"Dobili ste besplatan poklon tretman lica", piše u SMS poruci s nepoznatog broja, sročenoj tako da zaista zvuči kao lep i koristan poklon, uz poziv da se već danas javim da zakažemo termin. Ne pada mi na pamet.
Ne znam kako je kod nas počeo taj trend besplatnih kozmetičkih poklon tretmana, ali sećam se kad sam prvi put „zagrizla“ mamac. Drugarica mi je javila da je bila na nekom tretmanu lica, da su odlični preparati, ali preskupi, ali odlični toliko da i samo taj probni tretman vredi, pa je ostavila imena nas nekoliko, kad već daju besplatno. Ubrzo je stigla poruka.
Ništa me ne košta, mislila sam, nakon što sam se uverila da ne postoji varijanta u kojoj bi taj tretman bio bolan ili na bilo koji način štetan za kožu. Ispostaviće se da mi je uprkos tome ostao kao prilično traumatično, ali poučno iskustvo.
Zakazala sam termin i pojavila se u zakazano vreme. Nasmešena devojka s recepcije zamolila me je da pričekam, a samo nekoliko sekundi pojavila se još nasmešenija devojka koja će mi pokazati kako rade njihovi preparati, samo prvo da me pogleda njihova nasmešena dermatološkinja čija će reč dati dodatnu težinu celom postupku. Uputila je par zabrinutih pogleda na račun moje suve kože, ali je s osmehom konstatovala da će sve to rešiti njihovi odlični preparati. Toliko odlični da će se već pri prvom korišćenju videti rezultat. Jedva sam čekala da vidim rezultat, a da bih bolje videla, devojka mi je namazala samo polovinu lica – da bih mogla da uporedim s onom nenamazanom.
I to mazanje krema jedne za drugom trajalo je bar sat vremena, jer je za svaku morala da ispriča o sastavu, dejstvu, načinu upotrebe, a za neke je imala i prikladne anegdote. U trenutku kad je završila demonstraciju, sa zadovoljstvom je konstatovala da je mnogo, mnogo bolje i gurnula mi ogledalo, da vidim i sama. Jeste, jedna polovina lica izgledala je i meni bolje. A onda mi je saopštila cenu tih preparata, koji stižu u divnom i praktičnom pakovanju sa aparatom koji je neophodan kako bi imali maksimalan efekat. U tom trenutku, cifra je pokrivala oko tri moje plate. Pet meseci stanarine. Bar dva all inclusive letovanja. Jedna polovina lica se namrštila.
„Naravno, uradiću vam tretman i na drugoj strani, čak i ako se ne odlučite na kupovinu“, brzo je uskočila devojka. „Ali, mislim da svaka žena zaslužuje ovakvu negu. A i može da je priušti, zato što smo spremni da izađemo u susret“, nastavila je predlažući kupovinu u milion rata, tako da se neće ni osetiti… Nisam bila ubeđena, pa je pozvala menadžerku, najnasmešeniju ženu u zgradi, da mi objasni koliko ću zapravo uštedeti ako kupim te preparate…
Bilo je sve to prilično agresivno i zastrašujuće. Trajalo je. Kao u nekom košmaru, svi ti iskrivljeni osmesi ponavljaju ti neku priču sve glasnije, a ti bi samo da odeš odatle. A kako s pola namazanog lica?
Pročitajte još:
Po jednom scenariju, izaći ćeš s gorkim osećajem da si ispala magarac i kolekcijom luksuznih krema koje ćeš otplaćivati narednih pet do deset godina. Po drugom – osvestićeš na vreme tehnike manipulacije i aktivirati odbrambeni mehanizam koji će ponavljati „ne, hvala“, s osmehom ili bez njega, i potrošiti nekad i sate u natezanju s prodavačicama kojima kao da život zavisi od tvoje odluke, u jednoj neprijatnoj i iscrpljujućoj atmosferi za koju uopšte nisi bila spremna kad si prihvatila poklon. U oba slučaja se osećaš loše.
Ok, možda ima onih koji se baš raduju testiranju skupe kozmetike i baš im je potrebna i spremni su da iskeširaju, a možda ima i onih koje zabavlja zavlačenje tih nesrećnih prodavačica i uživaju u njihovim beskrajnim pokušajima da prodaju proizvod. Ali, što se mene tiče, na poklon tretmane fensi kozmetičkih kuća mogu samo jedno da odgovorim: Ne, hvala.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
