Sve je počelo sa bajkama. Neverovatne priče o prinčevima, junacima i nekim sjajnim muškarcima koji rade sve za ženu koju vole. Kad sam malo porasla, bajke su zamenili ljubavni romani. Danas je moj skor pročitanih ljubavnih romana - sigurno preko 40. U isto vreme, moj skor ljubavnih veza - nula.
Na moju žalost, ideju o idealnom muškarcu, ljubavnim vezama i o partnerskim odnosima kakve želim, formirala sam na osnovu izmišljenih likova iz različitih knjiga. Kada su sve moje drugarice počele da stupaju u prve veze, sa nekih petnaestak godina, nisam razumela šta im se sviđa kod tih dečaka. Nekoliko godina kasnije – i dalje ne razumem.
Savršeni muškarci u knjigama
Muškarci o kojima sam čitala bili su romantični, uvek sa nekim luckastim idejama i neopisivo šarmantni. Muškarci sa kojima su moje drugarice u vezi su, po mojim standardima – bolno obični.
Glavni junaci imaju savršenu dozu muškosti, nežnosti i seksepila. Bila sam ubeđena da ima mnogo takvih muškaraca i u pravom životu. Kad ono… ! Trebalo mi je malo vremena da shvatim da su moje omiljene knjige napisale žene, i te žene su opisivale muškarce kakve bismo sve mi htele, a ne one koji su objektivno oko nas.
Sve ovo nema veze sa lepotom. Kada zamišljam likove iz knjiga, nikada nisam umela da zamislim kako izgledaju – čak i ako ga do detalja opišu. Kada kažem da su glavni junaci “da umreš”- to je zbog njihovog karaktera.
U realnosti – malo teže
I same veze su drugačije. U ljubavnim romanima ima svađa, nerazumevanja, ružnih raskida i burnih reakcija – baš kao i u pravom životu. Ali u knjizi se uvek sve poklopi da se oni ipak na kraju razumeju. U pravom životu obe strane teraju svoje, teraju inat, teraju jedno drugo znate već gde.
Čitala sam i romane o ljudima iz prošlih vekova, čitala sam o ratovima koji su se zbog žena vodili i o daljinama koje su se prelazile zbog osobe koju voliš. Provela sam dane i dane čitajući o nekim ljubavima koje su potresale zemlju i stvorila uverenje da ljubav treba da bude takva – ili da ne postoji.
Krivi su romani. Krive su sve priče zbog kojih su moji standardi previsoki. Krivim svaku autorku koja je objavila knjigu o ljubavim vezama i srodnim dušama. Krivim svaku reč i svako slovo koje je iskorišćeno da se opiše konekcija između glavnih junaka. Isperite mi mozak.
I sama sam kriva. Ja nisam devojka iz knjige – rasna lepotica ili princeza. Da prebrojim svoje mane trebaju mi obe moje i par tuđih ruku.
Zato ću dobro razmisliti da li ću svojoj ćerki čitati bajke. Obećala sam sebi da neću da pristanem ni na šta manje od onoga što smatram za ljubav, pre dobrih sedam godina. Tada sam i odlučila da neću biti u vezi “samo da bih bila” ili “zato što mi je dosadno” ili “zato što su sve moje drugarice u vezama”. Da li je to najbolja odluka u životu ili gubljenje vremena – ne znam.
Javiću za koju godinu.
***
Bonus video: Istorijat ljubljenja
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
