Princezu Dajanu kritikovali su zbog frizure, a njen odgovor i danas se prepričava

Ali kada je 1991. odlučila da kosu skrati više nego ikada ranije, jedan fotograf nije mogao da zadrži mišljenje za sebe. Dajana mu je odgovorila toliko brzo i duhovito da je, kako je kasnije sam priznao, morao da prihvati poraz.

Priču je više od tri decenije kasnije ispričao Artur Edvards, dugogodišnji fotograf britanske kraljevske porodice, u knjizi Cup of Tea, Arthur?, posvećenoj njegovoj karijeri dugoj više od 50 godina.

Frizura koja je potpuno promenila izgled princeze Dajane

Dajana je u martu 1991. posetila britansku vazduhoplovnu bazu RAF Scampton sa novom, veoma kratkom frizurom.

Edvards je priznao da mu se promena nije dopala. Dajaninu novu frizuru opisao je kao „dečačku“, iako je u to vreme upravo vrlo kratka kosa postajala jedan od najmodernijih beauty izbora.

Za to je dobrim delom bila zaslužna Linda Evanđelista, koja je krajem osamdesetih drastično skratila svoju dugu kosu i ubrzo pokazala da kratka frizura može da izgleda jednako glamurozno. Njena transformacija postala je jedan od najprepoznatljivijih beauty trenutaka ere supermodela, a Dajana je početkom devedesetih krenula u sličnom pravcu.

Edvards, međutim, nije bio impresioniran.

Kada se njihov susret približio kraju, rekao joj je da će, ukoliko nastavi toliko da skraćuje kosu, uskoro izgledati poput pevačice Šinejd O'Konor, poznate po gotovo potpuno obrijanoj glavi.

Dajana je, prema njegovom sećanju, najpre pocrvenela, a onda pogledala njegovu proređenu kosu.

„Barem ja imam kosu, Arture“, odgovorila mu je uz osmeh.

Edvards je počeo da se smeje i priznao poraz.

Ali Dajana očigledno još nije završila. Kada je sela u službeni automobil, navodno se okrenula svom vozaču i zadovoljno prokomentarisala: „To ga je ućutkalo.“

Humor koji se nije uklapao u sliku „stidljive Dajane“

Ovakve priče možda najbolje objašnjavaju zašto je privatna Dajana bila znatno drugačija od slike povučene i stidljive mlade žene koja ju je pratila na početku života u kraljevskoj porodici.

Edvards se prisetio i drugog događaja koji pokazuje istu kombinaciju pažljivosti i britkog humora.

Tokom kraljevske posete Egiptu fotograf se ozbiljno razboleo, a Dajana mu je poslala svog lekara. Nakon nekoliko dana bolesti izgubio je dosta kilograma, što princezi očigledno nije promaklo.

Kada su se ponovo sreli, umesto ozbiljnog komentara rekla mu je da je bolest „učinila čuda za njegov struk“.

I upravo takve anegdote daju nešto drugačiju sliku žene čije su fotografije decenijama analizirane do poslednjeg detalja – Dajana očigledno nije bila samo predmet komentara ljudi oko sebe. Kada bi joj neko rekao nešto što joj se nije dopalo, vrlo često je umela da uzvrati.