"Za čoveka nema ničeg časnijeg od toga da stane u zaštitu žene".
U ovo vreme, kad do nas sve češće stižu užasne vesti o zlostavljanju, mučenju, ponižavanju žena, među brojnim pitanjima nametne se i jedno – gde su oni pravi muškarci. Jesu li skrajnuti jer su nasilnici po pravilu bučniji ili ih je jednostavno sve manje?
A šta je to uostalom „pravi muškarac“? Da li je to onaj koji ti svaki put pridrži vrata od lifta, koji šmekerski reši bilo kakav nesporazum, onaj koji te u trenu nasmeje do suza, koji te ćutke uhvati za ruku kad ti se sve skupi, onaj za kog znaš da će biti tu da te podigne ako padneš? Ili je pravi onaj za kog si se već jednostavno vezala. Nisi o takvom maštala, no tako je kako je.
Ali brak nije mašina koja se navije i onda zauvek funkcioniše – kaže vladika Grigorije, episkop diseldorfski i cele Nemačke, čovek čije mišljenje vole da čuju mnogi.
Iz njegovih mudrih reči nazire se ideja o tom pravom muškarcu.
„Jedna od najvažnijih stvari za funkcionisanje bilo koje je vrste odnosa, pa i bračnog, jeste razgovor. Razgovor pre bilo čega drugog. Važno je reći onima koji se nalaze prekoputa vas šta osećate, šta vas muči i tišti, šta vam to smeta u odnosu. U konačnici, treba im reći šta očekujete od njih i zajednice/odnosa koji gradite. Tu nema mnogo prostora za igre i sujetu jer one mogu odvesti u potpuno suprotnom pravcu od željenog, razgrađujući i komplikujući još više odnos.“
Dakle, sa pravim muškarcem možeš da razgovaraš, da mu kažeš šta te muči, možeš da očekuješ da će razumeti ili makar pokušati da razume kako se osećaš. To je čovek koji zaista želi da priča kad zaškripi, a ne da se jednostavno okrene.
On takođe zna da nije zdravo da budete upućeni isključivo jedno na drugo.
„Univerzalni recept za brak ne postoji, ali nije dobra usmerenost samo na drugog čoveka jer dođe do trenja te linije energije među njima. Potrebno je treće, četvrto, peto, potreban je odnos sa drugima tako da dvoje čuvaju taj odnos među sobom. Egoistično je misliti da ste dovoljni jedno drugom kad se venčate.“
Stoga pravi mušakarac ume i da se nosi sa ljubomorom.
„Morate da se zaljubite u sebe. Morate da volite sebe. Svaki čovek mora da voli sebe. I to je veoma važna stavka u borbi protiv ljubomore. Onda, čak i ako vas drugi ponižavaju ili govore da niste baš nešto dobri, bićete zadovoljni sobom. U isto vreme, naravno, dobro je biti uravnotežen i zaista znati svoje realne mogućnosti i sposobnosti. Ali predlažem da ljudi vole sebe.“
Takav čovek zna i, ako iz bilo kog razloga dođe kraj, da ne treba da pravi scene i da je najbolje da se dostojanstveno povuče.
„Svi dobro znamo da je u životu mnogo toga daleko od idealnog i da, nažalost, naša ljubav ne može uvek pobediti i preobraziti tuđu neljubav i nepažnju. U tom slučaju, najbolje je povući granicu u odnosu i, koliko je to moguće, udaljiti se i zaštiti sebe“, kaže vladika.
Pravi muškarac neće nikad pomisliti da osudi ženu zbog nekog njenog izbora i razumeće da deca ne moraju da budu preduslov za srećan brak.
„Ženama koje nisu postale majke, ma kakvi bili razlozi za to, nisu potrebni ni sažaljenje ni osuda. One neretko svojim davanjem i požrtvovanjem čine za svoje bližnje i za sve oko sebe mnogo više od drugih. Deca svakako jesu radost i sreća, ali bračni parovi, ljudi koji su stupili u bračnu zajednicu, a nemaju dece, ne treba nikada da misle da su neki ljudi koji nemaju blagoslova ili da su zbog nečega kažnjeni. Brak je pre svega zajednica ljubavi dvoje ljudi. Ako neko dobije decu, to je radost i sreća, ali ako ne dobije, to ga ne sprečava u umnožavanju ljubavi.“
I ono što je i danas i uvek neizmerno važno – pravi muškarac ima jasan stav o nasilju nad ženama.
„Nema ništa nečasnije od nasilja nad ženama i decom. Ako želimo da budemo iskreni, a vreme je da budemo – borba protiv nasilja nad ženama i decom jeste istinska borba za porodicu. Porodica treba da se brani tamo gde je ona prvenstveno ugrožena – a to je najčešće, nažalost, unutar same porodice“, kazao je vladika nedavno dajući tako podršku ženama koje u Beogradu protestuju protiv nasilja.
Muškarac koji je u stanju da nemilosrdno povređuje, a kamoli ubije rođeno dete, ne može se nazvati ocem, nastavio je vladika Grigorije.
„Muž koji je u stanju da tuče, a kamoli ubije ženu, ne može se nazvati ni mužem ni muškarcem. Svaki normalan muškarac ima obavezu da u ovoj borbi stoji uz svoje kćeri, žene, majke, sestre, prijateljice. Svaki drugi postupak je licemeran ili ukazuje na izvitopereno poimanje muškosti“, kaže on.
Za čoveka nema ničeg časnijeg od toga da stane u zaštitu žene, zaključuje vladika.
„Ne zato što je žena u bilo čemu slabija od muškarca, jer ona to nije, već zato što žena – delovanjem brojnih socioloških, kulturnih, i religijskih faktora – jeste najčešće žrtva nasilja.“
BONUS VIDEO: Radmila Petrović o roditeljstvu
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
