Kako da postanemo strpljiviji i zbog čega je to važno

Podeli:
strpljenje
Foto: MICROGEN IMAGES / Sciencephoto / Profimedia

Tom Peti je svojevremeno pevao „Čekanje je najteže“ (The waiting is the hardest part), a često se čini da postaje sve teže. U svetu u kome nam porudžbine hrane stižu za pola sata, a zabavni i bilo koji drugi sadržaj nam je dostupan 24 sata dnevno, sve manje imamo strpljenja, kako u privatnom, tako i u poslovnom kontekstu.

„Ljudi žele instant zadovoljstvo“, kaže Kortni Akerman, autorka Knjige strpljenja, a prenosi City Magazine.

„Nama je prirodno da konstantno tražimo nova zadovoljstva, i to ne u budućnosti, već sad odmah. Ako ste ikada pred sobom imali neki događaj kome se radujete, sigurno znate koliko teško može da bude njegovo iščekivanje.“

Ljudi su postali još nestrpljiviji u poslednjih osamnaest meseci zbog pandemije. Kao da nam je sada teže da planiramo za budućnost i samo želimo da se po svaku cenu osećamo dobro u sadašnjosti. „Kada se pojavi nešto što nas privremeno udaljava od našeg cilja, burno reagujemo i teško nam je da se smirimo i budemo strpljiviji“, kaže Kortni Akerman.

Strpljenje nije samo vrlina potrebna za skladan privatni život, već je korisna i za karijeru. To je zaključak Dori Klark, autorke knjige Kako misliti na dugi rok u svetu brzih promena. „Ispunjavanje naših ciljeva ponekad zahteva veliko odricanje i strpljenje, zbog čega mnogi talentovani ljudi previše rano odustanu. Naše društvo ohrabruje kratkoročne rezultate, posebno sa usponom društvenih mreža. Kada ljudi vide da su njihovi poznanici uspešniji od njih, oni postaju nervozni i nestrpljivi da pokažu svoje uspehe. To ih udaljava od neophodnog dugoročnog razmišljanja i čini da previše budu okrenuti samo bliskoj budućnosti“, izjavila je Dori Klark za sajt Fast Company.

PREPOZNAJTE SVOJE NESTRPLJENJE

Spoljašnji znaci nestrpljenja mogu biti tapkanje stopalom, nemogućnost ostanka na jednom mestu, nagli pokreti i potreba za razgovorom. Unutrašnji znaci su najčešće ubrzan rast srca, osećaj nelagodnosti, grčenje mišića i kratak dah. „Često se dešava da ljudi ove simptome povežu sa nečim drugim, na primer, dodatnom šoljicom kafe koju su popili, a ne sa nestrpljenjem“, objašnjava Kortni Akerman. Tek kada prepoznamo znake nestrpljenja i otkrijemo kada se oni javljaju, možemo da počnemo da korigujemo svoje ponašanje.

RAZVIJTE STRPLJENJE

Prvi korak ka većem strpljenju je da odmah reagujete kada primetite da ste previše nestrpljivi. To je ponekad lakše reći nego uraditi. Kortni Akerman preporučuje da se zapitamo da li će nam ta stvar koja nas čini nestrpljivim biti važna za pet sati. A za pet dana, pet nedelja ili pet godina? Kada shvatimo da se nerviramo oko relativno nevažnih stvari, biće nam lakše da se smirimo. Akermanova smatra da nije loše da u trenucima kada smo nestrpljivi izađemo nakratko napolje da se prošetamo. Ona takođe tvrdi da nekim ljudima pomažu vežbe disanja, ali i beleženje svojih osećanja u dnevniku.

VEŽBAJTE STRPLJENJE

Dori Klark kaže da mnogi ljudi misle da je strpljenje znak pasivnosti. Oni žele da urade sve što je u njihovoj moći da poboljšaju svoju trenutnu situaciju, pa im teško pada da jednostavno ne rade ništa i čekaju. Ponekad je potrebno dosta vremena da ispunimo neki cilj i ishod našeg stremljenja ne zavisi nužno samo od nas. U takvim situacijama je važno imati pored sebe osobu koja je prošla kroz isto iskustvo, kako bi ona mogla da nas posavetuje u kriznim trenucima i objasni nam da je to što nam se dešava sasvim normalno.

ZBOG ČEGA JE VAŽNO DA BUDEMO STRPLJIVI?

„Nije tragično ako smo s vremena na vreme previše nestrpljivi, ali imajte u vidu da je strpljenje povezano sa vašim blagostanjem“, rekla je Kortni Akerman i dodala: „Što više osećate zadovoljstvo sobom, to će vam biti lakše da budete strpljivi. Kada poradite na ovoj vrlini, vi radite i na poboljšanju svog shvatanja sebe, saosećanju prema drugima i vašeg sveopštog blagostanja“.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram

BONUS VIDEO: Kako do pozitivnih misli