Majstorska posla i umetnost guljenja kože s leđa ženama

Stav 11. feb 202223:55
Podeli:
Žena
Foto: Ian Allenden / Alamy / Alamy / Profimedia

Dolazim iz majstorske kuće i ponosim se time što ne moram da zovem majstora često, osim što zovem tatu da mi preko telefona objašnjava šta i kako. Svakako, vrlo često uspem da odradim posao sama i u moj stan nije kročilo puno zanatlija, a onda kada jesu - preselo mi je.

Večito me je mučila TA peć, koja se kvarila na svakih godinu dana. Smrduckala je, gornji poklopac joj se vidno pregrevao i fleka je postajala sve veća i veća.

Prvi majstor kog sam zvala je došao, otvorio je i nešto prodrmao uz reči da sam mogla da izazovem požar (ja???) i brzinski je odleteo u radnju. Kupio je grejač i sve vreme dok ga je menjao objašnjavao mi je kako on zna posao i kako se vidi da onaj ko je prethodno majstorisao na peći nije imao blage veze sa životom. Duže je trajalo to otvaranje i zatvaranje peći nego što je sama zamena grejača, a njegovo palamuđenje mi je delovalo kao čitava večnost. Sve u svemu, uzeo je tada 8.000 dinara, tri za deo, pet za ruke.

Platila sam, ali sam se osećala kao ovca. Kako je moguće da je toliko skupo sebi sam opravdavala sa ‘šta ću, toliko košta deo’ i ‘dobro, ovo je Beograd cene su drugačije’. I peć je ponovo počela da trokira već za dva meseca.

Ovog puta odlučila sam da tražim majstora po preporuci osobe koja radi u Gradskom stambenom i očekivala sam da će problem biti rešen. Prvo sam zvala telefonom kako bih objasnila problem i raspitala se za cenu, a on mi je na to dao svoju milostivu cenu od 50 evra i rekla sam da ću mu se javiti. Pošto je postavljao mnogo pitanja poput kad je peć kupljena, da li je premeštana, usput sam spomenula da iznajmljujem stan i da peć nije moja, te je verovatno gospodin video priliku za šišanje ovce.

Uprkos što je jeftinije nego prošli put, nešto mi nije dalo mira i u meni su se aktivirali svi ‘piroćanski’ geni koji su vikali: ‘Skupo je, skupo je, skupo je!’ Tako da sam odlučila da podmetnem momka, koji je inače ‘pravi’ Beograđanin i nije odrastao u dvorištu punom alata sa tri šupe i jedno dvadesetak različitih mašina, da on pozove istog tog majstora da pita za cenu.

Stajala sam pored njega i pažljivo pratila svaku reč da slučajno nešto ne preskoči, i nestrpljivo čekala da čujem koja je utvrđena cena. Zamislite moj šok kada je čovek rekao tri hiljade.

Mesecima kasnije uz dobro preporučenog majstora, ustanovili smo i da grejač ne košta 3.000, nego 800 dinara, ali nema više ni veze. Majstor Milane, ako ovo čitaš, sram te bilo!

Ne smatram sebe naivnom osobom, ali ovde sam uvidela greške u svom vaspitanju. Jednostavno je, odrasla sam uz kamenoresca kome su mušterije pretežno udovice, a koji ne koristi njihovu tugu za sopstveno bogaćenje, te je neretko bio slučaj da nove mušterije dođu i kažu da je za isti takav spomenik drugi majstor tražio skoro duplo više. Često je bio kritikovan kako ne zna da se cenka, a tako nije naučio ni mene. Ne znam ni da se natežem i raspravljam, a posebno ne kada se u mom stanu nalazimo samo majstor i ja.

Elem, iako se moj momak zaista ne razume u te poslove po kući, oprostiće mu moja duša nekad, mi pred svaki poziv prvo obavljamo konsultacije sa mojim ocem, a zatim pažljivo pripremamo scenario šta bi se majstoru trebalo reći.

Uz naglasak da bude izgovoreno iz muških usta, jer ženska će da odere koliko može. Pa makar i ta muška ne znala o čemu pričaju, njihova dobijaju više poštovanja, a naša – udarac po džepu.

Nisam izolovan slučaj, niti je samo jedan majstor bio u pitanju, ali kada bih prepričavala ko me je sve zavrnuo, a tuš je i dalje cureo… ovaj tekst bi bio kao knjiga. A, listajući Tviter naišla sam i na nekoliko sličnih iskustava žena.

Ovu umetnost guljenja kože s leđa ženama potvrdilo nam je i iskustvo jednog muškarca:

Slični fenomen grejača zadesio je još jednu korisnicu…

I primera je more. Čak i u razgovoru sa mnogim mojim drugaricama čiji se momci, cimeri, braća ne razumeju u popravke (čitaj: nezainteresovani, nesposobni), shvatila sam da njihova reč takođe ima veću težinu. O onom utopijskom konceptu kavaljerstva gde majstor pomaže jednoj ženi u nevolji, glupo je i da pričam.

Iako deluje da preterujem i dramim, ne može a da me ne parališe sama činjenica da ne smem da zovem majstora jer će me odrati, evo neka zove moj momak koji nema pojma, ali njega će „da ceni više“ i dati mu normalnu cenu. Da, ponavljaću to zauvek jer em je potpuno besmisleno i nenormalno, em mi zbog svega toga dođe da vrisnem: ‘Terajte se majstori!’ Izvini tata (ali i ti si majstor).

***

Bonus video: Bakšiš – Ko je škrt, a ko lak na napojnici

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram