Psihološkinja savetuje kako deci saopštiti da se razvodite

Podeli:
Kortni Kardašijan i Skot Disik
Kortni Kardašijan i Skot Disik, Foto: - / Backgrid USA / Profimedia

Nekada je teško preseći. Ako rešite da se razvedete, kako deci saopštiti tu osetljivu vest? Psihološkinja Sara Ivanović daje nekoliko saveta.

Razvod nikome ne pada lako, posebno ne deci. Mnoga deca osećaju posledice ne samo drugačijeg načina života nego i tome kako su roditelji pristupili ovoj situaciji. Ukoliko ste se odlučili na ovaj korak, nudimo nekoliko saveta psihološkinje kako svojoj deci da objasnite zašto im se život menja.

Normalno je da u braku dođe i do nesuglasica i svađa, ipak treba imati na umu da su roditelji modeli svojoj deci. Međutim, mnogim razvodima prethode brojne žustre svađe između partnera, kojima nažalost mališani nekada prisustvuju ili ih slušaju.

„Deca svađe roditelja podnose uglavnom jako loše. Svaka svađa donosi do nesklada u porodičnoj dinamici i uticaj svađa na dete zavisi i od uzrasta. Ukoliko su te svađe ipak jako žustre, i oni su izloženi tome tako usvajaju model braka koji im roditelji prezentuju”, tvrdi psihološkinja.

Kako i sama kaže, to se ne dešava uvek, ali je najčešća posledica. Te svađe svakako donose dodatni stres za dete jer se ‘mama i tata ne slažu’. Posebno je loše ukoliko situacije prerastu u psihičko i dalje fizičko nasilje, gde je vrlo jasno koliko to negativno utiče na mališane. Postanu visoko vulnerabilni i ne uspevaju da izgrade dobre mehanizme za nošenje sa stresom. Deca često usvajaju mehanizme svojih roditelja, kao i da svoju agresiju koju ne mogu da izraze kod kuće, prenose u školu i nekada tuku đake.

Da ih ne bi izlagali takvim situacijama, parovi se odlučuju na razvod. Nagledali smo se razilaženja u filmovima gde je prisutna slika oca kako izlazi sa koferima, majka plače, dok dete zbunjeno posmatra šta se dešava.

Kako ne biste rekreirali ovakve scene i ostavili trajne posledice na svoju decu psihološkinja savetuje sledeće: „Važno je razgraničiti ulogu deteta i ulogu partnera. Često ni odrasli ne umeju sebi to da razgraniče, ali deci je potrebno da ima stavite do znanja da ako se mama i tata rastaju to ne znači da njih manje vole, nego da ne mogu da funkcionišu zajedno. I da je situacija gora kada žive zajedno, nego kada su odvojeni.”

I kako kaže, deci to najčešće bude potpuno jasno, posebno kada su dugotrajno izložena svađama i lošem okruženju. Kada odrastaju u takvom setingu, iako im je teško, vrlo verovatno i sama pretpostavljaju da je tako bolje.

„Vrlo često razvod roditelja shvataju kao da ih jedan od roditelja napušta, tako da je potrebno da im se obezbedi sigurno okruženje. Iako je razvod roditelja u pitanju, ipak bi u centru pažnje trebalo da budu deca te da im se dalje sigurno obezbedi prisustvo oba roditelja u životu.”

Odnos roditelja bi trebalo da bude adekvatno rešen, tako da imaju dobru komunikaciju između sebe, iako se razilaze. Da nema prepirki i rasprava, te da ne dolazi do emocionalnih ucena i manipulacija u koje je dete upleteno. Jer se često dešava da dete bude prenosnik ili dobija poruke ‘više voliš tatu nego mene’, ‘ako odeš kod mame mene ne voliš, a ja sam tebi sve dao’ i tome slično.

„Na ovaj način izazivate krivicu u deci, pritom ona nisu ni za šta tu kriva. I da bi se adekvatno adaptirali na razvod, potrebno je da oba roditelja budu uključena i da deca shvate da su roditelji odvojeni, ali da ispunjavaju svoje roditeljske uloge, iako njihova partnerska relacija nije bila uspešna.”

Roditelji bi definitivno trebalo da budu skladni u odgoju i vaspitanju deteta, čak i ako je u pitanu na primer – prevara.

„Iako je narušen odnos poverenja, to bi trebalo da ostave po strani. Kao i da kažu sebi da je to partnerski odnos, a da odnos prema detetu primaran. To ne znači da roditelji moraju da se druže i obavljaju zajedno aktivnosti sa detetom, ali je važno da imaju dobru komunikaciju i da učestvuju u bitnim događajima poput rođendana, školskih aktivnosti i finansijama.”

Dalje zaključujemo da partnerske odnose ne treba mešati u odnos prema detetu, te da razmirice ne rešavaju na nivou deteta, nego na nivou partnera. Iako se porodica razilazi, u kontekstu deteta bi trebalo razdvojiti te dve uloge. Svi članovi porodičnog sistema imaju proces tugovanja zbog gubljenja porodičnog odnosa, ali je ključ u dobroj komunikaciji kako bi se dete dobro adaptiralo novoj situaciji.

„Čest je problem što je među partnerima problem lične prirode, te to umešaju i u porodične odnose, a to treba potpuno razdvojiti. I ukoliko je potrebno, poseta terapeutu može mnogo pomoći navikavanju novom okruženju i za roditelje i za decu. ”

***
Bonus video: Poznate mame u borbi za staraljestvo nad decom

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram