Piše Luna Lu: I tek tako - Keri i ja smo ponovo drugarice

Molila sam da se otkupe prava da svi imaju mogućnost da vide to čudo koje je već tada postao ozbiljan planetarni fenomen.

Ta odluka nije doneta te sezone na vrhu Beograđanke, nešto kasnije seriju je otkupila tadašnja TVB92 i voila - više ništa nije bilo isto u životu devojaka i žena.

Imala sam tada 33 godine i još sam verovala u bajke.

Kada malo bolje razmislim, sa ove distance - dobar deo mojih tridesetih obeležila je četvoročlana ženska banda.

U Njujorku 2005. čak smo iz zezanja išli na turneju "Sex and The City".

Pun autobus nas fanatika koji obilazimo za seriju važne toponime, a usput igramo kviz znanja trivija iz raznih sezona.

Nepotrebno je reči da sam na sva pitanja imala tačan odgovor.

Neke od stanica bile su - čuvena zgrada gde je Keri živela, poslastičarnica "Magnolija" sa čuvenim mafinima, prodavnica Manolo Blahnik cipela, radnja kostimografkinje serije Patriše Fild, ali i erotski šop odakle je potekao čuveni vibrator "Zeka" omiljen svim akterkama.

https://www.youtube.com/watch?v=ce-2m-ILu_E

Jedini autogram koji posedujem je fotografija Sare Džesike Parker sa posvetom "Mojoj sestri Lu, od srca Sara".

Organizovala ga je drugarica koja živi u Njujorku i radi u svetu visoke mode.

Bio mi je to jedan od najdražih poklona, ikada.

Na samom početku, sa Keri sam imala puno dodirnih tačaka.

Obe smo pisale kolumne, jedva sastavljale kraj sa krajem, dovijale se kako znamo i umemo da teramo modu, da se obučemo neobično, nosile smo ogromno cveće na reveru sakoa, dovodile se do bankrotstva zarad para savršenih štikli i bile izgubljene u svetu muško ženskih odnosa - ona tamo, a ja ovde u balkanskoj varijanti Nujorka - Beogradu.

Obe smo bile glamurozni socijalni slučajevi, alergične na venčanice.

Međutim, u jednom momentu naši životi više nisu imali ništa zajedničko.

Kako se bližio kraj serijala, tako sam se i ja bližila jubileju 40 godina na Zemlji.

Ona je žena napredovala u životu, bogatila se i više nisam mogla ni modno da je ispratim - nismo imale više ništa zajedničko.

Posle finansijske krize 2008. kada se raspukla moja eksel tabela zarade - ona je planirala da se uda na filmu.

Keri mi je postala Skeri.

Celu moguću ušteđevinu dala sam na cipele što je najgluplja investicija ikada i nju sam krivila što me je ubacila u taj trip da zaboravim da je Keri samo jedna velika iluzija.

I evo me, 2021. pišem ove reči, (na istom kao njenom "Epl" lap topu) - pošto sam odgledala prve dve epizode nastavka serije pod nazivom "I tek tako...", dostupne na HBOGo platformi.

I, moram vam priznati da sam bila skeptična i spremna da oštro kritikujem nastavak, ali ne lezi vraže...

https://www.youtube.com/watch?v=Cy8Zz7Q56dY

Opet sam osetila magiju, iako bez Samante i onih tako jedinstvenih uvodnih taktova špice.

Moj otpor je ubrzo popustio i pustila sam da me opet zavedu ove ženske, uvuku u priču i da mi dušu nahrane svi ti kadrovi Njujorka i modnih delicija.

Ako je suditi po prve dve epizode linija priča neće biti nimalo isprazna kao u franšizama filmova.

Vraća se u drugom obliku opet priča o usamljenosti i realnim životnim strahovima.

Može se reći da je sve to u domenu "i bogati plaču" žanra, ali ja sam toliko gladna bajki, baš kao i ostvarenih želja u ovom brutalnom vremenu da sa nestrpljenjem očekujem treću epizodu.

I da, Keri nisam više ljuta na tebe - ipak smo prijateljice više od 20 godina i saosećam sa tvojim gubitkom - tu sam opet, kad ti je teško - zato služe kako pravi tako i imaginarni prijatelji.

***

Bonus video: Modni trikovi koje možemo da ukrademo sa Nedelje mode u Parizu