Dan zaljubljenih je simfonija creva dok bindžujemo seriju

Ne samo da "mora" da bude posebno nego i da izgleda kao sa Instagrama. To je neki sasvim novi stepen ludila koji pogađa ljude koji nisu u vezi, ali i one koji jesu.

Onima koji su singl, tog dana se nameće i trlja u facu što nemaju nekoga (kao da to mora i biti slučaj), a za ljude koji žude za partnerom - to može biti poprilično teško. Svuda oko njih su slike cveća, romantičnih piknika, večera sa svećama i raznih poklona - koje one nisu dobile, a možda bi nekad i želele. Često čujem od svojih drugarica: 'bar imaš nekog' i 'nikad se ne osećam toliko usamljenom kao tada', ali verujte mi da je čovek nekad više sam u paru, nego kada je sam sa sobom, ali o tome ćemo drugi put.

Na nas koji smo u vezi nameće se neka druga vrsta pritiska. Šta kupiti, a da ujedno bude i romantično i funkcionalno? Kako se obući, spremiti i dočekati svog dragog na ovaj specijalni dan, a čula sam od nekoliko žena kako im je i nametnut pritisak da baš tog dana imaju neki ludački dobar seks sa svojim partnerom ili da mu ispune fantaziju koju dosad nisu - jer se baš tog dana pojavi jedno dugme koje kada pritisneš postaneš seksi francuska sobarica koja jedino što zna je da pući usta i... ne želim da budem vulgarna, ali jasno vam je na šta mislim. Čak i modne kuće plasiraju poseban sadržaj, a i donji veš baš za ove prilike...

Elem, kada prevaziđemo sve to šta mi žene 'treba' da uradimo onda nas spuca ono veliko o č e k i v a nj e.

Očekivanje nečeg posebnog. Očekivanje da će se naš partner setiti baš one torbe koju smo mu pokazale mesecima unazad ili će nas odvesti baš u onaj restoran koji smo kroz razgovor pomenule. Očekivanje da će nas kada dođemo sa posla čekati sto pun sveća, cveća, a do kojih će voditi put od latica ruža. Ili kućni bioskop u kom je platno beli zid, a film se pušta sa projektora dok na gomili mekanih ćebadi nešto grickamo i pijemo šampanjac. Zašto? Zato što smo tako videle u filmovima, serijama, a evo od jutros i na Instagramu.

Ne znam koliko vremenske zone utiču na sve to, ali kako je moguće da me otkako sam otvorila oči ova aplikacija obasipa crvenim ružama - bilo da je jedna ili 1001.

Ako ste u dugoj vezi, kao ja, ta očekivanja vremenom počnu da opadaju. Lažem, variraju. Nekada sam svesna da moj čovek, kao i većina njih koje sam upoznala, nije neki romantik. Nisam ni ja u onom klasičnom smislu, ali znak pažnje je znak pažnje. Međutim imam posla sa nekim ko grama romantike u sebi nema. I ta očekivanja tako splasnu, počnem da ga prihvatam takvog kakav jeste, shvatam da život nije Instagram, ali kako se približi ovaj dan, ipak bih volela...

Ma, ipak bih volela da bar malo ume da iznenadi.

I obično se tako hajpujem i ja, a i drugarice koje ističu da je nama na Dan zaljubljenih i godišnjica i da mora da sprema nešto savršeno...

Tako poletna stižem kući i vidim jedno veliko ništa, uz reči: 'Ju, pa ja sam skroz zaboravio' ili 'Jao, to je danas?'

Pih, savršeno, ne mora da bude ni savršeno, ali opet kad slušaš to tako danima unazad u tebi se probudi neka nada koja kaže 'e, možda će baš ove godine biti nešto drugačije'... i uglavnom nije. Uglavnom je u pitanju nešto zbrzano, jer oboje radimo, neka večerinka, posle koje nema ni s od ludačkog seksa, nego uživamo u simfoniji creva koja vare dok bindžujemo desetu zaredom seriju na Netfliksu.

Ipak, volela bih tu ružu, to spremanje za izlazak i volela bih da tom danu posveti makar pola sata svog vremena kako bi učinio meni, odnosno mojim Instagram i društveno bustovanim očekivanjima.

Ali kako život nekad nije majka, nego maćeha, mislim da bih se u ovom trenutku zadovoljila i nekom dobrom sarmom na nečijoj slavi u ime Svetog Trifuna, jer su upravo ta očekivanja prava majka svih zajeba.

***

Bonus video: Prosidba na fudbalskom terenu