmišljajte da biste imali više energije

U ovom vremenu preteranog razmišljanja i neizvesnosti Ani Morales su izuzetno pomogli saveti za mentalno rasterećenje i psihološki minimalizam.

„Nije lako zaustaviti spiralu neprekidnih misli koje nas zarobljavaju u opasnom začaranom krugu, ali kada primetim da se to dešava, pokušavam da se setim saveta Pilar Gere: ‚Nemoguće je biti srećan kada postanemo opsesivni mislioci. Potrošnja energije je ogromna. Nema gore vežbe od sprinta na 100 metara u kom trčite ukrug na malom prostoru.‘“

Naučite da se konstruktivno prepustite situaciji

Još jedna važna lekcija koju je naučila jeste da ne moramo da uklonimo ili rešimo svaku negativnu emociju istog trenutka kada je osetimo.

Često žurimo da pronađemo brzo rešenje kako bismo prestali da se osećamo tužno, anksiozno ili frustrirano, kao da su te emocije greške koje treba ispraviti. U stvarnosti, one predstavljaju signale, ukazuju na nezadovoljene potrebe, prekoračene granice ili promene koje su nam neophodne.

„Kada ih saslušamo umesto da se borimo protiv njih, možemo da razumemo šta se zaista događa u nama. Prihvatanje činjenice da će biti teških perioda ne znači odustajanje. Naprotiv, ono podrazumeva razvijanje realističnijeg i dugoročno održivijeg oblika unutrašnje ravnoteže.“

Zaustaviti se ne znači doživeti poraz

Neprestano reagovanje, naročito kada to činimo impulsivno i bez odlaganja, nikada ne donosi ništa dobro. Iako nas svet u kom živimo navodi da verujemo kako svaki put kada odlučimo da zastanemo nešto gubimo, upravo u miru koji donose pauze, povlačenje korak unazad i tišina pronalazimo pravi put.

„Tada menjamo perspektivu iz koje posmatramo stvari. Odvajanje vremena za predah, tokom kog ne radimo ništa i opuštamo se ili se bavimo aktivnostima u kojima uživamo i zbog kojih se osećamo dobro, ključno je za ponovno usmeravanje pažnje i pronalaženje pravog pravca u životu.“

Oni koji nastavljaju da slepo trče ka cilju možda, a da toga nisu ni svesni, biraju najduži put. Oni koji zastanu i razmisle o tome kojim putem je najbolje krenuti možda će ih već čekati na cilju, zaključuje Ana Morales.