Pre više od godinu dana, životi svih nas su se preokrenuli naopačke. Pandemija je mnogima oduzela voljene, poslove, socijalni život. Sada, kada smo se skoro vratili na staro, ne skačemo svi od sreće - mnogo je onih koji pre svega osećaju anksioznost od vraćanja među ljude. Kako ublažiti te nesigurnosti, savetuje psihoterapeutkinja Isidora Zekavica.
Dok je većina ljudi jedva dočekala da skine masku, izađe u grad i grli sve oko sebe, neki još uvek osećaju nemir u stomaku kada pomisle na gužve i „stari“ život.
Spremate se za grad, ali vam i dalje nije svejedno – već ste navikli na svoju pandemijsku rutinu. I to je sasvim okej, ističe Isidora Zekavica.
„Očekivano je da ljudi osećaju anksioznost i strepnju i da ne mogu da se opuste. Mere su se stalno menjale, pa su i dalje ljudi u procesu privikavanja i nije svima lagodno da se kreću u velikim grupama ljudi. Preko godinu dana smo u situaciji gde sve moramo da pratimo i da pazimo da li peremo ruke, nosimo maske – pa je očekivano da se ljudi ne osećaju komforno“, kaže.
Zekavica naglašava da će istraživanja tek pokazati sve posledice koje je pandemija ostavila po mentalno zdravlje.
„Ljudi su željni povezivanja i to im je najviše falilo – ali mnogima i dalje nije prijatno u društvu“, dodaje.
Psihoterapeutkinja ukazuje na dve jednostavne smernice koje će nam bar malo olakšati tranziciju ka starom načinu života.
Pronađite svoj tempo
Ne morate odmah na ručak, žurke i na masovni festival. Slušajte sebe i nemojte raditi stvari protiv svoje volje, samo zbog društvenog pritiska.
„Treba potražiti emocionalnu podršku i kanale komunikacije tempom koji je nama prijatan. To je nešto što je jako važno – jer ljude lako može preopreteriti povratak u društvo, pa je moguć i panični napad. Ključno je postepeno se uključivati u društvenu interakciju“, kaže Zekavica.
To možda znači da ćete prvo birati da provodite vreme sa manje ljudi ili ćete se fokusirati na aktivnosti na otvorenom, što može da ublaži simptome anksioznosti i spreči eskalaciju.
Pronađite izduvni ventil
Anksiozne misli treba usmeriti u energiju koja će nam biti korisna – a uvek je dobro udovoljiti sebi aktivnostima koje nam prijaju.
„Treba odvojiti vreme za svoje rituale i brigu o sebi. Odvojite vreme da budete na miru, da se posvetite svojim potrebama, da ne radite. Pronađite vaš izduvni ventil, na koji ćete moći da fokusirate energiju – umesto da strahujemo, treba da se usreredimo na nešto korisno po nas. To može biti fizička aktivnost, čitanje knjiga, gledanje filmova, baštovanstvo“, savetuje Zekavica.
Dakle, svaki hobi ili bezazlena zanimacija koja nam baš prija i koja nas opušta je uvek dobrodošla.
Ali, ukoliko su u našem životu prisutne zastrašujuće misli i intenzivna strahovanja koja ometaju svakodnevnicu, treba potražiti stručnu pomoć, savetuje Zekavica.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
