10 najčešćih zabluda o mozgu

Podeli:
Mozak
Foto: Shutterstock

Mozak je sive boje i ostaje aktivan i nakon odrubljivanja glave, a najveći mozak ima čovek. Otkrili smo koliko ima istine u ovim tvrdnjama i jesu li to samo mitovi ili dokazane činjenice...

Mozak je sive boje

Iako su konzervirani primerci ovog organa sive boje, za to su zaslužne hemikalije u tečnosti u kojoj se mozak nalazi u laboratorijima. U stvarnosti je mozak obojan belom (živčana vlakna), crnom (pigment neuromelanin), crvenom (krvne žile i kapilari) i sivom bojom, piše zadovoljna.hr.

Klasična muzika razvija moždane vijuge

Ovaj mit ima i službeni naziv – Mocartov efekt. Razvio se pedesetih godina nakon što je jedan američki psiholog zaključio kako su učenici postigli bolje rezultate IQ testa nakon slušanja klasične muzike, iako stručnjaci tvrde da za tu pojavu nema dokaza. No za razliku od slušanja, dokazano je kako sviranje nekog instrumenta može uticati na poboljšanu koncentraciju, koordinaciju i samopuzdanje.

Učenjem se stvaraju moždane vijuge

Mozak fetusa u ranoj fazi je glatka masa bez vijuga. Rastom fetusa razvijaju se i moždane stanice, kreirajući vijuge. Nakon 40 nedelja mozak dosegne stalnu veličinu i više ne raste. Istina je da se učenjem mozak razvija, ali ne povećava se njegova veličina, niti se stvaraju nove moždane vijuge.

Mozak
Foto: Shutterstock

Podsvesne poruke deluju

Podsvesne poruke su poruke umetnute u sliku ili zvuk na ekranu na način da ne mogu biti primećene, ali navodno deluju na ponašanje osoba koje su im izložene. Iako nema naučnih dokaza da se na taj način može delovati na ljudsku svest, mnoge televizijske i radijske kuće zabranile su oglašavanje koje koristi podsvesne (subliminalne) poruke.

Čovek ima najveći mozak

Ljudski mozak prosečno teži 1,3 kilograma, dok mozak velikog kita teži oko 7 kilograma. Iako je čovek najinteligentnije biće, njegov mozak je po veličini u skladu s veličinom tela i na taj način nema veze s inteligencijom. Ali u poređenju u sa životinjama, ljudski mozak je razmerno s veličinom ljudskog tela ipak najveći. Odnos veličine mozga i tela kod čoveka je 1:50, kod ostalih sisavaca 1:180, a kod ptica 1:220.

Mozak ostaje aktivan nakon dekapitacije

Ova tvrdnja raširila se u 18. veku nakon što je jedan od očevidaca tvrdio da se žrtvi pomeraju oči nakon što joj je odrubljena glava na giljotini. Medicinski stručnjaci tvrde da se, čak ako su ovakve pojave i istinite, ne radi o svesnoj reakciji nego običnom refleksu mišića. Naime, mozak nakon prekida veze sa srcem i krvotokom ostaje bez kiseonika i odumire nakon dve do tri sekunde, te je bilo koje reagovanje nakon toga nemoguće.

Svako oštećenje mozga je trajno

Iako je mozak vrlo osetljiv organ, oštećenja kao što je potres mozga uglavnom ne ostavljaju nikakve posledice na njegovo zdravlje. Čak i ozbiljnija oštećenja mogu se iznenađujuće brzo zalečiti. Dok se neuroni (živčane stanice) u mozgu ne mogu obnavljati, mesta na kojima se oni spajaju to mogu i na taj način određeni delovi mozga mogu preuzeti funkciju oštećenih delova. Stoga je, na primer, moguće da osobe koje izgube sposobnost govora tu funkciju ponovno ‘nauče’.

Narkotici uzrokuju ‘rupe’ na mozgu

Droge oštećuju neurotransmitere koji su zaduženi za komunikaciju između živčanih stanica u mozgu i na taj način ometaju rad samih stanica. Ali ‘rupe’ mogu nastati samo fizičkim oštećenjima mozga, dok narkotici uzrokuju dugotrajne ili kratkotrajne promene u radu moždanih stanica.

Alkohol uništava moždane stanice

Kao i narkotici, alkohol oštećuje završetke živčanih stanica i ometa njihov rad. Taj proces vidljiv je kao otežan govor i kretnje. No u kasnijim stadijima alkoholizma često dolazi do pojave Korsakovljevog sindroma, koji se karakteriše kao gubitak pamćenja, vida i slabljenje motoričkih kretnji, a uzrokovan je nedostatkom vitamina B1 i lošom prehranom koja je česta kod osoba sklonih preteranom uživanju alkohola.

Koristimo samo 10 odsto našeg mozga

Iako bismo u šali mogli reći da je to istina, činjenica je da je svaki deo našeg mozga uvek u funkciji. Neka područja su aktivnija u određenim trenucima, ali to ne znači da ostala područja tada ne funkcionišu. Na primer, dok pričamo, centar za govor u mozgu je vrlo aktivan, ali i ostali centri (centar za ravnotežu, za vid, za sluh…) su takođe istovremeno u funkciji.