Zašto je ponekad važno zbrisati iz Srbije

Kad vidim kulu Genex i uđem u suludi promet tamo ispred Novog Beograda na putu od granice s Hrvatskom - meni svaki put ponovo zaigra srce.

Znam, apsolutno se živciraju svi koji u toj gužvi idu s posla i gube vrijeme, ali meni je to znak da sam se vratila svojoj drugoj kući. Ne mogu da se ne veselim. Još kad prođem Brankovim mostom, pa mi s lijeve strane pukne pogled na Kalemegdan, a s desne na Beograd na vodi - ja sam baš sretna.

Vratila sam se. Kad me neko vrijeme nema, ja počnem jedva čekati da opet dođem.

Nedavno mi frendica, onako pokunjeno, na kraju puta kaže: a sad povratak u stvarnost, idemo doma. Nervozna je, ne da joj se. Ja sam s druge strane uzbuđena, jer pazite ovo - moja stvarnost je totalno dobra. Ja se vraćam nečem što mi je super.

Čeka me moj ugao Takovske i Cvijićeve, fantastične pljeskavice, kvartovski kafići, live rock bandovi koji sviraju doslovno u mojoj ulici. Nije modro more, nego sive ulice, ali meni je taj osjećaj puno bitniji od scenografije.

Ima taj jedan film Mikea Leigha - Secrets & Lies- gdje glavna glumica Cynthia, koja živi u raspaloj kući i s disfunkcionalnom obitelji - kupi ležaljke za plažu. Stavi ih u svoj raspali vrt i legne pijuckajući koktelčić (iako je lagano na ivici da je alkoholičarka). I tako ležeći na zubatom engleskom suncu usred sive provincije industrijskog grada kaže - eh, ovo je život!

Sve je u oku promatrača. Meni je ovaj grad apsolutno i dalje prekrasan. Iako možda nije toliko zelen i zrak nije neke kvalitete - ali njegova me energija i ulice i dalje opijaju.

Ali ima jedna caka - treba otići i maknuti se tu i tamo, da bi se cijenilo ono što gledaš svaki dan. I naučiš to cijeniti.

***

Bonus video: Saveti čoveka s najlepšim dvorištem u BG za uređenje terase