Fiksna proteza u 25: Progutala sam bravicu i proplakala k’o kišna godina

foto:Sue Barr / Carte Blanche / Profimedia

Dozvoljeno ti je da kukaš i da se žališ.

Stižem jutros na posao i moje vesele koleginice mi čim me ugledaju požele dobro jutro i postave pitanje: Kako si? Nisam ni sela, već krećem da se žalim na sva usta, tako da ako ste mislili da vam je loše, ništa se ne brinite meni je sigurno gore.

Čak sam sebe podsetila na jedan dosta interesantan razgovor koji sam vodila sa svojom baba tetkom pre par nedelja. Pozvala sam je telefonom i pitala kako je, kaže ona, jao baš lepo od tebe što me to pitaš, evo, pravo da ti kažem, užasno. E pa tako i ja, od jutros sam užasno.

Prvo obukla sam se za jutarnju smenu, a napolju je definitivno avgust, drugo užasno me bole zubi, treće, zamislite pakla, morala sam da stojim u autobusu, eh nepravedni živote.

Što me bole zubi? Zato što sam u svojoj 25. godini konačno prevazišla komplekse i strah od zubara i rešila da stavim protezu, pa sad i dalje jednom mesečno provodim nekoliko sati sažaljevajući samu sebe i ponašajući se kao beba kad joj rastu zubići.

U stvari, najviše bih volela da mogu da se 100 posto ponašam kao beba kojoj rastu zubi, ali nažalost nije socijalno prihvatljivo za odraslu osobu da po ceo dan vrišti. Šteta.

Nego, sada imam nove gumice, tirkizno plave i vrlo sam njima zadovoljno, ali ako se pripremate da stavite protezu, a ne smete, ili ste skoro to uradile, ali ste zabrinute šta smete da jedete, kako sebi da olakšate bolove i i dalje ste u mislima da bi je najradije počupale, ja sam za ovih nekoliko meseci prošla kroz sve to, uključujući i gutanje bravice i evo me, živa sam i vrlo nervozna.

Najgore od svega, na šta morate da se pripremite je sama priprema za stavljanje proteze koja će kod nekih, tako je bilo i kod mene, iziskivati vađenje zuba, zatim prvih nedelju dana ranica u ustima, i na kraju, povratak svih kompleksa iz osnovne škole, ali zauzvrat dobijate nešto mnogo bolje, a to je da konačno radite neku naizgled mučnu stvar potpuno sebi u korist.

Nije li to prava definicija samoljubavi?

Preplakala sam oba vađenja zuba, plakala sam unapred, tokom vađenja, i nakon, i tražila sam da me vode na sladoled kako bih lakše podnela taj strašan trenutak za koji nisam smela da skupim hrabrost 20 godina.

Izabrala sam zubarku koja pretežno radi sa decom jer imam tendeciju da od ovog lekara pobegnem i odbijam da sarađujem pa sam zato morala da pripremim i sebe i ženu koja će mi vaditi zub kako ne bi došlo do neželjenih situacija, a od samog vađenja sam se toliko prestravila da upošte nisam krvarila jer su mi se od straha suzili krvni sudovi i malo su morali da se namuče kako bi mi pustili krv.

Prvih nekoliko sati nakon stavljanja proteze su prošli u neviđenom hajpu i uzbuđenju mog novog aksesoara na licu. Imam milion selfija, zvala sam ljude telefonom da se pohvalim, išla sam redom po gradu obilazeći sve svoje prijatelje i kezeći se svakom poznaniku kog sam srela usput vikajući: Vidi šta imam!

Međutim kao što to biva kod dece predškolskog uzrasta, desila se igračka-plačka.

Oko šest je sve počelo da me boli, balavila sam na sve strane, nisam mogla da govorim i ništa nisam mogla da jedem. Zapravo, narednih pet dana sam jela plazma šejk i nudle, smršala sam dve kile i popila dve kutije lekova protiv bolova.

Ono na šta me niko nije pripremio su ranice na unutrašnjosti usta.

Rekoše mi, malo će da te žulja, e sad ili sam ja toliko razmažena do granica nenormalnosti ili je „malo će da te žulja“ podla laž medicinskih radnika, isto kao što za vakcinu kažu „ma to te samo malo pecne“, druže ne pecne me, otpadne mi pola ruke kao da ste me upucali u rame, ali se pravim važna da se ne blamiram pred ostalom decom.

Sva sreća, sa godinama blama i sramote je sve manje, pa mi tako nije bio problem da po povratku kući sedim na podu dnevne sobe i ridam dečku zbog proteze.

Od zubara sam dobila razna uputstva na temu kako će moj život izgledati sad kad imam ovaj srebrni nakit u ustima, tri različite četkice za zube, savet da možda kupim sebi aparat koji ispira gleđ jakim mlazom vode, konac za zube specijalno za proteze i vosak koji treba da nalepim na bravice kako ne bi po ustima bilo rana.

Prvo, protiv ranica ne pomaže ništa, spremite se to da izdržite jer prvih nedelju dana ni jedan vosak na svetu neće sprečiti da metal ošteti unutrašnjost vaših usta i tu nežnu kožu, sva sreća, to traje realtivno kratko, dok se ne naviknete i posle nema problema.

Drugo rekli su mi da izbegavam da grizem i da moram da koristim 4 različite četkice za higijenu usta i da zube perem posle svakog jela. To sam praktikovala prvih mesec dana, dok sam shvatila da je nemoguće da funkcionišem svakodnevno sa čitavom zubarskom opremom u torbi i vratila sam se na pranje zuba dva puta dnevno. Ujutru i uveče.

Treće, možeš da jedeš sve! Ne daj da te lažu. Možda bi bilo dobro da se u početku izbegava hrana koja se grize, tipa nemoj da jedeš kuvani kukurz baš peti dan po stavljanju proteze. Ali ja sad, posle 6 meseci, jedem sve.

Grizem jabuku, jedem krilca, kidam meso subima, jedem kokice, gumene bombone, žvake, karamele. Prosto nisam htela ničega da se odreknem, a mislim da nema ni potrebe.

Četvrto, nemoj panično da zoveš zubara za svaku sitnicu, nema potrebe, ako spadne gumica, nije strašno, namestiće se, ako ti otpadne bravica i progutaš je, opet ništa strašno, staviće ti drugu. Ako pukne žica, samo je izvadi napolje i zakaži prvi slobodan termin da ti nameste.

Najgore od svega što može da ti se desi jeste da protezu nosiš samo par meseci duže, a veruj mi posle nekog vremena i zaboraviš da je imaš.

Svakih mesec dana ideš na kontrolu i nekad ti samo menjaju gumice, a nekad, kao meni juče, menjaju debljinu luka i jače povlače zube na određenu stranu.

E, to boli kao đavo. I spremi se da te boli ceo sutrašnji dan, ali danas mi je koleginica otkrila da je nju spaslo mazanje Gingival gela na desni i posle posla ću odmah da kupim da isprobam.

Ako se premišljaš i brineš kako ćeš izgledati i da li će da te boli, odmah prestani sa tim mislima i zakaži sebi zubara, isprsi se i uradi nešto za svoje zdravlje i budući osmeh Džulije Roberts.

Ništa nije toliko strašno, a ako sam ja strašljivica preživela, preživećeš i ti, i neće niko da ti gleda u zube, drugi ljudi to i ne primećuju ali ćeš zato ti početi svima da gledaš u usta!

Osim toga, proteza je sad kul i ja mislim da mi baš dobro stoji.

***

Bonus video: Šiške poznatih lepotica

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram