Većina ljudi trudi se da uči na svojim, ali i na tuđim greškama i iskustvima. Ipak, ponekad slušanje pojedinosti o neprijatnoj situaciji ili problemu sa kojim se suočila druga osoba može nas ozbiljno pogoditi i uznemiriti. Reč je o fenomenu indirektne traume koja podrazumeva da se istinski saosećamo sa traumom druge osobe čak i ako nismo bliski ili fizički prisutni.
Indirektna trauma se može manifestovati na mnogo različitih načina i biti različitog intenziteta. To je prirodan, saosećajan odgovor na ljudsku patnju, pišu na sajtu City Magazine.
Indirektna trauma zaista postoji i može se ispoljiti kroz niz suptilnih simptoma, te je važno da terapeuti vode računa o svojim emocijama kada rade sa pacijentima koji su prošli kroz traumu.
Iako je lakše zamisliti sebe negde drugde ili se odvojiti za vreme sesija, mnogi stručnjaci za mentalno zdravlje osećaju da moraju iskusiti emocije svojih klijenata na određenom nivou.
Da bi bili zaista empatični, terapeuti moraju da dele bol sa pacijentom do izvesnog stepena – da osete ono što oni osećaju, što u osnovi i prouzrokuje indirektnu traumu.
Terapeute uglavnom ne pogađaju emocije i iskustva koja su pacijenti doživeli jer imaju mehanizme pomoću kojih mogu da se distanciraju, ali i oni su samo ljudi, pa vremenom sve te potresne priče ipak mogu da uzmu svoj danak.
Ipak, suočavanje sa ovim neprijatnim, uznemirujućim emocijama ne znači da terapeut nužno ugrožava svoje mentalno blagostanje jednostavno radeći svoj posao. On se vremenom uči kako da se nosi sa različitim emocijama i pričama svojih pacijenata, te vremenom sve postane lakše. Ono što je najbitnije je to da terapeuti nikada ne podcenjuju moć traženja pomoći za sopstveno mentalno zdravlje.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
BONUS VIDEO: Kako prebroditi smrt voljene osobe