Stres je tihi ubica – a najčešće ga osećamo na radnom mestu. Konstantna frustracija lako može da preraste u sindrom izgaranja, poznatiji kao "burn-out" sindrom. Svetska zdravstvena organizacija najavila je da će sindrom izgaranja u 2022. godini biti zvanična dijagnoza, pa ćete zbog ovog stanja moći i na bolovanje. Šta je tačno sindrom izgaranja, objasnila je psihološkinja Ana Mirković.
„Prepoznaje se blagom mučninom pri pomisli na posao, neprijatnošću kad zazvoni budilnik i znamo gde treba da idemo. Osećamo averziju prema ljudima s kojima radimo, spazam u grudima, blagu anksioznost. Svi ti simptomi ukazuju da smo pod konstantnim stresom i da je sve ono što je vezano za radno okruženje izvor frustracije, negativnih osećanja, a nikakve satisfakcije“, kaže Mirković.
Takvo stresno stanje utiče na nas na nekoliko nivoa.
„Psihološki osećamo nezadovoljstvo, frustraciju, nižu vrednost, gubitak samopouzdanja. A utiče i psihosomatski – osećamo slabost organizma, nesanicu, znojenje, tremor mišića, konstantni osećaj premorenosti“, ukazuje psihološkinja.
Duga izloženost stresu može da doprinese visokom krvnom pritisku, visokom nivou šećera, probleme sa srčanim radom, kaže Mirković.
Ljudi obično znaju da je stres povezan s poslom, ali im je teško da priznaju da se ne može dugo ostati u takvom okruženju.
„Obično kažu: ‘Moram, to mi je izvor egzistencije, neka sigurnost’. A dugo ostajanje u takvom kontekstu može da izazove dalekosežne posledice. Može se ući u stanje duboke depresije – a to je ozbiljna neuroza. Kod velikog broja ljudi se mogu javiti i suicidalne misli“, upozorava Mirković.
Glavni uzrok sindroma izgaranja se najčešće vezuje za loše međuljudske odnose na poslu.
„Često se misli da je to samo kad ostanete preko radnog vremena, kad ste fizički umorni, kad ne možete da obavite sve zadatke koje su vam dali. To sve utiče, ali su međuljudski odnosi presudni. Kod nas ljudi niti znaju da komuniciraju, niti su spremni da uče. Onda se javljaju vrste odnosa gde mislite da vam je kolega najveći neprijatelj, da vam niko ne pomaže, nego vam stalno podmeću nogu. Mislite da ne pripadate timu već stalno solirate, i da ne možete dugo da izdržite tako“, objašnjava psihološkinja.
O mobingu skoro uopšte ne govorimo, a mobing je i kad dobijate mejlove kasno uveče, kad vam se neko neadekvatno obraća, nipodaštava, vređa.
„Mislim da mi nismo kultura koja je senzibilisana na nasilje, pa se često dešava da na radnom mestu govore svakave stvari i ponašaju se neprimereno“, ukazuje Ana Mirković.
Da bi sprečili sindrom izgaranja, Mirković savetuje da postavite granice.
„Sasvim je u redu da kažete: Meni ne odgovara način na koji komunicirate sa mnom, osećam se loše – a kad se osećam loše ne dajem svoj maksimum. Mislim da sam preplavljen zadacima koje niko ne bi mogao da uradi u vremenu koje očekujete, hajde da redefinišemo plan rada. Osećam da mi treba podrška tima, da li neko može da se uključi? Ukoliko to ne urodi plodom, i ne naiđemo na podršku, vreme je za promenu posla“, zaključuje psihološkinja.
***
Bonus video: Kako prebroditi smrt voljene osobe
Pratite nas i na društvenim mrežama:
