Otkrivamo vam kako da se osećate srećno i zadovoljno dok trošite novac.
Potraga za srećom je oduvek bila sastavni deo ljudskog života. Nauka je napravila značajan napredak u razumevanju faktora koji doprinose našem zadovoljstvu. Zanimljivo je da neka od ovih otkrića povezuju kupovinu koju obavljamo sa radošću koju osećamo. Ključ nije u sticanju više materijalne imovine, već u ulaganju u iskustva, angažovanju u prosocijalnoj potrošnji i kupovini vremena. Hajde da se udubimo dublje u svaki od ovih aspekata.
Iskustva – ovo dovodi do povećane sreće pre, tokom i posle događaja
Prastaro pitanje – da li više volite materijalna dobra ili iskustva? Prema istraživanju, iskustva su pravi put ako je sreća vaš krajnji cilj. Psiholozi Tomas Gilovič i Amit Kumar sa Univerziteta Kornel sproveli su brojne studije koje pokazuju da iskustva donose više sreće nego materijalna dobra. Ali zašto je to slučaj?
Iskustva doprinose našem identitetu mnogo dublje od materijalnih dobara. Sećanje na gledanje prelepog zalaska sunca ili putovanja u egzotično mesto čini deo onoga što jesmo, a tih sećanja se prisećamo i delimo ih sa drugima. Nasuprot tome, materijalna imovina može vremenom da se amortizuje, da zastari ili da bude zamenjena.
Iskustva pružaju sreću u više faza – pre, tokom i posle. Iščekivanje nekog iskustva, poput koncerta ili odmora, može doneti radost koliko i sam događaj. Događaj pruža uživanje, a potom se uspomene mogu ponovo proživeti, produžavajući njegovu sreću.
Prema tome, možda biste želeli da razmislite o ovome sledeći put kada budete raspravljali između tog novog uređaja i izleta u planinu!
Prosocijalna potrošnja – kupovina stvari za druge ljude i doniranje u dobrotvorne svrhe
Psiholozi i ekonomisti su u više navrata otkrivali snažnu vezu između prosocijalne potrošnje i sreće. Prosocijalni izdaci se odnose na trošenje novca na druge ili donacije u dobrotvorne svrhe. Često citirana studija profesorke Elizabet Dan sa Univerziteta Britanske Kolumbije pokazala je da su pojedinci prijavili znatno veću sreću kada su trošili novac na druge, a ne na sebe.
Ovaj rezultat se održao na različitim nivoima prihoda i kulturama. Pored toga, studije zasnovane na mapiranju mozga pokazale su da prosocijalna potrošnja aktivira mezolimbički put, sistem nagrađivanja mozga, što dovodi do osećanja radosti.
Delovi davanja su duboko ukorenjeni u naše društveno tkivo i promovišu osećanja društvene povezanosti, ljubaznosti i zahvalnosti. Dakle, kupovina kafe za prijatelja ili donacija dobrotvornoj organizaciji do koje vam je stalo može povećati vašu sreću više nego što ste očekivali.
Kupovanje vremena – kupovina u cilju uklanjanje negativnih iskustava
U našem brzom svetu, vreme postaje sve ređe dostupna stvar. Osećaj žurbe ili pritiska da stignemo na vreme može dovesti do stresa, nesreće i gubljenja blagostanja. Nedavna istraživanja sugerišu da korišćenje novca za kupovinu vremena – na primer, angažovanjem čistačice ili plaćanjem usluge dostave kako biste doprineli slobodnom vremenu – može povećati zadovoljstvo životom.
U nizu eksperimenata koje je sprovela profesorka Ešli Vilans na Harvard poslovnoj školi, ljudi koji su trošili novac da bi sebi kupili vreme prijavili su veći nivo sreće od onih koji su kupovali materijalna dobra. Ovaj efekat je primećen bez obzira na nivo prihoda.
Kupovina vremena u suštini znači prepuštanje zadataka koji vam se ne sviđaju, što vam daje više vremena da se bavite aktivnostima u kojima uživate ili su vam značajne. Ovo može uključivati provođenje vremena sa voljenima, bavljenje hobijem ili jednostavno opuštanje. Kupovina vremena može značajno poboljšati sreću i opšte zadovoljstvo životom smanjenjem stresa koji je povezan sa vremenom.
Bonus video: Žena ženi nije vuk
Pratite nas i na društvenim mrežama:
