Šta bi Merilin rekla kad bi joj u zagrobnom životu ovih dana pustili Netflix?
Šta bi Merilin rekla kad bi joj u zagrobnom životu ovih dana pustili Netflix?
“Tužba!” Ne znam šta bi joj drugo izletelo posle filma Blond koji kao da je za cilj imao samo jedno – da polarizuje publiku. Dobro oprobani holivudski recept već neko vreme.
Za početak dve dobre stvari. Zanosna u svakom smislu Ana de Armas i sjajna, gotovo modna fotografija Čejsona Irvina. I to je to. Nema više. Zašto je film Blond toliko loš da ga morate pogledati?
Zato što je loša studija traume koja u slučaju fiktivne Norme Džin znači galone suza i slina, halucinacija, šizofrenih, ali loše osmišljenih epizoda. Jedna od omiljenih mi je ona sa bebom koja plače u zatvorenoj fioci. Da, dobro ste pročitali. Normina bolesna mama je dok je ova bila beba, stavljala da spava u fioku umesto u krevetac, jer je bila siromašna. Norma onda poraste i kad joj zvoni telefon ona čuje plač bebe zatvorene u fioci. Prosto briljantno.
Kroz sve svoje traume, posebno onu u kojoj želi da upozna oca kog nikad nije videla, pa joj se priviđa svašta, hoda naravno gola jer valjda je režiser Endrju Dominik pomislio – hej pa Merilin je seks bomba, daj što više golog tela i eksplicitnog mehaničkog seksa, a i brate vidi ovu boginju Anu de Armas, šteta da je uopšte i oblačimo. I tako bi film o jednoj od najvećih holivudskih diva koja je u tumačenju pomenutog režisera čitala Dostojevskog, htela da glumi Čehovljevu Anu iz “Tri sestre”, ali jebi ga svi su joj gledali u zadnjicu i zbog te neshvaćenosti, površnosti, ona je mrzela Merilin, ali nije volela ni Normu jer – traume iz detinjstva (mama je davila u kadi, pokušala je da je ubije, spavala je u fioci, prolazila je kroz vatru, tatu nije upoznala).
Norma, odnosno Merilin u filmu Blond nema nijednu lucidnu epizodu. Zapravo lažem – ima, onu kad producentu spusti slušalicu jer čuje da njena koleginica iz filma ima milion puta veći honorar. Jedina scena u kojoj izgleda i zvuči kao realna osoba ili filmska zvezda – svejedno. Sve drugo je kako mali Perica koji je dobio budžet od 22 miliona dolara zamišlja nesrećnu, psihički nestabilnu, slavom opterećenu seks bombu.
Zamišlja je kroz gomilu mutnih kadrova (jer nije joj dobro) koji se vrhunski prelivaju u nešto drugo, vrlo banalnu smenu crno bele i kolor tehnike i sad dolazimo do onog zbog čega film nije za maloletne. Eksplicitne scene. Snimljene su bez mane. Problem je samo u tome što oralni seks, silovanje, abortus, trojka i ostalo glavnu ličnost ovog filma, glumicu Merilin Monro smeštaju u kontekst žene koja ćuti, trpi, a ništa od svega što radi nije nikako motivisano, nego eto zanimljivo je u 21. veku, kad je Merilin mrtva već 60 godina, da je vidimo kako poput duha leluja u svim tim “šok” situacijama. Ne želim ni da gledam u njenoj biografiji šta je od svega navedenog u filmu istina, a šta fikcija. Fikcija je okej kada je u cilju dobre priče, ali ovo nije dobra priča. Ovo nije film o seksi divi koja je ispod šminke bila nesrećna, podeljena i sama, već pokušaj prikaza šizofrenije kroz kadrove gole, i da stvar bude još gora – odlične glumice. Glumice koja je u filmu morala da se saplete dok je nosila tacnu, padne na stomak i doživi pobačaj.
Gledajte ako ste zaludni ili radoznali. U suprotnom, čekajte novi film bebe iz fioke – Ane de Armas.
***
Bonus video: Poznate žene koje izgledaju sve bolje kako stare
