Čitanje je novi wellness: Stručnjaci objašnjavaju šta se dešava sa mozgom kada telefon zamenimo knjigom

A jedan od najjednostavnijih odgovora možda već godinama stoji na polici pored nas.

Čitanje ponovo postaje wellness navika.

Ne samo zato što nas na neko vreme odvaja od telefona, već zato što stručnjaci sve više govore o njegovom uticaju na duboku pažnju, mentalni odmor, emocionalnu regulaciju i ono što se u neurologiji naziva kognitivnom rezervom.

Drugim rečima, nekoliko poglavlja romana pred spavanje možda nije samo prijatniji način da završimo dan. To je potpuno drugačija vrsta stimulacije od one koju mozgu pruža telefon.

Čitanje radi gotovo suprotno od beskonačnog skrolovanja

Kada prelazimo sa jednog kratkog videa na drugi, zatim na poruku, vest, fotografiju i ponovo video, mozak neprestano dobija nove informacije.

Pedagoškinja i ekspertkinja za neuronauku Marta Romo objašnjava da takav fragmentiran sadržaj može da preoptereti nervni sistem, dok čitanje zahteva duboku i održanu pažnju.

Umesto stalnog preskakanja između novih stimulansa, nekoliko minuta pratimo istu priču, ideju ili argument.

Upravo taj kontinuitet može da napravi prostor u kojem se pažnja smiruje, a spoljašnji podražaji privremeno utišavaju.

Možda zato osećaj nakon pola sata čitanja i pola sata skrolovanja nema gotovo ništa zajedničko – čak i kada smo oba puta sedeli na istom kauču i verovali da se „odmaramo“.

Nekoliko minuta može biti dovoljno da osetimo razliku

Često citirano istraživanje neuropsihologa Dejvida Luisa povezivalo je svega šest minuta čitanja sa značajnim padom pokazatelja stresa.

Stručnjaci upozoravaju da ne treba previše insistirati na jednoj dramatičnoj brojci, ali smatraju da je važnija sama poruka: efekat smirivanja može da počne relativno brzo.

Čitanje zahteva dovoljno koncentracije da nas makar nakratko izvuče iz vrtloga sopstvenih briga, a održavanje pažnje na jednoj aktivnosti može da umanji mentalno „skakanje“ sa teme na temu.

Roman može da bude i mala vežba empatije

Fikcija ima još jednu zanimljivu osobinu.

Psihijatrica Rosa Molina ističe da istraživanja povezuju čitanje fikcije sa određenim kognitivnim i socijalnim koristima, uključujući empatiju i razumevanje mentalnih stanja drugih ljudi, mada naglašava da su efekti uglavnom skromni i zavise od vrste studije.

Roman nas, na vrlo bezbedan način, primorava da neko vreme živimo u glavi osobe koja možda nema gotovo ništa zajedničko sa nama.

Pratimo njene motive, pogrešne odluke, strahove i želje. Mozak na neki način „isprobava“ tuđe perspektive, bez stvarnih posledica koje bi takvo iskustvo imalo u životu.

I upravo zato čitanje nije samo konzumiranje priče.

Ponekad je i način da bolje razumemo sopstvenu.

Ne morate prvo da vratite koncentraciju da biste ponovo počeli da čitate

Jedan od najčešćih problema je dobro poznat: uzmemo knjigu, pročitamo dve stranice i već tražimo telefon.

To ne mora da znači da smo „prestali da budemo ljudi koji čitaju“.

Problem je možda u treningu pažnje.

Romo objašnjava da stalne notifikacije i kratki sadržaji uče mozak da očekuje novu stimulaciju i brzu nagradu. Što češće to ponavljamo, teže nam je da dugo ostanemo uz jednu stvar.

Ali dobra vest je da se ista logika može primeniti u suprotnom smeru.

Profesor kognitivne psihologije Jon Andoni Dunabeitia kaže da mnogi veruju da prvo moraju da povrate sposobnost koncentracije kako bi mogli da čitaju, dok zapravo samo čitanje može da bude način da je ponovo treniramo.

Njegov savet nije roman od 600 stranica niti ambiciozan godišnji cilj.

Dovoljno je 10 ili 15 minuta dnevno, bez notifikacija i bez zahteva da pročitamo određeni broj knjiga.

Papir možda ipak ima jednu prednost

Ako želite da povratite duboku koncentraciju, Romo preporučuje čitanje na papiru.

Prema njenom objašnjenju, fizička knjiga daje mozgu prostorne orijentire – vidimo gde stranica počinje, gde se završava i koliko smo pročitali – što može doprineti razumevanju i pažnji.

Predlaže čak i jednostavan stari trik: obeleživač postavljen tamo dokle želimo da stignemo tog dana. Tako cilj postaje vidljiv i konačan, umesto beskrajnog sadržaja kakav dobijamo na ekranu.

Ali možda je još važnije čitati ono što nas zaista zanima.

Ako pokušavate da vratite naviku, nema mnogo smisla započeti knjigom za koju mislite da biste „morali“ da je pročitate.

Stručnjaci savetuju da biramo priče koje bude radoznalost – preporuku prijatelja, roman po kojem je snimljen film koji volimo ili čak nekoliko različitih knjiga između kojih možemo da biramo u zavisnosti od raspoloženja.

Čitanje i „štednja“ za mozak

Najzanimljiviji deo priče možda se ne odnosi ni na trenutno raspoloženje, već na mnogo duži period.

Čitanje spada među aktivnosti povezane sa kognitivnom rezervom – sposobnošću mozga da se bolje prilagođava promenama i duže očuva funkcije poput pamćenja, pažnje i rasuđivanja.

To ne znači da knjige mogu da spreče neurodegenerativne bolesti.

Molina upravo upozorava na tu važnu razliku: kognitivna rezerva ne mora da spreči promene povezane sa starenjem, već može da pomogne mozgu da ih duže kompenzuje. Čitanje je samo jedan deo tog mozaika, uz obrazovanje, intelektualno stimulativne aktivnosti i druge životne faktore.

Istraživanja na starijim odraslim osobama takođe su povezivala redovno čitanje sa manjim rizikom od kognitivnog pada, ali stručnjaci naglašavaju da na zdravlje mozga istovremeno utiču fizička aktivnost, kardiovaskularno i metaboličko zdravlje, san, ishrana, sluh i društveni odnosi.

Slično važi i za često ponavljanu tvrdnju da ljudi koji čitaju žive duže. Postoje opservacione studije koje su pronašle povezanost između čitanja knjiga i dužeg preživljavanja, ali takva istraživanja ne mogu da dokažu da je samo čitanje uzrok dužeg života.

Možda nam ne treba još jedan wellness trend

Čitanje nema aplikaciju koja broji serije, nema komplikovan protokol i ne zahteva da kupimo još jedan uređaj.

Možda je baš zbog toga toliko privlačno u trenutku kada je čak i odmor postao nešto što pokušavamo da optimizujemo.

Deset stranica. Petnaest minuta. Telefon sa strane. Knjiga koja nas zaista zanima.

Ne mora svaki trenutak proveden uz roman da postane projekat za samousavršavanje. Zapravo, verovatno je bolje da ne postane.

Ali ako usput dobijemo nekoliko minuta u kojima pažnja prestane da skače, misli se malo utišaju, a mozak ponovo vežba da ostane uz jednu stvar – možda je upravo to vrsta wellnessa koja nam je trenutno najpotrebnija.