Ima petnaest, govori pet jezika, odrasta između Pariza i ostatka sveta. Upoznajte Léonie Cassel.
Kao i sve tinejdžerke, u godinama koje prethode punoletstvu, u toj prelaznoj fazi čije je središte oko šesnaeste godine, Léonie Cassel priznaje da je osetljiva.
„Veoma sam osetljiva, možda i previše. Pamtim sve što osećam, kao i ono što mi ljudi govore, bilo da su lepe ili ružne stvari. Imam tek 15 godina, ali se osećam slobodno, naročito kada govorim o svojim strastima, kao kada odem na festival i osetim svu tu energiju koja me okružuje. Ili kada pevam. Sada uzimam časove, ali sam kao mala pevala po ceo dan po kući. Postoji jedan snimak na kojem imam možda tri godine i u ruci mikrofon mnogo veći od mene, zajedno sam sa sestrom Devom i pevamo ‘Show Das Poderosas’ od Anitte, na portugalskom, što je zaista obeležilo moje detinjstvo. To znači ‘šou snažnih devojaka’“, kaže za italijanski Vogue Léonie Cassel, ćerka Monice Bellucci.
Ništa se ne radi bez ljubavi
Mlađa ćerka Vincenta Cassela i Monice Bellucci, od oca je nasledila vezu sa filmom (nedavno je sastavila listu remek-dela koja želi da pogleda, među kojima je i Pulp Fiction koji je već odgledala), kao i ljubav prema muzici i Brazilu, gde će uskoro otputovati s njim. Od majke je nasledila nežnost u razumevanju „svih najljudskijih stvari u životu“.
Monika o svojoj ćerki kaže: „Osim ogledala, zajedničko spremanje je trenutak u kojem razmenjujemo sopstvenu ženstvenost, rastemo u odrazu one druge. Ja odlazim u njenu sobu, ona dolazi u moju. Razgovaramo. Kada su ona i Deva zajedno i šminkaju se pre izlaska, gledam ih kako se smeju i raspravljaju. Tada se pravim da odlazim, ali zapravo volim da stojim na vratima i posmatram ih. Decu moraš da poštuješ. Moraš da shvatiš da u jednom trenutku odrastu i da ti ne preostaje ništa drugo nego da brineš o njihovom letu. A Léonie već leti. Léonie ide brzo jer je zanima život.“
Jedva čeka da odraste
Léonie Cassel je jedna od onih mladih devojaka kojima tajna radosti detinjstva dugo ostaje bliska.
„Kao mala sam govorila veoma glasno, želela sam da me svi čuju. Ali kada bih se umorila, nestajala bih ili bih se sakrila ispod stola. Sada se, međutim, uopšte ne krijem. Imam utisak da što više vreme prolazi, to sam manje stidljiva. Sada mi se jako dopada da postojim. Ne mogu sebe da zamislim kako ceo dan provodim u kući bez izlaska. Sigurno je da ponekad imam malo snažan karakter, ali trudim se da držim pritisak podalje. A kada mogu da se smejem – smejem se. Za mene je odrastanje zaista lepa stvar i jedva čekam da postanem odrasla.“
I njena soba je prati iz godine u godinu, baš kao i tinejdžerka koja u njoj živi, pretvarajući zidove u mozaik uspomena: putovanja, drugarice koje poznaje već šest ili dvanaest godina, koncerti, pa zatim fotografije njenih omiljenih umetnika – Ariane Grande, Franka Oceana, Jamiroquaija.
„Ali moja jedina prava ikona je moja sestra Deva“, koja je Léonie izabrala ime samo nekoliko dana pre njenog rođenja. „Uvek sam se ugledala na nju, ona je moj idol čitavog života. Ponekad sam je gledala kao da je boginja.“
Voli društvene mreže
Léonie voli dukserice, velike minđuše poput onih koje je nosila u TikTok videu iz 2024. koji danas ima skoro 4 miliona pregleda, suknje sa volanima, roze nokte, ali govori i pet jezika. Sve to oblikuje u svakom pogledu estetsku sliku generacije kojoj pripada.
O tome je i sama razmišljala dok je uživo slušala Addison Rae, koja se smatra jednom od glavnih ikona generacije Z, jer je utelovila prelaz sa društvenih mreža ka tradicionalnoj slavi pop zvezda.
„Svi smo bili tamo, svi zajedno, sa roze perikama poput one koju ona nosi, i osećala sam da sam na pravom mestu. Srećna sam što sam rođena 2010, u ovoj generaciji. Znam da postoje i veoma negativne strane, kao i u svakoj drugoj, ali imamo stvari bez kojih ne mogu ni da zamislim kako bi moj život izgledao. Volim telefon i volim društvene mreže. To je kao da su mi oči stalno otvorene prema svetu“, kaže Léonie.
Iako su pred njom još dve i po godine škole koje je dele od onoga čime će želeti da se bavi (više voli društvene i humanističke predmete), Léonie Cassel kao da već trči svim putevima koji bi je mogli nekuda odvesti.
U međuvremenu, između svega, nastavlja da „krade“ majčinu garderobu.
„Ulazi u moju sobu i uzima sve, ali ja sam počastvovana. To znači da još uvek imam dobar ukus“, priča Monica.
Devojčica ljubavi, kako ju je mama oduvek zvala, postepeno je postala svetska devojka koja sanja o putovanjima. O odlasku daleko, bez granica, o povratku u Japan gde je već bila sa nekoliko prijateljica, ali i o novim mestima koja će otkriti sama.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
