Molimo vas, prestanite da se tapkate

Podeli:
Foto:printscreen/youtube/SAFARIDUHA; printscreen/youtube/Jelena Njegomir

Ova metoda je opasno zloupotrebljena.

Metoda tapkanja je rasprostranjena u popularnoj psihologiji i među guruima samopomoći – i još jedan je opasni aspekt čitave filozofije koja obećava životna čuda jednostavnim rešenjima.

Tapkanje, poznato i kao EFT, je zapravo priznata metoda alternativnog lečenja posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSD) u SAD, ali problem nastaje kada se van tog konteksta koristi za prizivanje novca ili ljubavi u život.

Šta je metoda tapkanja?

EFT tapkanje je alternativni tretman akupresurne terapije koji se koristi za „vraćanje ravnoteže u vašu poremećenu energiju“. U Americi je zvanično priznata terapija za ratne veterane sa PTSP-om i pokazala je neke koristi za anksioznost, depresiju, fizički bol i nesanicu.

U studiji iz 2013. godine, naučnici su proučavali uticaj tapkanja na veterane sa PTSP-om u odnosu na one koji primaju standardnu negu.

U roku od mesec dana, učesnici koji su primali EFT koučing sesije su značajno smanjili svoj psihološki stres. Međutim, još uvek se istražuje efikasnost tapkanja kod drugih poremećaja i bolesti.

Procedure tapkanja mogu se malo razlikovati, ali većina koristi ove lokacije: šaku, tri lokacije oko oka, područje ispod nosa, područje ispod usana, ključna kost, ispod pazuha i vrh glave. Na svakom mestu se isporučuje od sedam do devet tapkanja.

Zašto može biti opasno?

Dok tapkanje može da pronađe opravdano mesto u alternativnoj medicini, problem je kada se zloupotrebljava od strane gurua samopomoći.

Na Balkanu postoji dosta „koučeva“ koji pokazuju kako tapkati da bi nam došao finansijski uspeh ili nova ljubav u život – a ova metoda nikada nije bila predviđena za nešto takvo. Među njima je najpoznatija Ana Bučević.

Poput „afirmacija“ – mantri koje treba da ponavljamo svakodnevno kako bismo promenili svoju stvarnost – tapkanje u ovom kontekstu obećava slična čuda – samo ako istinski verujemo. Zašto to može da bude kobno po naše mentalno zdravlje, objasnila je psihološkinja Isidora Zekavica.

„Pre svega, samo razmišljanje nam neće rešiti problem – bez neke akcije i nekog plana ne može doći do promene. Takođe, veliki je problem zanemarivanje nekih prepreka i negativnih misli koje su često neizostavan deo svakodnevnog života, a da ne pričamo kada neko zaista ima nekih psihičkih tegoba i zdravstvenih problema. U suštini, ta negacija će pojačati te negativne misli i osećanja. Psihološka istraživanja pokazuju da što se više trudimo da ne mislimo o nečemu, to se više pojačava. Samo razmišljanje ne može rešiti problem bez uvažavanja prepreka i plana kako ćemo rešiti neki problem i kako ćemo se sa nečim suočiti“, objasila je ranije.

Takođe, kada tapkanje ne bude donelo rezultate koje priželjujemo – više para ili sreće – možemo se osetiti kao da smo sami krivi što nam loše ide.

„Potpuno je normalno da ljudi imaju neprijatne emocije i misli, svi imamo periode kada ćemo podbaciti i kada će nam se nešto loše desiti. To je potpuno u redu i često je neophodno da doživimo sve te emocije i prođemo kroz tu situaciju. Treba da shvatimo da napredak nije linearan – nekad ćemo uspeti nešto da postignemo, nekad ne, ali to je krajnje očekivano. Samim tim što mi nešto jako želimo, ne znači da ćemo u tome i uspeti – zato je važno da razvijemo toleranciju borbe sa neuspehom“, takođe je navela psihološkinja Zekavica.

Zato, ako želimo da isprobamo tapkanje, treba da ga posmatramo kao jogu ili akupunturu – metodu koja možda može da nam ublaži stres ili neku drugu tegobu.

Nikako to ne sme da bude „čudesna metoda“ za prizivanje novca ili ljubavi – jer je to jednostavno prelako rešenje za komplikovane životne situacije – i samo može da nas razočara i gurne dublje u mračne misli krivice i razočarenja.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram