Dejvid Ahern je pisac i komičar koji je lično isprobao nešto neobično, a kako kaže - to što je godinu dana na sve odgovarao sa "da" mu je u potpunosti transformisalo život.
„Pre mnogo godina, bio sam u krizi. Došao sam do tačke u svom životu u kojoj je moja kreativnost nestala i iako mi je karijera tekla lepo, nisam zaista podigao svoj potencijal na sledeći nivo.
Znao sam da moram da promenim način na koji razmišljam i svoj pristup životu.
Pošto je moja priča bila u improvizaciji koja se zasniva na ideji da životu kažem „da“, odlučio sam da krenem na jednogodišnje putovanje govoreći „da“ za što više stvari i da vidim šta će se desiti.
Započeo sam ovo putovanje sa nekoliko upozorenja:
1. Rekao bih samo „da“ stvarima koje ne bi naudile meni ili nekom drugom.
2. Uvek bih prvo pitao: da li će ovo biti za moje najveće dobro i dobro drugih?
3. Ako bih iz nekog razloga morao da kažem „ne“, napisao bih razloge zašto to ne bi funkcionisao i tražio bih alternativu koja bi ispunila moju misiju da kažem „da“.
Ono što se odigralo bio je početak jedne od najekspanzivnijih godina mog života.
Počeo sam da govorim „da“ i da vodim dnevnik svaki dan da bih pratio svoj napredak i zabeležio šta je proizašlo iz izgovaranja „da“ dok sam pisao o svom stanju uma tokom tog procesa.
Na kraju svakog dana davao bih ocenu na skali od A (uspevam u velikoj meri) do F (užasno neuspešno).
Ono što sam prvo primetio na početku je to kako sam izgovarao „ne“ za razne stvari, a da ih stvarno nisam ni razmatrao.
U to vreme nisam shvatao koliko me je društvena uslovljenost programirala da budem negativan i da ne iskoristim prilike.
Polako sam počeo da menjam ovu naviku tako što sam odvojio vreme da razmislim o tome da kažem „da“ stvarima za koje bih inače rekao „ne“. Nije prošlo mnogo vremena pre nego što sam izašao iz svoje zacrtane rutine i počeo da radim stvari koje nikada ranije nisam radio.
Koja je moć reči „da“
Počelo je jednostavno. Moja deca su tada bila mala i kada bi se vratili iz škole pitali su: „Tata, hoćeš li sa nama da se provozaš biciklom?“
Prošao sam kroz svoje kriterijume. Vožnja biciklom ne bi naškodila ni meni ni bilo kome drugom, tako da je ovo bilo u skladu sa odgovorom „da“ – idemo u vožnju bicikla deco!
Ubrzo sam postao još hrabriji i počeo da govorim „da“ stvarima koje su me izvele iz zone udobnosti.
Putovao sam u Evropu iz hira da posetim nove prijatelje, probao novu hranu, gledao predstave u Vegasu koje bih inače odbio da gledam, plesao na času salse i ponovo počeo da slikam, sve vreme otvarajući vrata onome što će postati jedna od najboljih decenija mog života.
Sve je počelo tako što sam rekao „da“ životu. Ono što se dogodilo je da mi se život počeo otvarati na načine na koje ranije nije.
Znam da mnogi od vas možda razmišljaju ovako – ali ponekad moramo reći „ne“.
Ovo je istina – nećete dobiti nikakav protivargument od mene. Stalno govorim ljudima da ako kažu „da“ stvarima koje su probali u prošlosti, a koje nisu uspele, to je sama definicija ludila.
Ono što tražim je da „ne“ izgovorite pažljivo, odnosno započnite proces tako što ćete barem razmotriti da kažete „da“ pre nego što kažete „ne“.
Ako nakon razmatranja shvatite da to nije za vaše najveće dobro ili da može nekoga povrediti, onda svakako odbijte.
Ali prvo razmislite.
Bilo je trenutaka tokom te godine kada sam se suočio sa tim da moram da kažem „ne“.
Hajde da probamo tekilu i igramo goli na gradskom trgu…
U redu, ovo se nije dogodilo, ali da jeste, ovo bi bio jedan od onih retkih slučajeva u kojima bi „ne“ bilo prikladno. Umesto toga, mogli smo bismo da prihvatimo i kažemo da na – hajde da popijemo kafu i zaplešemo obučeni.
Shvatili ste poentu – pokušajte da pronađete „da“ rešenje koje i dalje održava duh trenutka.
Kako se odvijao moj jednogodišnji eksperiment, najdublje sam razmišljao o sveprisutnoj prirodi mog podrazumevanog odgovora „ne“.
Imao sam nesvesno internalizovanu društvenu uslovljenost koja je ukorenjena negativnost, a to me je navelo da odbacim prilike bez istinskog razmatranja. Ovo prepoznavanje označilo je početak svesnog napora da reprogramiram svoje instinktivne reakcije.
Odlučivši da prvo kažem „da“, otkrio sam transformativnu moć otvorenosti. Svaki afirmativan odgovor postao je odskočna daska, postepeno uklanjajući barijere koje sam nesvesno izgradio oko sebe.
Proces se nije odnosio na nepromišljenost ili slepo prihvatanje, već na promišljenu i namernu procenu mogućnosti.
Ova promena u načinu razmišljanja nije samo proširila moja iskustva, već je i podstakla osećaj radoznalosti i prilagodljivosti. Postao sam više usklađen sa ritmom života, shvatajući da neočekivane prilike često nose skrivene darove. Bilo da sam prisustvovao nekom događaju za umrežavanje koji sam u početku smatrao nevažnim ili upuštao se u spontani razgovor sa strancem, svako „da“ je pravilo veze i uvide koji su doprineli mom ličnom i profesionalnom razvoju.
Kako sam nastavio da testiram svoje predrasude i prihvatam nepoznato, otkrio sam da je strah od nepoznatog počeo da jenjava.
Reći „da“ postalo je katalizator za samootkrivanje i svedočanstvo o neiskorišćenom potencijalu koji se nalazi u iskoračenju van zone udobnosti.
Putovanje nije prošlo bez izazova, a bilo je trenutaka kada su moje stare navike pretile da se ponovo pojave. Međutim, posvećenost svesnom razmatranju pre odbijanja omogućila mi je da održim ravnotežu između prihvatanja novih mogućnosti i poštovanja sopstvenih granica.
Kao što sam spomenuo, ova transformativna godina izgovaranja „da“ postavila je osnovu za jednu od najplodonosnijih decenija mog života.
Novootkrivena otvorenost prožimala je različite aspekte, od ličnih odnosa do profesionalnih poduhvata, i otkrio sam da jednostavna promena u perspektivi može dovesti do duboke i trajne promene.
U suštini, putovanje izgovaranja „Da“ nije bilo samo privremeni eksperiment već doživotna praksa. Naučio me je važnosti osporavanja pretpostavki, prihvatanja nepoznatog i kontinuiranog procenjivanja mojih odgovora na pejzaž prilika koji se stalno razvija.
Kroz ovu stalnu posvećenost, otkrio sam da potencijal za rast i ispunjenje nije ograničen spoljašnjim okolnostima, već duboko ukorenjen u izborima koje sam napravio i načinu razmišljanja koji sam gajio“.
Ovu priču preneo je Your Tango.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
